Najnovija anketa koju je izradio Braun pokazuje da se 72% Amerikanaca protivi zatvaranju vlade a sve veći broj najveću krivicu pripisuje republikancima.
Drugog dana prestanka rada vlade, republikanci i demokrate u Kongresu i dalje se uzajamno okrivljuju za tu situaciju. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da gradjani najviše krive republikance u Kongresu. Medjutim, ankete pokazuju i da su Amerikanci sve umorniji od političke polarizacije u Vašingtonu, i nefunkcionalnosti za koju smatraju da potiče iz obe velike stranke.
Stranačke rasprave u Kongresu su poremetile i zaustavile sve – od pregovora u trgovini do medicinskih istraživanja, i pojačale negativno mišljenje Amerikanaca o njihovim zakonodavcima. U središtu spora je zakon o zdravstvenoj zaštiti – “Obamaker”, koji republikanci u Kongresu žele da ukinu ili odlože pre nego što izglasaju novi budžet.
Predsednik Barak Obama juče je poručio da neće pokleknuti pred, kako je rekao, “ucenom” republikanaca. On je istakao da je zakon usvojen u Kongresu i da nije povezan sa pitanjem budžeta.
"Neću dozvoliti nikome da ugled Sjedinjenih Američkih Država povlači po blatu samo da bi ponovo vodio izbornu bitku koja je već završena, ili ucenjivao ideološkim zahtevima.”
Predsedavajući Predstavničkog doma Džon Bejner za zatvaranje vlade je okrivio Senat sa demokratskom većinom, ističući da je njegova stranka ponudila kompromis.
"Oni su sinoć ne samo odbacili predlog zakona, nego i našu ponudu da sednemo, razgovaramo i rešimo nesuglasice u skladu sa Ustavom, koji jasno kaže da ako se dva doma Kongresa ne slažu, treba da sednemo, raspravljamo i pokušamo da rešimo ta pitanja.”
Analitičari smatraju da će republikanci možda izgubiti deo podrške birača ako se situacija sa zatvaranjem vlade nastavi. Rejčel van Dongen je urednica medijske kuće “Politiko”, koja se najviše bavi radom američke vlade.
"Rukovodstvo Republikanske stranke, Džon Bejner i njegovi saveznici uvek su brinuli da bi mogli da izgube većinu u Predstavničkom domu 2014. zbog zatvaranja vlade, ali su ipak bili prinudjeni da to urade, podstaknuti od strane konzervativne manjine u tom domu. Trideset do četrdeset članova takozvanog Pokreta čajanka su zapravo snaga koja stoji iza zatvaranja vlade.”
Politički haos u Vašingtonu sve više uzrujava javnost, kaže analitičar Univerziteta Kvinipijek, Piter Braun.
"Amerikancima se ne dopada zatvaranje vlade. Čak i oni kojima se ne dopada Obamaker ne vole da vide zatvorenu vladu.”
Najnovija anketa koju je izradio Braun pokazuje da se 72% Amerikanaca protivi zatvaranju vlade a sve veći broj najveću krivicu pripisuje republikancima. Medjutim, Braun i drugi analitičari vide dublji, još ozbiljniji uticaj političke nefunkcionalnosti u Vašingtonu. Amerikanci po svemu sudeći gube veru u sposobnost političkih partija i vlade da funkcionišu, kaže analitičar Čarli Kuk.
“Oni će na kraju možda više kriviti republikance nego demokrate, i više nego predsednika. Ali kada ste u prošlosti imali ovakve okršaje, niko tu nije izgledao dobro.”
Pol Sekr je inženjer u Agenciji za zaštitu životne sredine u Njujorku.
"Počeću da skidam novac sa štednog računa kad prestane da mi stiže plata. Moraću da koristim svoju uštedjevinu da plaćam ratu za kuću, plaćam račune. Moja ćerka je na koledžu, moramo da pokrivamo i njene troškove.”
Dejvid Popert je zaposlen u Sekretarijatu za rad u Viskonsinu, i kaže da će njegov prinudni odmor naneti štetu i radnicima u privatnom sektoru.
"Neću ići u Mekdonalds. Neću ići u ‘Home Depo’ i trošiti novac na projekte renoviranja kuće. Svaki dolar koji ne potrošim u nekoj prodavnici znači da ta kompanija ne ostvaruje dovoljan profit da bi plaćala svoje zaposlene.”
Oko 800,000 vladinih radnika je na neplaćenom odsustvu na neodredjeno vreme. Poslednji put kada je federalna vlada bila zatvorena, 1995. i ‘96. To je trajalo 21 dan, što je bio najduži prekid rada vlade u američkoj istoriji.
Stranačke rasprave u Kongresu su poremetile i zaustavile sve – od pregovora u trgovini do medicinskih istraživanja, i pojačale negativno mišljenje Amerikanaca o njihovim zakonodavcima. U središtu spora je zakon o zdravstvenoj zaštiti – “Obamaker”, koji republikanci u Kongresu žele da ukinu ili odlože pre nego što izglasaju novi budžet.
Predsednik Barak Obama juče je poručio da neće pokleknuti pred, kako je rekao, “ucenom” republikanaca. On je istakao da je zakon usvojen u Kongresu i da nije povezan sa pitanjem budžeta.
"Neću dozvoliti nikome da ugled Sjedinjenih Američkih Država povlači po blatu samo da bi ponovo vodio izbornu bitku koja je već završena, ili ucenjivao ideološkim zahtevima.”
Predsedavajući Predstavničkog doma Džon Bejner za zatvaranje vlade je okrivio Senat sa demokratskom većinom, ističući da je njegova stranka ponudila kompromis.
"Oni su sinoć ne samo odbacili predlog zakona, nego i našu ponudu da sednemo, razgovaramo i rešimo nesuglasice u skladu sa Ustavom, koji jasno kaže da ako se dva doma Kongresa ne slažu, treba da sednemo, raspravljamo i pokušamo da rešimo ta pitanja.”
Analitičari smatraju da će republikanci možda izgubiti deo podrške birača ako se situacija sa zatvaranjem vlade nastavi. Rejčel van Dongen je urednica medijske kuće “Politiko”, koja se najviše bavi radom američke vlade.
"Rukovodstvo Republikanske stranke, Džon Bejner i njegovi saveznici uvek su brinuli da bi mogli da izgube većinu u Predstavničkom domu 2014. zbog zatvaranja vlade, ali su ipak bili prinudjeni da to urade, podstaknuti od strane konzervativne manjine u tom domu. Trideset do četrdeset članova takozvanog Pokreta čajanka su zapravo snaga koja stoji iza zatvaranja vlade.”
Politički haos u Vašingtonu sve više uzrujava javnost, kaže analitičar Univerziteta Kvinipijek, Piter Braun.
"Amerikancima se ne dopada zatvaranje vlade. Čak i oni kojima se ne dopada Obamaker ne vole da vide zatvorenu vladu.”
Najnovija anketa koju je izradio Braun pokazuje da se 72% Amerikanaca protivi zatvaranju vlade a sve veći broj najveću krivicu pripisuje republikancima. Medjutim, Braun i drugi analitičari vide dublji, još ozbiljniji uticaj političke nefunkcionalnosti u Vašingtonu. Amerikanci po svemu sudeći gube veru u sposobnost političkih partija i vlade da funkcionišu, kaže analitičar Čarli Kuk.
“Oni će na kraju možda više kriviti republikance nego demokrate, i više nego predsednika. Ali kada ste u prošlosti imali ovakve okršaje, niko tu nije izgledao dobro.”
Pol Sekr je inženjer u Agenciji za zaštitu životne sredine u Njujorku.
"Počeću da skidam novac sa štednog računa kad prestane da mi stiže plata. Moraću da koristim svoju uštedjevinu da plaćam ratu za kuću, plaćam račune. Moja ćerka je na koledžu, moramo da pokrivamo i njene troškove.”
Dejvid Popert je zaposlen u Sekretarijatu za rad u Viskonsinu, i kaže da će njegov prinudni odmor naneti štetu i radnicima u privatnom sektoru.
"Neću ići u Mekdonalds. Neću ići u ‘Home Depo’ i trošiti novac na projekte renoviranja kuće. Svaki dolar koji ne potrošim u nekoj prodavnici znači da ta kompanija ne ostvaruje dovoljan profit da bi plaćala svoje zaposlene.”
Oko 800,000 vladinih radnika je na neplaćenom odsustvu na neodredjeno vreme. Poslednji put kada je federalna vlada bila zatvorena, 1995. i ‘96. To je trajalo 21 dan, što je bio najduži prekid rada vlade u američkoj istoriji.