Na nedavno završenim Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru i srpska i hrvatska reprenzetacija su osvojile zavidan broj medalja za dve tako male zemlje, a njihovi sportisti pokazali su da su iznad dnevnopolitickih sukoba i uvredljive retorike koji su u poslednje vreme, kako kažu mnogi, dostigli nivo najviši od kraja rata devedesetih.
Kako kaže Jakša Šćekić, producent televizije Reuters u Beogradu, "te tenzije dolaze ciklično, svaki put kada imate obeležavanje godišnjice u Jasenovcu ili sećanje na Oluju, dolazi do zatezanja u odnosima."
"Sve stvari koje se sada dešavaju na relaciji Beograd - Zagreb su posledica unutrašnjih dešavanja u Hrvatskoj pred izbore," veruje Šćekić.
Međutim, dok se tenzije između političara zaoštravaju, druge sfere života između dve zemlje funkcionišu uglavnom bez problema. Običan svet, ali i sportisti, poslovni ljudi i oni koji se bave svakidašnjim životnim stvarima našli su se između dve vatre. Dižu se spomenici, preimenuju ulice, rehabilituju se pojedinci.
Šta je tačno razlog zbog koga je "zlatno doba" spoljnopolitičkih odnosa dve zemlje u vreme vladavine Ive Josipovića i Borisa Tadića poremećeno? Miljenko Jergović, hrvatski i bosanskohercegovački pisac i novinar vidi sličnu uslovljenost u unutrašnjim politikama dve države, ali i slabostima koje u poslednje vreme potresaju EU, misleći pritom na porast popularnosti desničarski orjentisanih partija.
"Hrvatska se državna politika nakon ulaska u EU ekstremizirala, jer više nije na snazi briselski imperativ pristojnosti i europejstva. Paradoksalno, ali ulaskom u EU svaka istočnoeuropska zemlja stječe pravo na vlastiti fašizam. Dakle, sve ovo uvjetuje Hrvatsku politiku prema Srbiji, i čini je, naravno u retoričkom i metaforičnom smislu sličnom onoj iz vremena Drugoga svjetskog rata. Ali da ne budemo nepošteni: nije to ni vlastima u Srbiji mrsko, " kaže Jergović.
Zoran Kusovac, analitičar iz Beograda, misli da je do zaoštravanja odnosa došlo zbog toga što su zemlje u slično vreme imale predizborne kampanje, odnosno formiranje vlade, pa su na oštroj retorici pokušali da pridobiju glasačko telo. "I sa jedne i sa druge strane smo mogli da čujemo ista obećanja i laži, ali se ne radi o dugoročnoj mogućnosti radikalizacije odnosa," tvrdi Kusovac.
Ali van politike i ambasadorskih odnosa i nota, neki drugi ljudi pokušavaju da nastave "zlatno doba" Tadić-Josipović odnosa i stave tenzije između dve zemlje u drugi plan. Prvi sportista koji je pokazao da dve države na sportskom terenu odlično sarađuju je bio Novak Đoković kada je čestitao hrvatskim rukometašima, a na nedavno završenim olimpijskim igrama tu tradiciju su nastavili treneri vaterpolo reprezentacija Ivica Tucak i Dejan Savić, a potom i Ivana Španović, srpska atletičarka koja je bodrila hrvatsku bacačicu diska Sandru Perković.
"U prilog tome ide i nedavna izjava predsednika hrvatske Socijaldemokratske partije SDP i lidera Narodne koalicije Zorana Milanovića koji kaže da ekonomski odnosi dve države nikada nisu bili bolji," dodaje producent televizije Reuters.
Šćekić kaže da svi ovi gestovi ukazuju na to "da će sve da se vrati u normalu onda kada se formira vlada u Hrvatskoj." On veruje da ko god pobedi na izborima u Hrvatskoj, da li Narodna koalicija ili Hrvatska demokratska zajednica, odnosi će se normalizovati jer "će to zahtevati i Evropska unija i SAD."
Jergović misli da se ništa neće promeniti, jer ni Brisel ni Vašington nemaju ni želju, ni interes da se nešto promeni. "Hrvatski romantični totalitarizam i nacionalizam ne ugrožavaju ni Coca colu, ni austrijske banke, ni njemačke turiste. A sloboda i ljudska prava izgleda nisu više u modi ni za Zapadu," zaključuje Jergović.
Šćekić ipak vidi posetu potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Beogradu kao jednu vrstu upozorenja da se tenzije smire. "SAD više ne želi da troši resurse i vreme na Balkan, oni žele da sklone region sa radara u smislu da imaju pametnija posla koja moraju da obave." Šćekić veruje i da neke veće reakcije iz EU i SAD nema jer su trvenja na relaciji Beograd - Zagreb normalna i da bi bilo čudno da ih nema. Kao razloge za izostanak neke veće reakcije iz Brisela on navodi problem Turske, Bregzita i Bliskog istoka, a da je Bajdenova poseta bila sasvim dovoljna da se stvari drže pod kontrolom, kao i kroz uobicajene ambasadorske kanale i komunikaciju.
Premijer Aleksandar Vučić je u uzjavi medijima rekao da srpski ministri više neće odgovarati na provokacije iz Hrvatske. Šćekić pozdravlja ovu odluku i ocenjuje je kao "mudru." On veruje da će srpski ministri ispoštovati ovu politiku, jer kako kaže: "Ja bih se začudio da neko od ministara iskoči, jer onda bi to bio test da li je Vučic jak kao premijer, a mislim da za sada takvog ministra nema."
Jergović kaže da je ova najava besmislena i pita se zašto su do sada srpski ministri uopšte reagovali na provokacije. On misli da se ništa u međuvremenu nije promenilo već da "samo mijenjamo melodiju i ritam igre, koristimo to što su komšije u ovoj fazi razvoja mnogo luđe i opasnije od nas. Upitajmo se, međutim, zašto je današnja Srbija toliko pristojnija od današnje Hrvatske - a jest, pristojnija je, u svakom pogledu. Odgovor je jednostavan: Srbija još nije ušla u Uniju. Nakon što uđe i ona će se ponašati u skladu sa svojom prirodom, a ne u skladu s briselskim imperativima pristojnosti".
Na pitanje da li je premijer Vučić mogao da smiri tenzije odlaskom u Dubrovnik na forum, Šćekić kaže da nema potrebe da on odlazi u Hrvatsku, kada takva poseta treba da funkcioniše na premijerskom nivou, "a premijerski panel je u međuvremenu otkazan."
I Kusovac se slaže da posle izbora u Hrvatskoj u septembru odnosi moraju da se normalizuju, jer kako kaže "i Srpska napredna stranka se ponaša kao hrvatska desnica", što se tumači kao znak da će nakon formiranja vlade u Zagrebu odnosi biti vraćeni na vreme pre predizbornih kampanja ove dve države.