Autor serije "Ravna gora", koja je ove nedelje predstavljena i u Vašingtonu, za Glas Amerike govori o kontroverznom TV projektu.
Ambiciozni i kontroverzni projekat Radio-televizije Srbije - serija „Ravna gora“ - stigla je ove nedelje i do dijaspore u Vašingtonu. U organizaciji Srpskog instituta u Vašingtonu, specijalno prikazivanje održano je u bioskopu E street Cinema. Serija scenariste i reditelja Radoša Bajića, izazvala je reakcije u regionu, ali i glasne proteste i kritike da se ne pridržava istorijskih činjenica već pokušava da izvrši reviziju istorije i rehabilituje četnički pokret, što neki istoričari vide kao deo šire društvene tendencije distanciranja od srpske antifašističke prošlosti.
Radoš Bajić: Ova serija je nastala po ideji pokojnog generalnog direktora RTS-a Aleksandra Saše Tijanića u okviru programske odluke nacionalne srpske televizije da se 70 godina posle jednoumlja protiv kojeg se i ova država, čije gostoprimstvo ja uživam večeras, borila veoma mnogo, dakle posle toga da se na jedan objektivniji, realniji, ispravniji način prikaže kroz formu igrane, umetničke serije, dakle, ne dokumentarno-istorijske, ali na jedan drugačiji, realni način, prikaže tragičan period srpskih podela u okviru Drugog svetskog rata od 41 do 45. godine.
Glas Amerike: Serija je pod dva osnova podelila gledaoce: prvo po pitanju njenih umetničkih kvaliteta, a druga linija podele je istorijska o ulozi četnika u drugom svetkom ratu. Govorili ste svojevremeneo da ne očekujete da će serija Ravna Gora podeliti gledaoce, već da će da probudi nacionalna osećanja. Smeta li vam što je serija ipak izazvala takve reakcije?
Glas Amerike: Do koje mere ste se držali istorijskih činjenica u seriji Ravna gora?
Radoš Bajić: Pre svega Ravna gora ne otkriva Ameriku. Znači, Ravna gora ne otkriva neke do sada nerazjašnjene ili nepoznate činjenice. Normalno, u radu na jednom ovako velikom projektu, mi smo pre svega radili na scenariju od janura 2010. sve do polovine 2013. imao sam veoma veliku i stručnu konsultaciju najvažnijih institucija i ličnosti iz svih sfera naučnih, istorijskih nauka, epohe, analitike. Najveću logistiku nam je pružio Institut za savremenu istoriju u Beogradu. Takodje svoje recenzije su dali Balkanološki institut Srpske akadmenije nauka i i umetnosti i svi relevantni pojedinci, koje sam konsultovao, zbog toga što Ravna gora nije privatna stvar Radoša Bajića, već je jedno nacionalno, veoma važno pitanje, tako da sa stanovišta istorijskih fakata, veoma smo se držali istorijskih osnova, ali Ravna gora je umetnička serija koja nastaje na osnovu autorskog vidjenja autora i jedne kreacije vremena, trenutka i odnosa koji su vladali tada.
Glas Amerike: O ceni za koju je snimljena serija digla se velika prašina. Šta je zapravo istina?
Radoš Bajić: Prvo, ako se digla prašina, digla se zbog toga što niko ne može da veruje da sa tako malo para, sa tako skromnim budžetom, koji je javan i transparentan, da smo uspeli da ostvarimo učinjeno. Znate, srpsko društvo, bez obzira što se traumatično muči, da stane u red evropskih društava, pa, ako hoćete, drušstva američke tekovine u demokratiji, je potpuno otvoreno društvo. Mogu da kažem sledeće: budžet za seriju Ravna gora, deset epizoda, je milion i 200 hiljada evra, koji smo mi probili na sopstvenu štetu, na štetu produkcije, kontra studio, što je naša porodica produkcija, na iznos negde, odnosno tačno na iznos od 345 hilajda evra. Dakle, molim vas proverite kod bilo bilo koga, kod američkog ili evropskog producenta, da li se deset sati igranog programa u eksterijeru, epoha, sa toliko hiljida statista i glaumaca može snimiti za taj novac. Ne može ni jedan sat, a kamoli deset sati.
Glas Amerike: Da li pratite kakvi su komentari u regionu na seriju?
Radoš Bajić: Informišem se svakako zato što sam odgovoran prema tome. Očekivano je da odredjene, da tako kažem, grupacije, institucije u Hravatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori reaguju negativno. Zašto, zato što je to takodje jedna bolnan rana našeg zajedničkog identiteta, pokušalo se se da se zatrpa lažnim bratstvom i jedinstvom kojie se raspršilo kao balon od sapunice, znate već kada. Medjuitm, naša želja nije bila da otvaramo nove frontova, naša želja nije bila da bilo kome stavimo prst u oko. Izmedju ostalog, to je legitimo pravo nacionalne srpske televizije i srpske kinematografije da odgovorno tretira i kroz taj oblik svoje društvene aktivnosti, svoju istoriju, i to jedno razdoblje. Ali, naša namera nije bila, ni mene kao autora, da bilo koga provociram. Naša namere je da otvoreno sagledamo i da otvoreno pričamo o tome. Jedva čekam šta će se desiti, na primer, baš u prijateljskoj Hrvatskoj, kada budemo krenuli da snimamo film o Jasenovcu, kakvi će tada biti komentari.
Ali, mi se ne moramo bojati da razgovaramo, nemojmo da dižemo ruke jedni na druge, da uperimo puške jedni na druge. Moramo da se naviknemo da kao doskorašnja braća, znači, ne samo sa njima i iz bivše Jugoslavije. Želim samo da vam kažem da u seriji Ravna gora velike uloge igraju ljudi koji nisu Srbi, Ratko Polič, Slovenac, najveći slovenački filmski i pozorišni glumac igra veliku ulogu, ulogu Dušana Simovića igra Petar Asovaki, nekoliko uloga igraju madjarski glumci, Atila Sirjak i ostali, znači svi oni koji navode poruke Ravne Gore, a pogotova Radoša Bajića, umetnička, profesionlana i privatna biografija je dostupna svima, znači, ja legitimnog neprijatelja nemam. Ja sve ljude volim i svima želim sve najbolje. Znači, to je kukavičje jaje koje će se brzo demistikovati i mi ćemo nastaviti dalje da živimo i radimo kao civilizovani ljudi.
Link za diskusiju o promenama društvenog stava prema antifašizmu i dogadjajima u toku Drugog svetskog rata: http://www.slobodnaevropa.org/content/stidi-li-se-srbija-svog-antifasizma/24780280.html
Radoš Bajić: Ova serija je nastala po ideji pokojnog generalnog direktora RTS-a Aleksandra Saše Tijanića u okviru programske odluke nacionalne srpske televizije da se 70 godina posle jednoumlja protiv kojeg se i ova država, čije gostoprimstvo ja uživam večeras, borila veoma mnogo, dakle posle toga da se na jedan objektivniji, realniji, ispravniji način prikaže kroz formu igrane, umetničke serije, dakle, ne dokumentarno-istorijske, ali na jedan drugačiji, realni način, prikaže tragičan period srpskih podela u okviru Drugog svetskog rata od 41 do 45. godine.
Glas Amerike: Serija je pod dva osnova podelila gledaoce: prvo po pitanju njenih umetničkih kvaliteta, a druga linija podele je istorijska o ulozi četnika u drugom svetkom ratu. Govorili ste svojevremeneo da ne očekujete da će serija Ravna Gora podeliti gledaoce, već da će da probudi nacionalna osećanja. Smeta li vam što je serija ipak izazvala takve reakcije?
Kadar iz TV serije "Ravna gora"
Radoš Bajić: Prvo, ništa mi ne smeta, i vrlo sam miran. Zašto, zato što mi je savest čista. Zbog toga što su mi namere humane i dobronamerne. Pre svega, sa stanovišta odjeka kojeg je serija izazvala i koje izaziva još uvek, to je ispod onih očekivanja koje smo mi imali, i ja lično u trenutku kada smo krenuli da radimo ovaj veliki i odgovorni posao, ja sam bio svestan da će posle sedamdeset godina jednoumnog mišljenja, da će to biti bolno otvaranje jednog pitanje koje je totalno rasecepilo srpski narod. Nekima je odgovaralo da taj srpski narod ostane rascepljen što duže da bi oni i njihove politike ušičarili. Medjutim, lično smatram i licno sam odgovoran prema tome da verujem da će serija Ravna gora na kraju, u tom završnom računu doprineti da srpski narod pogleda sam sebe u ogledalo i da će smognuti snage da, kao i mnogi drugi evropski civilizovani naordi, pogledaju sami sebe i jedni druge i da oproste.Glas Amerike: Do koje mere ste se držali istorijskih činjenica u seriji Ravna gora?
Radoš Bajić: Pre svega Ravna gora ne otkriva Ameriku. Znači, Ravna gora ne otkriva neke do sada nerazjašnjene ili nepoznate činjenice. Normalno, u radu na jednom ovako velikom projektu, mi smo pre svega radili na scenariju od janura 2010. sve do polovine 2013. imao sam veoma veliku i stručnu konsultaciju najvažnijih institucija i ličnosti iz svih sfera naučnih, istorijskih nauka, epohe, analitike. Najveću logistiku nam je pružio Institut za savremenu istoriju u Beogradu. Takodje svoje recenzije su dali Balkanološki institut Srpske akadmenije nauka i i umetnosti i svi relevantni pojedinci, koje sam konsultovao, zbog toga što Ravna gora nije privatna stvar Radoša Bajića, već je jedno nacionalno, veoma važno pitanje, tako da sa stanovišta istorijskih fakata, veoma smo se držali istorijskih osnova, ali Ravna gora je umetnička serija koja nastaje na osnovu autorskog vidjenja autora i jedne kreacije vremena, trenutka i odnosa koji su vladali tada.
Glas Amerike: O ceni za koju je snimljena serija digla se velika prašina. Šta je zapravo istina?
Radoš Bajić: Prvo, ako se digla prašina, digla se zbog toga što niko ne može da veruje da sa tako malo para, sa tako skromnim budžetom, koji je javan i transparentan, da smo uspeli da ostvarimo učinjeno. Znate, srpsko društvo, bez obzira što se traumatično muči, da stane u red evropskih društava, pa, ako hoćete, drušstva američke tekovine u demokratiji, je potpuno otvoreno društvo. Mogu da kažem sledeće: budžet za seriju Ravna gora, deset epizoda, je milion i 200 hiljada evra, koji smo mi probili na sopstvenu štetu, na štetu produkcije, kontra studio, što je naša porodica produkcija, na iznos negde, odnosno tačno na iznos od 345 hilajda evra. Dakle, molim vas proverite kod bilo bilo koga, kod američkog ili evropskog producenta, da li se deset sati igranog programa u eksterijeru, epoha, sa toliko hiljida statista i glaumaca može snimiti za taj novac. Ne može ni jedan sat, a kamoli deset sati.
Glas Amerike: Da li pratite kakvi su komentari u regionu na seriju?
Radoš Bajić: Informišem se svakako zato što sam odgovoran prema tome. Očekivano je da odredjene, da tako kažem, grupacije, institucije u Hravatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori reaguju negativno. Zašto, zato što je to takodje jedna bolnan rana našeg zajedničkog identiteta, pokušalo se se da se zatrpa lažnim bratstvom i jedinstvom kojie se raspršilo kao balon od sapunice, znate već kada. Medjuitm, naša želja nije bila da otvaramo nove frontova, naša želja nije bila da bilo kome stavimo prst u oko. Izmedju ostalog, to je legitimo pravo nacionalne srpske televizije i srpske kinematografije da odgovorno tretira i kroz taj oblik svoje društvene aktivnosti, svoju istoriju, i to jedno razdoblje. Ali, naša namera nije bila, ni mene kao autora, da bilo koga provociram. Naša namere je da otvoreno sagledamo i da otvoreno pričamo o tome. Jedva čekam šta će se desiti, na primer, baš u prijateljskoj Hrvatskoj, kada budemo krenuli da snimamo film o Jasenovcu, kakvi će tada biti komentari.
Ali, mi se ne moramo bojati da razgovaramo, nemojmo da dižemo ruke jedni na druge, da uperimo puške jedni na druge. Moramo da se naviknemo da kao doskorašnja braća, znači, ne samo sa njima i iz bivše Jugoslavije. Želim samo da vam kažem da u seriji Ravna gora velike uloge igraju ljudi koji nisu Srbi, Ratko Polič, Slovenac, najveći slovenački filmski i pozorišni glumac igra veliku ulogu, ulogu Dušana Simovića igra Petar Asovaki, nekoliko uloga igraju madjarski glumci, Atila Sirjak i ostali, znači svi oni koji navode poruke Ravne Gore, a pogotova Radoša Bajića, umetnička, profesionlana i privatna biografija je dostupna svima, znači, ja legitimnog neprijatelja nemam. Ja sve ljude volim i svima želim sve najbolje. Znači, to je kukavičje jaje koje će se brzo demistikovati i mi ćemo nastaviti dalje da živimo i radimo kao civilizovani ljudi.
Link za diskusiju o promenama društvenog stava prema antifašizmu i dogadjajima u toku Drugog svetskog rata: http://www.slobodnaevropa.org/content/stidi-li-se-srbija-svog-antifasizma/24780280.html