Uprkos sve većem broju načina da se prenesu vesti i informacije, u izveštaju o slobodi medija za 2014. navodi se da su napadi na medijske slobode širom sveta sve intenzivniji.
U izveštaju Fridom Hausa se takodje ističe da su globalne slobode medija „pale na najniži nivo u poslednjih više od deset godina“, uz pogoršanje u zemljama koje su do pre samo nekoliko godina beležila napredak.
Gotovo svuda u svetu jednostavno postaje sve teže doći do vesti... prodemokratska neprofitna organizacija Fridom Haus navodi da su medijske slobode u padu širom sveta.
„Primećujemo pokušaje da se kontroliše poruka ili da se njom manipuliše, intenziviranu upotrebu propagande i pokušaja da se unapred utiče na sadržaj izveštavanja. Takodje primećujemo napade i zlostavljanje blogera, kao i ljudi koji koriste te medije da bi došli do informacija“, kaže Karin Karlekar, direktor programa Fridom Hausa.
Karlekar dodaje da su medijske slobode u tolikoj meri ugrožene u 2013. da samo jedna od svakih šest osoba širom sveta ima pristup „slobodnim“ medijima.
U mnogim oblastima, u kojima je došlo do pada, kaže ona, vlade nisu delovale same.
„Dolazi do promena u vlasništvu medija. Kao i promena u uredničkom tonu, vrši se pritisak na novinare.“
Severna Koreja je rangirana kao najgora od 197 zemalja i teritorija koje je ocenjivao Fridom haus. Iran je takodje blizu dna uprkos neznatnom poboljšanju tokom predsedničkih izbora. Tu je i Sirija, gde su novinari ubijani i otimani.
Bliski istok kao celina ima najgori pad u slobodi štampe, na čelu sa Egiptom, gde je vlada, uz podršku vojske, uvela represivne mere, ciljajući na novinare i izvodeći ih na sud.
Samo dva odsto regionalne populacije ima pristup „slobodnim“ medijima, 14 odsto „delimično slobodnim“ medijima, dok 84 odsto živi u zemljama u kojima mediji „nisu slobodni“.
Medjutim, nijedan region nije gore prošao od Evroazije, gde su u Rusiji, novinari pritvarani i premlaćivani, a neki od njih su i podlegli povredama, dok su ukrajinski novinari protestovali kad su njihove kolege bile izložene brutalnim napadima, uključujući i napade tokom protesta na kijevskom trgu Majdan.
Te dve bivše sovjetske republike nisu jedine. Novinari u Belorusiji su ponovo bili suočeni sa sudjenjima i pritiscima, što je dovelo do apela organizacija poput OEBS-a.
„Pritvaranje novinara mora odmah da prestane“, poručuje Dunja Mijatović, predstavnica OEBS-a za slobodu medija.
Prema Fridom hausu, nijedna osoba u Evroaziji ne živi u zemlji gde su mediji slobodni, a samo 3 odsto regionalnog stanovništva ima pristup delimično slobodnim medijima, dok 97 odsto živi u zemljama koje „nisu slobodne“.
U Latinskoj Americi medijske slobode su na najnižem nivou u proteklih pet godina... na čelu sa Venecuelom gde je vlada onemogućila izveštavanje o anti-vladinim protestima.
Fridom Haus navodi da samo dva odsto Latinoamerikanaca živi u zemljama sa „slobodnim“ medijima, 67 odsto u zemljama koje su rangirane kao „delimično slobodne“ i 31 odsto u zemljama koje „nisu slobodne“.
Čak i u nekim zemljama koje imaju istoriju medijskih sloboda, uključujući SAD, došlo je do njihovog narušavanja. Fridom haus ukazuje na vladina nastojanja da se malteretiraju novinari, posebno oni koji izveštavaju o pitanjima nacionalne bezbednosti.
Navedeni su slučajevi pritisaka Sekretarijata za pravosudje na novinara Njujork Tajmsa, kako bi se došlo do informacija o njegovim poverljivim izvorima, kao i vladino preuzimanje podataka o telefonskim razgovorima novinara agencije Asosieted pres.
To je zabrinjavajući trend, ukazuje Keli Mek Brajd sa Pointer instituta, koja je govorila za Glas Amerike putem Skajpa.
„Korisnici vesti će biti lakše prevareni i više zbunjeni u pogledu istine. Već to primećujemo.“
Krajnji rezultat, kaže ona, je medijska klima u kojoj je publika primorana da sama procenjuje šta je zaista legitimno.
Sloboda medija na Balkanu u padu
Kada se govori o zemljama bivše Jugoslavije, takođe je primjetan pad medijskih sloboda, a sve države, sa izuzetkom Slovenije, koja je "slobodna" označene su kao "delimično slobodne".
Najveći pad, za čak tri indeksna poena, zabeležila je Crna Gora, koja je sa 74. pala na 78. mesto, pre svega zbog neprijateljske zvanične retorike prema medijima i nekažnjavanja napada na novinare.
Srbija je, kao i prošle godine, na 74, mestu, ali je takođe doživela pogoršanje za jedan indeksni poen. Kosovo ima isti broj indeksnih poena u odnosu na prošli izveštaj, ali je sa 96. palo na 98. mesto, dok je Bosna i Hercegovina pala za jedan indeksni poen, ali i čak 7 mesta, tako da je sada 103.
Hrvatska je 83, dva mesta niže nego prošle godine, dok je najslabije rangirana Makedonija, koja je takođe pala za jedan indeksni poen i dva mesta, na 122. poziciju.
Gotovo svuda u svetu jednostavno postaje sve teže doći do vesti... prodemokratska neprofitna organizacija Fridom Haus navodi da su medijske slobode u padu širom sveta.
„Primećujemo pokušaje da se kontroliše poruka ili da se njom manipuliše, intenziviranu upotrebu propagande i pokušaja da se unapred utiče na sadržaj izveštavanja. Takodje primećujemo napade i zlostavljanje blogera, kao i ljudi koji koriste te medije da bi došli do informacija“, kaže Karin Karlekar, direktor programa Fridom Hausa.
Karlekar dodaje da su medijske slobode u tolikoj meri ugrožene u 2013. da samo jedna od svakih šest osoba širom sveta ima pristup „slobodnim“ medijima.
U mnogim oblastima, u kojima je došlo do pada, kaže ona, vlade nisu delovale same.
„Dolazi do promena u vlasništvu medija. Kao i promena u uredničkom tonu, vrši se pritisak na novinare.“
Severna Koreja je rangirana kao najgora od 197 zemalja i teritorija koje je ocenjivao Fridom haus. Iran je takodje blizu dna uprkos neznatnom poboljšanju tokom predsedničkih izbora. Tu je i Sirija, gde su novinari ubijani i otimani.
Bliski istok kao celina ima najgori pad u slobodi štampe, na čelu sa Egiptom, gde je vlada, uz podršku vojske, uvela represivne mere, ciljajući na novinare i izvodeći ih na sud.
Samo dva odsto regionalne populacije ima pristup „slobodnim“ medijima, 14 odsto „delimično slobodnim“ medijima, dok 84 odsto živi u zemljama u kojima mediji „nisu slobodni“.
Medjutim, nijedan region nije gore prošao od Evroazije, gde su u Rusiji, novinari pritvarani i premlaćivani, a neki od njih su i podlegli povredama, dok su ukrajinski novinari protestovali kad su njihove kolege bile izložene brutalnim napadima, uključujući i napade tokom protesta na kijevskom trgu Majdan.
Te dve bivše sovjetske republike nisu jedine. Novinari u Belorusiji su ponovo bili suočeni sa sudjenjima i pritiscima, što je dovelo do apela organizacija poput OEBS-a.
„Pritvaranje novinara mora odmah da prestane“, poručuje Dunja Mijatović, predstavnica OEBS-a za slobodu medija.
Prema Fridom hausu, nijedna osoba u Evroaziji ne živi u zemlji gde su mediji slobodni, a samo 3 odsto regionalnog stanovništva ima pristup delimično slobodnim medijima, dok 97 odsto živi u zemljama koje „nisu slobodne“.
U Latinskoj Americi medijske slobode su na najnižem nivou u proteklih pet godina... na čelu sa Venecuelom gde je vlada onemogućila izveštavanje o anti-vladinim protestima.
Fridom Haus navodi da samo dva odsto Latinoamerikanaca živi u zemljama sa „slobodnim“ medijima, 67 odsto u zemljama koje su rangirane kao „delimično slobodne“ i 31 odsto u zemljama koje „nisu slobodne“.
Čak i u nekim zemljama koje imaju istoriju medijskih sloboda, uključujući SAD, došlo je do njihovog narušavanja. Fridom haus ukazuje na vladina nastojanja da se malteretiraju novinari, posebno oni koji izveštavaju o pitanjima nacionalne bezbednosti.
Navedeni su slučajevi pritisaka Sekretarijata za pravosudje na novinara Njujork Tajmsa, kako bi se došlo do informacija o njegovim poverljivim izvorima, kao i vladino preuzimanje podataka o telefonskim razgovorima novinara agencije Asosieted pres.
To je zabrinjavajući trend, ukazuje Keli Mek Brajd sa Pointer instituta, koja je govorila za Glas Amerike putem Skajpa.
„Korisnici vesti će biti lakše prevareni i više zbunjeni u pogledu istine. Već to primećujemo.“
Krajnji rezultat, kaže ona, je medijska klima u kojoj je publika primorana da sama procenjuje šta je zaista legitimno.
Sloboda medija na Balkanu u padu
Kada se govori o zemljama bivše Jugoslavije, takođe je primjetan pad medijskih sloboda, a sve države, sa izuzetkom Slovenije, koja je "slobodna" označene su kao "delimično slobodne".
Najveći pad, za čak tri indeksna poena, zabeležila je Crna Gora, koja je sa 74. pala na 78. mesto, pre svega zbog neprijateljske zvanične retorike prema medijima i nekažnjavanja napada na novinare.
Srbija je, kao i prošle godine, na 74, mestu, ali je takođe doživela pogoršanje za jedan indeksni poen. Kosovo ima isti broj indeksnih poena u odnosu na prošli izveštaj, ali je sa 96. palo na 98. mesto, dok je Bosna i Hercegovina pala za jedan indeksni poen, ali i čak 7 mesta, tako da je sada 103.
Hrvatska je 83, dva mesta niže nego prošle godine, dok je najslabije rangirana Makedonija, koja je takođe pala za jedan indeksni poen i dva mesta, na 122. poziciju.