Američki Institut Bleksmit i švajcarski Zeleni krst objavili su izveštaj u kome navode najteže zagađena mesta u svetu i ljudske aktivnosti koje su do toga dovele.
Ekolozi upozoravaju da je 200 miliona ljudi širom sveta izloženo otrovnim zagađenjima.
Proteklih nekoliko godina - a samo u septembru najmanje osam puta - na obalama naftom bogate zapadne Gane pojavljuju se leševi uginutih kitova. Građevinski radnik iz Akre Emanuel Kuariši je u nedoumici.
“Iznenađen sam jer mislim da kitovi ne umiru tek tako. Već četiri kita su uginula na ovoj obali. Mislim da se to događalo i pre. Možda su se sudarili sa brodovima ili se desilo nešto drugo. To je veliko pitanje”, kaže Kuariši.
Ali ekolozi su manje zbunjeni i kažu da morska bića verovatno ubija sve razvijenija naftna industrija u Gani.
Pored toga, jedna američka i jedna švajcarska ekološka organizacija identifikovale su predgrađe ganske prestonoice Akre, zvano Agbogbloši, kao mesto najugroženije otrovnim otpacima. Odbačena elektronika, hladnjaci, mikrotalasne rerne i televizori često se spaljuju oslobađajući opasan dim koji prodire u domove ljudi, na pijace i druge prostore, izazivajući oboljenja, rađanje dece sa defektima, pa čak i smrt.
Više od četvrt veka posle nuklearne katastrofe u Černobilu, u Ukrajini, radioaktivni materijal i dalje prodire u biljne i životinjske organizme u okolini.
Vila inflamable, kraj Buenos Ajresa, jedno je od najzagađenijih divljih naselja u rečnom basenu Matanza – Rijačuelo. Horasio Rohas predvodi jednu lokalnu grupu koja se bori za čistiju vodu.
“Ovo belo koje vidite su hemikalije koje se prosipaju direktno u vodu”, kaže Rohas.
Okolni stanovnici kažu da ne smeju da otvaraju prozore zbog smrada.
Južnoafrički ekolog Mariet Liferink trudi se da podigne svest ljudi o zagađenjima koje izaziva rudarska industrija. Ona pokazuje grupi afričkih političara vodu zagađenu kiselinom iz rudnika zlata i drugih minerala.
“Moja poruka delegaciji glasi: ako se podigne rudnik moraju da postoje stroga pravila. Moraju da se predvide sredstva ne samo za troškove i posledice rada rudnika već i za posledice po njegovom zatvaranju, koje mogu da traju i stotine godina”, kaže Mariet Liferink.
Američki i švajcarski ekolozi kažu da je čak 200 miliona ljudi širom sveta u opasnosti od toksičnih zagađenja izazvanih industrijskim hemikalijama i ljudskom aktivnošću, a taj broj i dalje raste. Primer Černobila pokazuje da proces čišćenja zagađenog područja može da bude veoma spor.
Proteklih nekoliko godina - a samo u septembru najmanje osam puta - na obalama naftom bogate zapadne Gane pojavljuju se leševi uginutih kitova. Građevinski radnik iz Akre Emanuel Kuariši je u nedoumici.
“Iznenađen sam jer mislim da kitovi ne umiru tek tako. Već četiri kita su uginula na ovoj obali. Mislim da se to događalo i pre. Možda su se sudarili sa brodovima ili se desilo nešto drugo. To je veliko pitanje”, kaže Kuariši.
Ali ekolozi su manje zbunjeni i kažu da morska bića verovatno ubija sve razvijenija naftna industrija u Gani.
Pored toga, jedna američka i jedna švajcarska ekološka organizacija identifikovale su predgrađe ganske prestonoice Akre, zvano Agbogbloši, kao mesto najugroženije otrovnim otpacima. Odbačena elektronika, hladnjaci, mikrotalasne rerne i televizori često se spaljuju oslobađajući opasan dim koji prodire u domove ljudi, na pijace i druge prostore, izazivajući oboljenja, rađanje dece sa defektima, pa čak i smrt.
Više od četvrt veka posle nuklearne katastrofe u Černobilu, u Ukrajini, radioaktivni materijal i dalje prodire u biljne i životinjske organizme u okolini.
Vila inflamable, kraj Buenos Ajresa, jedno je od najzagađenijih divljih naselja u rečnom basenu Matanza – Rijačuelo. Horasio Rohas predvodi jednu lokalnu grupu koja se bori za čistiju vodu.
“Ovo belo koje vidite su hemikalije koje se prosipaju direktno u vodu”, kaže Rohas.
Okolni stanovnici kažu da ne smeju da otvaraju prozore zbog smrada.
Južnoafrički ekolog Mariet Liferink trudi se da podigne svest ljudi o zagađenjima koje izaziva rudarska industrija. Ona pokazuje grupi afričkih političara vodu zagađenu kiselinom iz rudnika zlata i drugih minerala.
“Moja poruka delegaciji glasi: ako se podigne rudnik moraju da postoje stroga pravila. Moraju da se predvide sredstva ne samo za troškove i posledice rada rudnika već i za posledice po njegovom zatvaranju, koje mogu da traju i stotine godina”, kaže Mariet Liferink.
Američki i švajcarski ekolozi kažu da je čak 200 miliona ljudi širom sveta u opasnosti od toksičnih zagađenja izazvanih industrijskim hemikalijama i ljudskom aktivnošću, a taj broj i dalje raste. Primer Černobila pokazuje da proces čišćenja zagađenog područja može da bude veoma spor.