Bivši predsednik Srbije, koji se nalazi u poseti Vašingtonu, odaje aktuelnoj vladi priznanje zbog Briselskog sporazuma ali je kritikuje zbog ekonomije.
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić nalazi se u Vašingtonu gde je razgovarao sa predstavnicima vladinog i nevladinog sektora. U Nacionalnom institutu za demokratiju on je izneo svoje vidjenje trenutne situacije u Srbiji i regionu i svoju viziju za budućnost, a posle toga u razgovoru za Glas Amerike procenio rezultate sadašnje vlade, kao i stanje u svojoj, Demokratskoj stranci.
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić kaže da je svestan da u Vašingtonu postoji percepcija da je aktuelna vlada u aspektima evropskih integracija i rešavanja odnosa sa Prištinom bila efikasnija od vlade u kojoj je većinu imala njegova, Demokratska stranka. On ističe da je prethodna vlada bila suočena sa velikim otporom u svojim nastojanjima da odbrani legitimne interese Srbije na Kosovu, i očuva unutrašnju stabilnost.
"Današnji učesnici u vladi Srbije su bili neki od ključnih oponenata naših rešenja vezanih za Kosovo, pre svega na samom KiM smo se suočavali sa velikim iskušenjima. Tako sam i danas u Nacionalnom demokratskom institutu objasnio svojim američkim prijateljima te dve veoma različite pozicije. Nova vlada nema opoziciju koja ispostavlja tako teške okolnosti za rešavanje kosovskog problema kao što je naša vlada imala, dakle nove su oklonosti, novi kontekst, teško je analizirati domete u domenu rešavanja kosovskog pitanja obe vlade dovoljno fer i dovoljno objektivno", ističe Tadić.
On smatra da je pozitivna stvar koju je obavila sadašnja vlada - postizanje Briselskog sporazuma, uz napomenu da je to politički proces koji je započela prethodna vlast, dijalogom sa Prišitnom kao i inicijativama u Ujedinjenim nacijama.
„Briselski sporazum nije u potpunosti ispunio moje planove iznete u programu 4 tačke, ali mislim da je to najviše što je ova vlada mogla da obezbedi kada je u pitanju KiM u datim političkim okolnostima. Sada je pitanje da li će Briselski sporazum biti moguće implrementirati imajući u vidu nove lokalne izbore na Kosovu i kakva će biti reakcija kosovskih Srba. Videćemo kako će se taj proces odvijati ali nešto što svakako ne bi trebalo da nam se desi su novi nemiri, novi incidenti, a bilo ih je poslednjih dana sa pucanjem na predstavnike Euleksa što je svakako jako loše za ukupni kredibilitet Srbije u svetu a ne samo rešavanje kosovskog problema."
Najveća Tadićeva zamerka aktuelnim vlastima odnosi se na ekonomske mere. On kaže da vlada nije realizovala izborna obećanja, niti ima jasnu viziju kako da rešava ekonomske probleme. Bivši predednik Srbije ističe da je nivo stranih investicija dramatično opao, a, mada je vlada DS-a kritikovana zbog zaduživanja, zaduženost je porasla za gotovo 6 milijardi evra unutar samo jedne godine.
"Naravno, uvek u uslovima teške ekonomske krize zaduženjem se rešavaju problemi to su radile sve zemlje sveta pa i prethodna vlada ali sadašnja kriza nije tako intenzivna kako je bila od 2008. do 2012. i nema nijednog opravdanja da se zaduženost poveća. Poslednje mere vlade su važne, ali nisu dovoljne. One su samo 10% onoga što treba u ekonomskom smislu da se uradi. Ja sam ovih dana u Vašingtonu razgovarao sa Džozefom Stiglicom kao i g. Blanšarom, glavnim ekonomistom MMF-a i čitavom strukturom ekonomskih mislilaca, i prezentovao sam im srpski slučaj i regionalne ekonomije. Oni su mi rekli da takozvane „austerity measures“ – mere štednje - nisu dovoljne ako nisu praćene ofanzivnim merama zapošljavanja, fleksibilnom politikom kursa i drugim intenzivnim reformama koje bi trebalo da obezbede i veće nivoe stranih investicija i bolje zapošljavanje jer 25% nivoa nezaposlenosti je neodrživo u dužem vremenskom intervalu."
Dok istraživanja javnog mnjenja pokazuju pad podrške Demokratskoj stranci, Tadić, kao njen počasni predsednik, kaže da nije uvek zadovoljan stanjem u stranci. On ističe da je potrebno da dodje do promena u stranci, ne samo zbog nje same, već i radi političkog balansa u društvu izmedju vlasti i opozicije.
"Zato DS mora da prione na stvarne a ne verbalne reforme. DS mora da pronadje i nove kadrove, da radi mnogo više na edukaciji svojih članova a i istovremeno i pročisti svoje redove. Ja sam bio predsednik DS dok sam bio predsednik Republike Srbije, i moram da kažem da mnogi ljudi nisu ispunili moja očekivanja, više su radili na ispunjavanju vlastitih očekivanja, često i finansijskih. Sad je prilika da se pročiste redovi DS, uostalom tome služe gubici izbora da bi se stranke okrenule vlastitom ozdravljenju i uspostavljenju nove sposobnosti da se izbore sa problemima koji nas čekaju u budućnosti."
Boris Tadić smatra da sadašnja vladajuća koalicija nije održiva jer su se iskristalisale političke razlike sadašnjih koalicionih partnera. Na pitanje da li je moguće zamisliti eventualnu veliku koaliciju SNS i DS posle sledećih izbora, on kaže da je ona moguća pod odredjenim okolnostima.
"Za veliku koaliciju je potrebno da se ispuni mnogo uslova. Ja ovog trenutka ne mogu da kažem da su ti uslovi ispunjeni ali videćemo kako će se razvijati politički proces. Medjutim, potpuno je jasno da je za veliku koaliciju potrebna Demokratska stranka koja je velika, da ne bude stranka koja ima 10 ili 12 % glasova, ona mora da bude stranka koja ima preko 20, 25% glasova. Ja sam Demokratsku stranku svojim naslednicima ostavio sa tim kapacitetima i nadam se da će oni podići DS što je pre moguće do tog nivoa."
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić kaže da je svestan da u Vašingtonu postoji percepcija da je aktuelna vlada u aspektima evropskih integracija i rešavanja odnosa sa Prištinom bila efikasnija od vlade u kojoj je većinu imala njegova, Demokratska stranka. On ističe da je prethodna vlada bila suočena sa velikim otporom u svojim nastojanjima da odbrani legitimne interese Srbije na Kosovu, i očuva unutrašnju stabilnost.
"Današnji učesnici u vladi Srbije su bili neki od ključnih oponenata naših rešenja vezanih za Kosovo, pre svega na samom KiM smo se suočavali sa velikim iskušenjima. Tako sam i danas u Nacionalnom demokratskom institutu objasnio svojim američkim prijateljima te dve veoma različite pozicije. Nova vlada nema opoziciju koja ispostavlja tako teške okolnosti za rešavanje kosovskog problema kao što je naša vlada imala, dakle nove su oklonosti, novi kontekst, teško je analizirati domete u domenu rešavanja kosovskog pitanja obe vlade dovoljno fer i dovoljno objektivno", ističe Tadić.
On smatra da je pozitivna stvar koju je obavila sadašnja vlada - postizanje Briselskog sporazuma, uz napomenu da je to politički proces koji je započela prethodna vlast, dijalogom sa Prišitnom kao i inicijativama u Ujedinjenim nacijama.
„Briselski sporazum nije u potpunosti ispunio moje planove iznete u programu 4 tačke, ali mislim da je to najviše što je ova vlada mogla da obezbedi kada je u pitanju KiM u datim političkim okolnostima. Sada je pitanje da li će Briselski sporazum biti moguće implrementirati imajući u vidu nove lokalne izbore na Kosovu i kakva će biti reakcija kosovskih Srba. Videćemo kako će se taj proces odvijati ali nešto što svakako ne bi trebalo da nam se desi su novi nemiri, novi incidenti, a bilo ih je poslednjih dana sa pucanjem na predstavnike Euleksa što je svakako jako loše za ukupni kredibilitet Srbije u svetu a ne samo rešavanje kosovskog problema."
Najveća Tadićeva zamerka aktuelnim vlastima odnosi se na ekonomske mere. On kaže da vlada nije realizovala izborna obećanja, niti ima jasnu viziju kako da rešava ekonomske probleme. Bivši predednik Srbije ističe da je nivo stranih investicija dramatično opao, a, mada je vlada DS-a kritikovana zbog zaduživanja, zaduženost je porasla za gotovo 6 milijardi evra unutar samo jedne godine.
"Naravno, uvek u uslovima teške ekonomske krize zaduženjem se rešavaju problemi to su radile sve zemlje sveta pa i prethodna vlada ali sadašnja kriza nije tako intenzivna kako je bila od 2008. do 2012. i nema nijednog opravdanja da se zaduženost poveća. Poslednje mere vlade su važne, ali nisu dovoljne. One su samo 10% onoga što treba u ekonomskom smislu da se uradi. Ja sam ovih dana u Vašingtonu razgovarao sa Džozefom Stiglicom kao i g. Blanšarom, glavnim ekonomistom MMF-a i čitavom strukturom ekonomskih mislilaca, i prezentovao sam im srpski slučaj i regionalne ekonomije. Oni su mi rekli da takozvane „austerity measures“ – mere štednje - nisu dovoljne ako nisu praćene ofanzivnim merama zapošljavanja, fleksibilnom politikom kursa i drugim intenzivnim reformama koje bi trebalo da obezbede i veće nivoe stranih investicija i bolje zapošljavanje jer 25% nivoa nezaposlenosti je neodrživo u dužem vremenskom intervalu."
Dok istraživanja javnog mnjenja pokazuju pad podrške Demokratskoj stranci, Tadić, kao njen počasni predsednik, kaže da nije uvek zadovoljan stanjem u stranci. On ističe da je potrebno da dodje do promena u stranci, ne samo zbog nje same, već i radi političkog balansa u društvu izmedju vlasti i opozicije.
"Zato DS mora da prione na stvarne a ne verbalne reforme. DS mora da pronadje i nove kadrove, da radi mnogo više na edukaciji svojih članova a i istovremeno i pročisti svoje redove. Ja sam bio predsednik DS dok sam bio predsednik Republike Srbije, i moram da kažem da mnogi ljudi nisu ispunili moja očekivanja, više su radili na ispunjavanju vlastitih očekivanja, često i finansijskih. Sad je prilika da se pročiste redovi DS, uostalom tome služe gubici izbora da bi se stranke okrenule vlastitom ozdravljenju i uspostavljenju nove sposobnosti da se izbore sa problemima koji nas čekaju u budućnosti."
Boris Tadić smatra da sadašnja vladajuća koalicija nije održiva jer su se iskristalisale političke razlike sadašnjih koalicionih partnera. Na pitanje da li je moguće zamisliti eventualnu veliku koaliciju SNS i DS posle sledećih izbora, on kaže da je ona moguća pod odredjenim okolnostima.
"Za veliku koaliciju je potrebno da se ispuni mnogo uslova. Ja ovog trenutka ne mogu da kažem da su ti uslovi ispunjeni ali videćemo kako će se razvijati politički proces. Medjutim, potpuno je jasno da je za veliku koaliciju potrebna Demokratska stranka koja je velika, da ne bude stranka koja ima 10 ili 12 % glasova, ona mora da bude stranka koja ima preko 20, 25% glasova. Ja sam Demokratsku stranku svojim naslednicima ostavio sa tim kapacitetima i nadam se da će oni podići DS što je pre moguće do tog nivoa."