General Vad kaže da svetski poredak nikada nije bio složeniji niti više osporavan nego što je danas.
"Svedoci smo promena u odnosima velikih sila, koje nikada nisu bile veće od pada Sovjetskog Saveza do danas, što najavljuje sve veće nevolje," navodi brigadni general Erik Vad.
Rusija i Kina već dovode u pitanje legitimnost današnjeg liberalnog međunarodnog poretka, koji je pod zaštitom zapadne strateške moći.
Međutim, Evropljani su nespremno dočekali izazove 21. veka, počevši od nove ruske bezbednosne doktrine, koja se zasniva na konceptu hibridnog rata protiv Zapada, smatra Vad:
“Rusija je to primenila u istočnoj Ukrajini, gde je rat vođen ruskom regularnom vojskom, paravojnim formacijama, etničkim borcima I drugim sredstava. To je novi tip rata koji se ne dobija tenkovima i mehnizovanim divizijama. Postoji velika opasnost da bi Rusija mogla da primeni slična sredstva za destabilizovanje Baltičkih zemalja i drugih članica NATO-a.”
Sve veći haos na južnoj periferiji Evrope je dodatna briga. Sve veći broj slabih i propalih država, i sve širi prostor na kojem vlada anarhija - od Severne Afrike sve do Bliskog Istoka – podstiče ekstremizam, koji sve češće ulazi u Evropu, navodi Vad.
“Nestaje razlika između unutrašnje i spoljne bezbednosti. Bez pravih rešenja, ostajemo gubitnici.”
Evropske zemlje, a posebno Francuska, su pod pritiskom sve veće pretnje od povratka, takozvanih stranih boraca i domaćih ekstremista, kaže Vad.
Napad na uredništvo humorističnog lista Šarli Ebdo, ranije ove godine, praktično je zaustavio život u Parizu. Vinovnici napada su bila dva brata muslimana, odrasla u Francuskoj.
“Na ulicama je bilo hiljade vojnika i policajaca. Tako se reagovalo na napad na naša toleratna demokratska društava. Koliko je bitno je da uspostavimo efikasne mere za zaštitu unutrašnje bezbednosti, isto toliko je važno da očuvamo i otvorenost naših društava,” kaže Vad.
Na udaru je i evropska ekonomska bezbednost, ali ovog puta sa mnogo veće udaljenosti. Kina svojata većinu Južnog kineskog mora, odnosno vodene rute kojima se prevozi veliki deo evropskog i polovina svetskog robnog tereta, u vrednosti od preko 5 hiljada milijardi dolara godišnje, navodi Vad.
“Nikada ne bi pristali na to da Kina kontroliše da li naši brodovi mogu da plove tim trgovačkim rutam ili ne. Lično ne verujem da je Kina zainteresovana za politiku konfrontacije, a odvijaju se događaji na koje moramo da reagujemo.”
Odsustvo uverljivih vojnih potencijala slabi položaj Evrope, tvrdi bivši vojni savetnik kancelarke Angele Merkel. On kaže da je došlo vreme da Nemačka, zajedno sa partnerima kao što su Francuska i Poljska, prione na posao stvaranja evropskih odbrambenih snaga za potrebe sadašnjeg novog doba.