Tržište električnih automobila se zahuktava što pokazuje i ponuda na ovogodišnjem Sajmu automobila u Njujorku.
Uključiš automobil u struju i kad se napuni onda ga voziš. Sve je više onih koji to rade svakodnevno. Na ovogodišnjem Sajmu automobila u Njujorku mnogi proizvođači predstavili su svoja električna i hibridna vozila kako bi zadovoljili potražnju potrošača za automobilima koji su pogodni za životnu sredinu. I dok neki tehnološki izazovi još postoje – tržište se zahuktava.
Tojotino vozilo koje pokreću vodonične gorivne ćelije pretvarajući vodonik u struju je udobno, dobro ubrzava, i ne emituje karbon monoksid. Vejd Hojt iz „Tojote“ kaže:
“Mislimo da je vodonik budućnost električnih vozila, zato što je taj pogon vrlo prikladan, jer funkcioniše po principu da vodonik želi da se spoji sa kiseonikom iz vazduha, čime se stvara voda, odnosno vodena para. Nema emisije štetnih gasova, a dobijete struju iz te kombinacije".
Mnogi proizvođači danas prave hibridna i električna vozila. „Ford“ je predstavio svoj poznati model „Fokus“ na potpuno električni pogon, dok „Ševrolet“ već neko vreme nudi svoj električni „Volt“.
I dok su električni automobili dobri za prirodnu sredinu, oni takođe imaju odlične performanse. Modeli kompanije „Tesla“ imaju izuzetno ubrzavanje do 100 kilometara na sat – za svega 3,7 sekundi, a dostižu brzine i iznad 200 kilometara na sat. Vozila na električni pogon imaju to ubrzanje zbog većeg obrtnog momenta u odnosu na odgovarajuće benzinske motore. Upravo zato i luksuznije marke motornih vozila, kao što je „BMV“, eksperimentišu sa ovom novom tehnologijom.
Međutim, prebacivanje sa benzina na struju je proces evolucije, kaže Džejms Bel iz kompanije „Dženeral Motors“.
“Mislim da je greška ono što su mnogi u našoj industriji i medijima možda pomislili kada su se na tržištu pojavili Nisanov 'Lif' i Ševroletov 'Volt', da će sad iznenada svi da napuste svoje automobile sa benzinskim motorima i pojure za električnim vozilima. To ne ide tako, ovo će biti spor proces, ali Pandorina kutija je otvorena i povratka nema. Električna vozila su način da se ispune kvote smanjenja emisije u budućnosti”.
Od ukupno 60 miliona motornih vozila koja se godišnje proizvedu širom sveta, samo jedan milion otpada na ona koja pokreću alternativna goriva. Međutim, broj proizvedenih hibridnih i električnih vozila se tokom 2013. udvostručio.
Proizvođači vozila i dalje ne mogu da zarade na električnim vozilima, zbog velikih troškova tehnologije za proizvodnju njihovih baterija. Primera radi, za Tesline modele, baterija košta 50 hiljada dolara, oko polovine prodajne cene celog vozila. Međutim, svi proizvođači plaćaju te troškove, jer veruju da su električna vozila budućnost industrije.
Met Miler, novinar „Blumberg Njuza“, koji prati auto-industriju, kaže da je mešavina stare i nove tehnologije - dobitna kombinacija.
“Mislim da je za budućnost ključna hibridna tehnologija tj. umesto automobila kao što je Tesla, koji je potpuno na električni pogon, da imate BMV i-3 ili i-8, koji ima mali benzinski motor da pomogne pri punjenju baterije, kada je potrebno, i električne motore za vožnju. To mora da bude budućnost. Tako dobijete potrošnju od 5 litara na 100 kilometara, što je pristojno, a i dalje imate obrtni momenat kada vam treba”.
Izazov je proizvesti automobil sa jeftinom baterijom, koja dugo traje i omogućava vozaču da prelazi velike razdaljine između dva punjenja. Proizvođači očekuju da će tada milioni ljudi odlučiti da se prebace sa benzina na alternativna goriva.
Tojotino vozilo koje pokreću vodonične gorivne ćelije pretvarajući vodonik u struju je udobno, dobro ubrzava, i ne emituje karbon monoksid. Vejd Hojt iz „Tojote“ kaže:
“Mislimo da je vodonik budućnost električnih vozila, zato što je taj pogon vrlo prikladan, jer funkcioniše po principu da vodonik želi da se spoji sa kiseonikom iz vazduha, čime se stvara voda, odnosno vodena para. Nema emisije štetnih gasova, a dobijete struju iz te kombinacije".
Mnogi proizvođači danas prave hibridna i električna vozila. „Ford“ je predstavio svoj poznati model „Fokus“ na potpuno električni pogon, dok „Ševrolet“ već neko vreme nudi svoj električni „Volt“.
I dok su električni automobili dobri za prirodnu sredinu, oni takođe imaju odlične performanse. Modeli kompanije „Tesla“ imaju izuzetno ubrzavanje do 100 kilometara na sat – za svega 3,7 sekundi, a dostižu brzine i iznad 200 kilometara na sat. Vozila na električni pogon imaju to ubrzanje zbog većeg obrtnog momenta u odnosu na odgovarajuće benzinske motore. Upravo zato i luksuznije marke motornih vozila, kao što je „BMV“, eksperimentišu sa ovom novom tehnologijom.
Međutim, prebacivanje sa benzina na struju je proces evolucije, kaže Džejms Bel iz kompanije „Dženeral Motors“.
“Mislim da je greška ono što su mnogi u našoj industriji i medijima možda pomislili kada su se na tržištu pojavili Nisanov 'Lif' i Ševroletov 'Volt', da će sad iznenada svi da napuste svoje automobile sa benzinskim motorima i pojure za električnim vozilima. To ne ide tako, ovo će biti spor proces, ali Pandorina kutija je otvorena i povratka nema. Električna vozila su način da se ispune kvote smanjenja emisije u budućnosti”.
Od ukupno 60 miliona motornih vozila koja se godišnje proizvedu širom sveta, samo jedan milion otpada na ona koja pokreću alternativna goriva. Međutim, broj proizvedenih hibridnih i električnih vozila se tokom 2013. udvostručio.
Proizvođači vozila i dalje ne mogu da zarade na električnim vozilima, zbog velikih troškova tehnologije za proizvodnju njihovih baterija. Primera radi, za Tesline modele, baterija košta 50 hiljada dolara, oko polovine prodajne cene celog vozila. Međutim, svi proizvođači plaćaju te troškove, jer veruju da su električna vozila budućnost industrije.
Met Miler, novinar „Blumberg Njuza“, koji prati auto-industriju, kaže da je mešavina stare i nove tehnologije - dobitna kombinacija.
“Mislim da je za budućnost ključna hibridna tehnologija tj. umesto automobila kao što je Tesla, koji je potpuno na električni pogon, da imate BMV i-3 ili i-8, koji ima mali benzinski motor da pomogne pri punjenju baterije, kada je potrebno, i električne motore za vožnju. To mora da bude budućnost. Tako dobijete potrošnju od 5 litara na 100 kilometara, što je pristojno, a i dalje imate obrtni momenat kada vam treba”.
Izazov je proizvesti automobil sa jeftinom baterijom, koja dugo traje i omogućava vozaču da prelazi velike razdaljine između dva punjenja. Proizvođači očekuju da će tada milioni ljudi odlučiti da se prebace sa benzina na alternativna goriva.