Posle decenija provedenih pod sovjetskom vladavinom, a zatim i velike ekonomske zavisnosti od Rusije, protivljenje Moskvi u mnogim Ukrajincima izaziva nervozu.
Dok evropski lideri pokušavaju da ubede vlasti u Ukrajini da potpišu trgovinski sporazum, Ukrajinci su sve nesigurniji u budućnost svoje zemlje. Posle decenija provedenih pod sovjetskom vladavinom, a zatim i velike ekonomske zavisnosti od Rusije, protivljenje Moskvi u mnogim Ukrajincima izaziva nervozu.
Duboko u ruralnoj Ukrajini još su vidljivi ostaci sovjetske vladavine – spomenici vojnim pobedama i izgubljenim životima.
Nekoliko miliona Ukrajinaca umrlo je od gladi u “Holodomoru” 1933. godine, kada je sovjetski diktator Jozef Staljin uveo program prisilne kolektivizacije žitarica. U selu Žernklijovi, gradonačelnik Grigori Timofijovič kaže da istorija nije zaboravljena.
“Svi osuđuju ono što se dogodilo 1933. ali oni to vezuju za Staljina. Niko ne krivi modernu Rusiju za to”.
Krompir i kukuruz prehranjuju ovo selo i većina proizvoda se izvozi u Rusiju. Timofijovič kaže da su ljudi uplašeni od posledica eventualnog prekida saradnje sa ogromnim istočnim susedom.
“Ekonomija pati. Već imamo jake veze sa Rusijom i ne možemo da prekinemo te veze i da se povinujemo Evropskoj uniji. Možda je u Evropi viši životni standard, ali prekid odnosa sa Rusijom ne bi bio u redu”.
Lokalni poljoprivrednik Igor slaže da sada nije pravo vreme da se napusti Rusija, ali, dodaje da su evropske integracije ukrajinska sudbina.
“Meni lično ne treba Evropa, ali moja deca … da oni bi definitivno trebalo da budu deo toga”.
Tenzije su primetne u centru Kijeva na omladinskom takmičenju u boksu. Mladi sportisti došli su iz svih krajeva zemlje. Pobednici će predstavljati Ukrajinu, a možda i krenuti stopama nacionalnog heroja, Vitalija Klička, apsolutnog svetskog šampiona u teškoj kategoriji u verziji Svetskog bokserskog saveta i opozicionog političara koji promoviše tešnje veze sa Evropskom unijom.
Šesnaestogodišnji Oleg Skriplenko nije siguran kakva bi trebalo da bude budućnost njegove zemlje.
“Prvo, želim da Ukrajina bude nezavisna. Ali u isto vreme, biti uz Evropu je dobro jer bismo mogli da putujemo bez viza. Onda ipak s druge strane, sve će da se prekorene i moguće je da će ekonomija da pati”.
Hiljade mladih ljudi se okupilo na ulicama Kijeva, spremni na još jednu noć demonstracija. Većina njih se plaši da je Ukrajina propustila istorijsku šansu i sa tim, svoju evropsku budućnost. Andrej Maksimif je jedan od njih.
“Došli smo da iskažemo svoje mišljenje o ulasku Ukrajine u Evropsku uniju. Verujemo da ćemo, ako dobijemo šansu, živeti bolje i imati veće šanse za demokratiju u Ukrajini”.
Od gradova do opustošenih ravnica, o budućnosti Ukrajine se priča više nego ikada ranije. Dilema – da li krenuti novim putem ili se osloniti na dugogodišnjeg istočnog partnera.
Duboko u ruralnoj Ukrajini još su vidljivi ostaci sovjetske vladavine – spomenici vojnim pobedama i izgubljenim životima.
Nekoliko miliona Ukrajinaca umrlo je od gladi u “Holodomoru” 1933. godine, kada je sovjetski diktator Jozef Staljin uveo program prisilne kolektivizacije žitarica. U selu Žernklijovi, gradonačelnik Grigori Timofijovič kaže da istorija nije zaboravljena.
“Svi osuđuju ono što se dogodilo 1933. ali oni to vezuju za Staljina. Niko ne krivi modernu Rusiju za to”.
Krompir i kukuruz prehranjuju ovo selo i većina proizvoda se izvozi u Rusiju. Timofijovič kaže da su ljudi uplašeni od posledica eventualnog prekida saradnje sa ogromnim istočnim susedom.
“Ekonomija pati. Već imamo jake veze sa Rusijom i ne možemo da prekinemo te veze i da se povinujemo Evropskoj uniji. Možda je u Evropi viši životni standard, ali prekid odnosa sa Rusijom ne bi bio u redu”.
Lokalni poljoprivrednik Igor slaže da sada nije pravo vreme da se napusti Rusija, ali, dodaje da su evropske integracije ukrajinska sudbina.
“Meni lično ne treba Evropa, ali moja deca … da oni bi definitivno trebalo da budu deo toga”.
Tenzije su primetne u centru Kijeva na omladinskom takmičenju u boksu. Mladi sportisti došli su iz svih krajeva zemlje. Pobednici će predstavljati Ukrajinu, a možda i krenuti stopama nacionalnog heroja, Vitalija Klička, apsolutnog svetskog šampiona u teškoj kategoriji u verziji Svetskog bokserskog saveta i opozicionog političara koji promoviše tešnje veze sa Evropskom unijom.
Šesnaestogodišnji Oleg Skriplenko nije siguran kakva bi trebalo da bude budućnost njegove zemlje.
“Prvo, želim da Ukrajina bude nezavisna. Ali u isto vreme, biti uz Evropu je dobro jer bismo mogli da putujemo bez viza. Onda ipak s druge strane, sve će da se prekorene i moguće je da će ekonomija da pati”.
Hiljade mladih ljudi se okupilo na ulicama Kijeva, spremni na još jednu noć demonstracija. Većina njih se plaši da je Ukrajina propustila istorijsku šansu i sa tim, svoju evropsku budućnost. Andrej Maksimif je jedan od njih.
“Došli smo da iskažemo svoje mišljenje o ulasku Ukrajine u Evropsku uniju. Verujemo da ćemo, ako dobijemo šansu, živeti bolje i imati veće šanse za demokratiju u Ukrajini”.
Od gradova do opustošenih ravnica, o budućnosti Ukrajine se priča više nego ikada ranije. Dilema – da li krenuti novim putem ili se osloniti na dugogodišnjeg istočnog partnera.