Nakon nedavne Putinove najave da će preduzeti kontramere povodom navodnog slanja ukrajinskih diverzanata u Krim, s namerom da tamo izvedu teroristički napad -- a potom naloga predsednika Ukrajine Petra Porošenka da se sve jedinice na granici sa Krimom i Donbasom stave pod povećanu borbenu gotovost -- u svetskim prestonicama se iznova postavlja pitanje da li Kremlj planira vojnu akciju protiv Kijeva.
Odgovor na to pitanje potra]ili smo od Filipa Karbera, predsednika Fondacije Potomak i uglednog eksperta za pitanje međunarodne bezbednosti, koji kaže da se Ukrajina ponovo nalazi na kritičnoj tački.
Primirje dogovoreno prošle godine u Minsku i dalje je krhko, borbe između vladinih snaga i proruskih separatista u istočnoj Ukrajini dostigle su ovih dana nivo koji nije viđen od konflikta tokom 2014. i 2015, ističe Karber. Istovremeno, dodaje on, gomilanje ruskih snaga i oružja iznenada i ubrzano se povećava na severoistočnim, istočnim i južnim granicama Ukrajine, kao i na samom Krimu, koji je Rusija anektirala pre dve godine:
“Na Krimu je izvršena koncentracija ruskih helikopterskih jedinica, spremnih da vrše napade na jugu Ukrajine. U Donbasu u istočnoj Ukrajine, već je došlo do niza napada, od kojih su neki u direktnoj suprotnosti za dogovorom iz Minska.“
Karber ukazuje da u je Donbasu, ruska strana formirala je dva puna vojna korpusa uključujući komandnu strukturu koju sačinjavaju ruski oficiri “od vrha do dna”:
“Od aktivnih 40.000 boraca u Donbasu, oko 40 odsto njih su Rusi. Na granici Ukrajine nalazi se i novo-formirana tenkovska armija.“
Pored gomilanja ruske vojske na njenim granicama, Ukrajina strepi i od moguće upotrebe ruskog ratnog vazduhoplovstva, koje se uveliko koristi u Siriji, upozorava naš sagovornik, tvrdeći da Kremlj želi da onesposobi vladu u Kijevu:
“Snage na Krimu kao i vojne formacije koje okružuju Ukrajinu ukazuju na mogućnost primene klasičnog blickriga - munjevitog odsecanja Kijeva na severu od ukrajinske vojske, najvećim delom raspopređene na istoku i jugu zemlje. Ukoliko Rusima to pođe za rukom, ukrajinska vlada bi dobrim delom bila neutralisana. Bila bi to vlada sa vrlo skučenim opcijama i manevarskim prostorom.”
Ukrajina inače, ima veliku stratešku važnost za NATO, jer se nalazi na Crnom moru na kojem NATO namerava da stacionira svoju buduću crnomorsku flotu u cilju predupređivanja neprijateljskih poteza Rusije prema Evropi. Međutim, gubitak Krima umanjio je ulogu Ukrajine u tom području, dok je Rusija u međuvremenu ojačala sopstvenu crnomorsku flotu.
Sused Ukrajine, Belorusija, se od nedavno takođe našla na vetrometini i na njenim granicama Rusija takođe gomila trupe, kaže Karber.
On smatra da je došlo vreme da NATO stupi na scenu i pomogne jačanje odbrane šireg evropskog susedstva:
“Izrada strategije odbrane istočne Evrope ne bi bila težak zadatak, niti bi to iziskivalo velika sredstva. Bilo bi dovoljno omogućiti primenu sofisticirane zapadne vojne tehnologije u kombinaciji sa postojećim odbrambenim snagama Belorusije i Ukrajine. Te dve zemlje su sasvim sposobne da samostalno modernizuju svoju vojsku i njihov komandni sastav.”
Suzbijanje nepoželjnih poteza Rusije u ovom regionu ima i dublje značenje, kaže Karber. Reč je o zaštiti jednog od ključnih načela zapadne liberalne demokratije: prava svakog naroda na samoopredeljenje bez mešanja sa strane.