Film Stiva Mekvina, “12 godina rob”, označava prekretnicu u Holivudu. Na smeo, beskompromisan način on prikazuje ropstvo u SAD i postavlja novi standard za priče o toj temi na velikom platnu.
Kao i mnogi raniji filmovi o ropstvu, “12 godina rob” odvija se u atmosferi zagušljive vreline plantaža na američkom jugu. Medjutim, za razliku od tih prethodnika, film Stiva Mekvina posvećen je slobodnom čoveku sa severa, koji je otet i prodat u ropstvo. Zvao se Solomon Nortap, a priča o njemu je istinita.
“Razlog što sam zauzeo ovaj ugao je što sam želeo da se svako u publici oseća kao ta osoba. On je neko ko može da vas, publiku, povede i uvuče u tu strašnu, pokretnu traku ropstva”, kaže reditelj Stiv Mekvin.
“Ovo je priča o jednoj od najbrutalnijih struktura ikada stvorenih u istoriji sveta. To je priča o nekome ko pokušava da preživi a ne izgubi razum, i uspeva!”
Istoričar filma Dekster Gebrijel kaže da je film predstavlja iskorak u novu teritoriju.
“Film obavlja odličan posao u razotkrivanju pravog lica ropstva, na neki način otkriva i kolika su prevara bili stari filmovi o ropstvu, stari epovi koji su se odvijali na plantažama.”
Gebrijel kaže da su filmovi kao što je “Prohujalo sa vihorom” iz 1939. naneli štetu zato što su stvorili prikaz robova koji žive u harmoniji sa svojim vlasnicima. Takvi nostalgični osvrti na ropstvo polako su nestali posle nastanka pokreta za gradjanska prava.
1977. godine, televizijska mini-serija “Koreni” bila je prvi pokušaj da se razotkrije brutalnost ropstva. Medjutim, Gebrijel kaže da je ropstvo mali deo priče koja je razmatrala iskustvo Afro-Amerikanaca kao celinu.
"U svom pokušaju da stvori priču o doseljenicima, film je pokušao da ropstvo zamaskira kao deo imigrantske priče, kako bi afro-Ameirkanci bili sličniji ostalim Amerikancima.”
“Amistad” Stivena Spilberga iz 1997. je film o pobuni robova na istoimenom brodu. Gebrijel ga naziva “neiskorišćenom šansom.”
“Umesto da pride veći značaj pobuni robova, Spilberg je film pretvorio u dramu iz sudnice, gde su u centru pažnje tvorci američkog ustava i neki zanimljivi pravnici - abolicionisti.”
Petnaest godina kasnije, “Django na slobodi” Kventina Tarantina podario je moć crnom robu u ironičnoj osvetničkoj priči. Medjutim, Gebrijel taj film opisuje kao nerealističnu priču o jednom čoveku koji se suprostavlja vlasnicima plantaže.
“U krajnoj instanci, to je jedna predivna, apsurdistička bajka o ropstvu.”
U filmu “12 godina rob”, atmosfera je mračna. Mnogi kažu da je prikaz ropstva suviše brutalan.
“Ropstvo je deo istorije ove zemlje duže nego što je period bez ropstva. Mislim da svako, na neki način, treba da se pomiri sa tim”, smatra Gebrijel.
Posle gotovo jednog veka filmova o ropstvu, “12 godina rob” nudi priliku za duboko razmišljanje.
“Razlog što sam zauzeo ovaj ugao je što sam želeo da se svako u publici oseća kao ta osoba. On je neko ko može da vas, publiku, povede i uvuče u tu strašnu, pokretnu traku ropstva”, kaže reditelj Stiv Mekvin.
Čuitel Edžiofor
Čuitel Edžiofor je impresivan u ulozi Nortapa.“Ovo je priča o jednoj od najbrutalnijih struktura ikada stvorenih u istoriji sveta. To je priča o nekome ko pokušava da preživi a ne izgubi razum, i uspeva!”
Istoričar filma Dekster Gebrijel kaže da je film predstavlja iskorak u novu teritoriju.
“Film obavlja odličan posao u razotkrivanju pravog lica ropstva, na neki način otkriva i kolika su prevara bili stari filmovi o ropstvu, stari epovi koji su se odvijali na plantažama.”
Gebrijel kaže da su filmovi kao što je “Prohujalo sa vihorom” iz 1939. naneli štetu zato što su stvorili prikaz robova koji žive u harmoniji sa svojim vlasnicima. Takvi nostalgični osvrti na ropstvo polako su nestali posle nastanka pokreta za gradjanska prava.
1977. godine, televizijska mini-serija “Koreni” bila je prvi pokušaj da se razotkrije brutalnost ropstva. Medjutim, Gebrijel kaže da je ropstvo mali deo priče koja je razmatrala iskustvo Afro-Amerikanaca kao celinu.
"U svom pokušaju da stvori priču o doseljenicima, film je pokušao da ropstvo zamaskira kao deo imigrantske priče, kako bi afro-Ameirkanci bili sličniji ostalim Amerikancima.”
“Amistad” Stivena Spilberga iz 1997. je film o pobuni robova na istoimenom brodu. Gebrijel ga naziva “neiskorišćenom šansom.”
“Umesto da pride veći značaj pobuni robova, Spilberg je film pretvorio u dramu iz sudnice, gde su u centru pažnje tvorci američkog ustava i neki zanimljivi pravnici - abolicionisti.”
Petnaest godina kasnije, “Django na slobodi” Kventina Tarantina podario je moć crnom robu u ironičnoj osvetničkoj priči. Medjutim, Gebrijel taj film opisuje kao nerealističnu priču o jednom čoveku koji se suprostavlja vlasnicima plantaže.
“U krajnoj instanci, to je jedna predivna, apsurdistička bajka o ropstvu.”
U filmu “12 godina rob”, atmosfera je mračna. Mnogi kažu da je prikaz ropstva suviše brutalan.
“Ropstvo je deo istorije ove zemlje duže nego što je period bez ropstva. Mislim da svako, na neki način, treba da se pomiri sa tim”, smatra Gebrijel.
Posle gotovo jednog veka filmova o ropstvu, “12 godina rob” nudi priliku za duboko razmišljanje.