Ustav Srbije se mora promeniti, ali ne samo zbog pristupnih pregovora sa EU, već ponajpre zbog uređenja države i društva u Srbiji. Međutim, imamo li demokratskog potencijala za taj proces, da li ustav menjati korenito ili samo onoliko koliko je neophodno, da li zadržati preambulu koja se odnosi jna Kosovo, da li sazivati ustavotvornu skupštinu, ko jeste a ko treba da bude nosilac izvršne vlasti - samo su neka od tema koje su se mogla čuti na konferenciji "Demokratski do promene ustava", koji su organizovali Fondacija Fridrih Ebert, Centar za demokratiju i Fondacija za razvoj parlamenta.
Ustav Srbije potrebno je promeniti, jer je postojeći donet na brzinu i bez javne debate i zato što ne garantuje nezavisnost sudstva, rečeno je na skupu.
Dragoljub Mićunović iz Centra za demokratiju rekao je da je Ustav ključna tačka kako će funkcionisati jedna zajednica, a da je promena Ustava Srbije neophodna iz više razloga - unutrašnjih i spoljnih.
"Iz spoljnih razloga, jer je Venecijanska komisija sugerisala da to moramo da uradimo. Mi još uvek nemamo definisane i potpuno priznate granice, a država koja to nema očigledno ima problem. Pored toga, postoje problemi sa decentralizacijom, lokalnom samoupravom, sa odnosima među delovima vlasti", rekao je Mićunović.
On je naveo da zbog toga u Srbiji "postoji jedan demokratski deficit" i da "mora jasnije da se naglasi podela vlasti i nezavisnost sudstva". Mićunović je podsetio da se Ustavu koji je donet pre 10 godina zamera da je donet na brzinu, da su dogovori vodjeni u političkom vrhu, bez učešća šire javnosti.
I Nataša Vučković iz Centra za razvoj demokratije rekla je da je Ustav iz 2006. donet na samo formalno demokratski način, ali bez suštinske rasprave. "Zato smo počeli polovinom 2016. godine da pripremamo odgovore na eventualni takav ponovni pokušaj", reka je ona i poručila da se od civilnog društva očekuje da podstakne razgovor sa građanima na ovu temu. "Važno izaći iz ograničavajućeg okvira projekata. Civilno društvo treba da da snagu javnom dijalogu", rekla je ona i ocenila da se "oseća potreba za jačim kritičkim javnim mnjenjem".
Bivša predsednica Vrhovnog suda i sudija Vrhovnog kasacionog suda, Vida Petrović Škero rekla je da već 10 godina postoje priče šta ne valja u Ustavu. "Moje lično mišljenje je da je pravosuđe odnosno sudska vlast bila apsolutna kolateralna šteta u načinu rešenja kakav je položaj određen u Ustavu. Sudska vlast nije konsultovana o rešenjima koje se tiču sudske vlasti, a ni po tome da li imaju neko mišljenje o drugim pitanjima, koja će se kasnije odrzaiti na funkcionisanjem takve vlasti. Nadam se da će sada biti drugačije, da će diskusija o ustavu biti sveobuhvatna i da se neće voditi samo oko poglavlja koja su otvorena i da ćemo sada napravati stvarni ustav koji će obezbediti vladavinu prava. Jer ako ne napravimo sveobuhvatnu promenu ustava opet nećemo postići taj cilj", kazala je ona.
Prema njenim rečima, reforme Ustava dovele su do negativnih rezultata. Visoki savet sudstva, ocenila je, nije nezavisan organ. "Sve predsednike sudova i tužioce, prvi izbor za sudije i zamenike tužioca i ono što je najvažnije sve članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca na posredan ili neposredan način bira skupština", kazala je Petrović Škero.
Ona je rekla da se postavlja pitanje da li podela vlasti koja postoji u Srbiji obezbeđuje nezavisnu sudsku vlast i da je praksa pokazala da nije bilo volje, kao ni da ustavna i zakonska rešenja nisu omogućila nezavisnost sudstva.
Nataša Vučković iz Centra za razvoj demokratije rekla je da se od civilnog društva očekuje da podstakne razgovor sa građanima na ovu temu. "Važno izaći iz ograničavajućeg okvira projekata. Civilno društvo treba da da snagu javnom dijalogu", rekla je ona i ocenila da se "oseća potreba za jačim kritičkim javnim mnjenjem".
Irena Pejić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu saglasila se da važećem Ustavu nedostaje "kontekstualni legitimitet" jer je donet na brzinu i bez javne rasprave, ali je navela da ustavna reforma mora biti proces koji će trajati nekoliko godina, kroz koji će proći nekoliko vlada.
Govoreći o preambuli Ustava Srbije, u kojoj se precizira da je Kosovo deo njene teritorije Irena Pejić je kazala da je to važno pitanje, ali da treba biti vezano za kompletnu promenu Ustava. "Nema rezona menjati delimično Ustav. Duh Ustava je sadržan u preambuli na taj način izraženi su stavovi ustavotvorca", rekla je ona.
Ipak, Aleksandar Molnar sa Filozofskog fakulteta u Beogradu rekao je da je promena preambule u ovom trenutku neostvariva jer vodi u promenu Ustava.
On je rekao da deluje da građani nisu puno zainteresovani za ustav, jer se pitanje ustava ne postavlja kao pitanje identiteta političke zajednice. Međutim, kada se uđe u raspravu sa građanima, pokaže se da su oni ipak dobro obavešteni, ponajpre iz sredstava javnog mnjenja, i da sasvim dobro razmišljaju o toj temi. Molnar je takođe ocenio da je neophodna javna rasprava jer građani uviđaju da je pitanje ustava bitno za njihove žuivote, te da je potrebno uključiti ih u rapsravu, koja bi trebalo da traje najmanje tri meseca.
Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji, kao važnu stepenicu u promeni ustava, naglasio je usklađivanje evropskog i nacionalnog prava. Kako kaže, na tu temu se i danas vode rasprave u EU, a stav je da nacionalne odredbe ne smeju da budu u suprotnosti sa pravilima EU.
Međak je ocenio da će na kraju procesa morati da se održi referendum o priključenju Srbije Uniji, ali da bi svakako trebalo izbeći da se takav referendum održi prerano, tj. da se ne povezuje sa referendumom koji će 2017. morati da se održi zbog promene postojećeg Ustava.
Politički sistem i ustavna reforma
Ni 2006, a ni ranije, nije postavljeno pitanje kakvu mi državu zapravo želimo, rekla je Vesna Pešić, sociološkinja. "To pitanje nikad nije bilo postavljeno, koje su vrednosti, kako treba da se formulišu, ostvaruju, preko kojih institucija i organizacija", rekla je ona i založila se da se takva debata povede u formi ustavotvorne skupštine. Tako građani neće u ustav gledati kao na papir, plakat, jer do sada su ustavi uvek donšeni na "oktrojisani način", bez ikakvog uticaja građana.
Ustav iz 2006. nema nikakv legitimitet, jer građane "niko ništa nije pitao", rekla je ona i pozvala da se Ustav menja bez obzira na pristupanje EU.
Ona je pozvala da se Premabula izbaci iz ustava, pošto se u ustav ne može ne može stavljati "religijska formula koja ruši svaku ideju moderne države".
Potrebno je da se vidi kakav politički sistem želimo da imamo, rekla je Pešić i ocenila da se vlast obično premešta prateći pojedinca koji je u tom trenutku najuticajniji. "Čas imamo predsednički sistem, sa Tadićem na vlasti, čas Vučića nazivaju kancelarom… A ustvari nemamo ni jedan ni drugi, nego palramentarni".
Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam ocenio je da je Srbija, iako formalno ima dve pokrajine, i dalje duboko centralizovana zemlja. "To ne kažemo samo mi, to kaže i Venecijanska komisija", rekao je Popov i podsetio da Ustav određuje da se zakon može da ograniči autonomija pokrajine predviđenu ustavom.
„Kod nas ne postoji volja za decentralizacijom nikad i nije postojala. Centralna vlast ne želi da deli svoju vlast sa lokalnim sasvetima“, rekao je Popov i ocenio da se svaka inicijativa za decentralizacijom proglašava za separatizam.
Profesor Vukašin Pavlović podsetio je da ustav nije najviši politički i pravni akt, nego i jedna vrsta društvenog dogovora kojim se konstituiše politička zajednica. Srbija je najbolji ustav možda imala kad je prepisala strani, u nekim ranijim periodima, rekao je on.
Advoka Slobodan Vučković upozorio je da se ne vidi dovoljno gde je pravi problem demokratizacije: "Želimo da na demokratski način donesemo ustav u zemlji u kojoj nema demokratije", rekao je on i ocenio da "nje nema nigde gde nema razvijenog kapitalizma". A taj kapitalizam, nastavio je, zavisi od vladajuće klase, jer ona ima interes da uredi društvo. "Nema demokratije bez vladajuće klase. Mi niti imamo razvijeni kapitalizam, koji je čedo vladajuće klase, nego nemamo ni vladajući klasu".