Autor postavke Ivan Mangov govori za Glas Amerike o izazovima u pripremi izložbe, ideji koju je autorski tim imao i planovima da ona bude predstavljena i u inostranstvu...
Prošlog vikenda u Beogradu je zatvorena izložba pod nazivom „Osvežavanje memorije“, na kojoj su u prethodna četiri meseca mnogobrojni posetioci mogli da se upoznaju sa ornamentima srpskog srednjovekovnog fresko slikarstva u savremenoj interpretaciji.
Autor postavke izložbe Ivan Mangov, inače docent na Fakultetu za umetnost i dizajn Megatrend univerziteta, govor za Glas Amerike o izazovima u pripremi izložbe, ideji koju je autorski tim imao i planovima da „Osvežavanje memorije“ bude predstavljeno i u inostranstvu.
Cilj izložbe „Osvežavanje memorije“ bio je da se na originalan način predstavi bogata građa Muzeja primenjene umetnosti – 570 tabli kopija ornamenata srpskih srednjovekovnih fresaka, koje je tokom 1950-ih, baveći se istraživanjima na terenu, iscrtavao slikar Milovan Arsić. Ideja je potekla od muzejskog savetnika Dušana Milovanovića, a autorski tim su pored njega činili arhitekta Ivan Mangov i dizajnerka Vesna Orović. Njih troje su zajedno već sarađivali u postavci izložbe „Riznice manastira Hilandara“, koja je 2008. dobila prestižnu nagradu IKOM-a.
Autor postavke izložbe Ivan Mangov
"Ono što je nama bio glavni cilj i čemu smo težili i zbog čega je izložba imala tako dobar odjek, to je bila ideja da se ovaj materijal predstavi na jedan inovativan i savremen način, koji uključuje video projekcije, muziku komponovanu posebno za ovu priliku, animacije... Rešili smo da čitav prostor obojimo u crno, da ga pregradimo nizom zidova, da stvorimo praktično osećaj da poseta izložbi bude jedno iskustvo u koje je posetilac zaronjen, dok sa svih strana stižu do njega različite senzacije, kako kroz izloženi materijal, tako i kroz zvuk, koji prati ovu stvar i publika je reagovala sjajno. Izložba je produžena, umesto tri trajala je četiri meseca, videlo je više od 15 hiljada ljudi, i čini mi se da smo uspeli da napravimo jednu dobru ravnotežu između onoga što je srpska srednjovekovna baština i jedan savremeni, krajnje progresivni način izlaganja materijala“, kaže arhitekta Ivan Mangov.
U realizaciji projekta učestvovao je čitav tim ljudi, i svako od njih dao je svoj doprinos da izložba ostane zabeležena kao najposećenija u istoriji Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu.
Your browser doesn’t support HTML5
Srednji vek u modernoj interpretaciji
"Rešili smo da napravimo jednu listu istaknutih mladih dizajnera, stvaralaca i umetnika, koji se bave savremenom umetnošću i savremenim umetničkim izrazom i njih smo pozvali da daju svoj doprinos tumečenju i interpretaciji ove teme. Tako da je Aleksandar Vac uradio izvanredne komade od keramike, jednu zidnu instalaciju od preko 300 komada unikatne ručno rađene keramike, Dušan Zjalić i Vukan Ćirić su uradili fantastične animacije inspirisane ovim ornamentima, izložena je animacija Nataše Teofilović, koja je upravo u ovo vreme kad je izložba trajala bila izložena i na Oktobarskom salonu - što je možda interesantna paralela kako je moguće da se jedna ovako klasična tema, priča kao što je srpski srednji vek, poklopi sa nečim tako savremenim, kao što je oktobarski salon. Isidora Nikolić je radila grafički dizajn, tako da je čitav niz autora dao svoj doprinos tumačenju i to je ono što se publici posebno dopalo“.
Izuzetno važan element izložbe bila je i originalna muzika, koju su uradili Goran Trajkoski iz grupe Anastasja, Dorijan Jovanović iz grupe Aksiotomik, profesor Zoran Jerković i DJ Marko Nastić.
Autor postavke Ivan Mangov kaže da postoje planovi da „Osvežavanje memorije“ krene bar na jednu mini-turneju.
"S obzirom da je izložba imala dobar odziv i da je zapravo na jedan inovativan način predstavila srpsku kulturnu baštinu, ideja Ministarstva kulture i Muzeja primenjene umetnosti je da ova izložba putuje dalje, tako da je planirana da bude izložena u Parizu, i to bi bila neka njena sledeća destinacija... Ja sam ovde, tako da ne učestvujem u ovom trenutku u svemu tome, ali čim dobijem obaveštenje iz Beograda da su se stekli uslovi za to, da je projeket odobren, uključiću se i nadamo se da će izložba pored Pariza otići u Strazbur, da će obići još neke evropske gradove i da ćemo je uskoro posle toga videti i ovde u Vašingtonu“.
