Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je u petak da će i posle pokretanja projekta gasovoda Severni tok 2 između Rusije i Nemačke, biti moguć tranzit ruskog gasa preko Ukrajine pod uslovom da je ekonomski isplativ.
Posle razgovora s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Sočiju, Putin je rekao da Rusija ne namerava da obustavi isporuke gasa članicama Evropske unije preko Ukrajine koja ubire znatna sredstva od tranzitnih taksi.
"Spremni smo da očuvamo takav tranzit ako ekonomski ima smisla", rekao je Putin i dodao da se to može ostvariti razgovorom s Ukrajinom na šta je Rusija spremna.
Putin je naznačio da protivljenje SAD Severnom toku 2 potiče od želje predsednika Donalda Trampa da podstakne izvoz američkog tečnog gasa, koji se dostavlja brodovima i koji je znatno skuplji od ruskog gasa, preneo je Asošijeted pres.
Merkel je rekla da treba obezbediti garancije Ukrajini da će se nastaviti isporuke preko njene teritorije. Nemačka kancelarka je ranije upozorila da bez preciziranja uloge Ukrajine nije moguć projekat Severni tok 2 kojim se zaobilaze istočnoevropske zemlje koje učestvuju u tranzitu ruskog gasa ka drugim zemljama Evrope.
Nemačka takođe želi ruski gas pošto je izračunala da je proširenje postojećeg gasovoda kroz Baltičko more, isplativije od drugih opcija, među kojima je američki tečni gas.
Merkel i Putin, koji je u Sočiju dočekao kancelarku buketom s bež ružama, frezijama i drugim cvećem u pastelnim bojama, nastavili su razgovore za ručkom. Među temama je kako obnoviti mirovni proces u Ukrajini.
Nemačka insistira da mirovne snage UN treba da pomognu prilikom održavanje izbora u Ukrajini sledeće godine. Moskva, koja podržava separatiste na istoku Ukrajine, naznačila je da bi mogla pristati na prisustvo mirovnih snaga, ali ne i na zahtev Ukrajine da budu razmeštene uz granicu Ukrajine i Rusije.
Po pitanju Sirije, Putin je rekao da su evropska humanitarna pomoć i pomoć u obnovi te zemlje ključni za stvaranje uslova za povratak izbeglica.
On je rekao da pomoć Siriji mora biti "depolitizovana", što se odnosi na nevoljnost Zapada da pomaže vladi predsednika Bašara Asada.
"Ako Evropa želi da se ljudi vrate svojim kućama, onda treba da pomogne Siriji da obnovi privredu i obezbedi Siriji humanitarnu pomoć", rekao je Putin.
Merkel je pozvala Putina da iskoristi svoj uticaj na Asada da se ukine zakon kojim je Sirijcima oduzeta imovina ako odmah ne potvrde svoje vlasništvo.
"To je veoma loša vest za sve one koji žele da se vrate u Siriju jednog dana", rekla je ona i dodala da je neophodno pokrenuti politički proces za Siriju i da je Nemačka sprema da pomogne.
Berlin i Moskva su trenutno saglasni kad je reč o Iranu - za razliku od SAD, koje su se povukle iz sporazuma, Nemačka i Rusija žele da održe nuklearni sporazum s Teheranom.
"Mi Evropljani smo u kontaktu s Iranom da razgovaramo da Iran treba da ostane u sporazumu zato što ovaj sporazum daje bezbednost, nadzor i transparentnost", rekla je Merkel.
Ona je dodala da Međunarodna agencija za nuklearnu energiju veruje da se Iran pridržava sporazuma.
Putin je poželeo dobro zdravlje dvostrukom ruskom agentu Sergeju Skripalju koji je danas izašao iz bolnice, dva meseca pošto je otrovan u engleskom gradu Solzberiju, za šta London optužuje Rusiju, preneo je Frans pres.
"Da je upotrebljen vojni toksični agens, ta osoba bi umrla na licu mesta, srećom, on je izlečen, pušten i nadam se da će ostati živ, dobrog zdravlja i bezbedan", rekao je Putin.
On je dodao da je Rusija više puta nudila pomoć Velikoj Britaniji u istrazi, ali nije bilo odgovora.
Putin je kritikovao Ukrajinu zbog hapšenja šefa ukrajinske kancelarije ruske agencije RIA novosti Kirila Višinskog navodeći da je to bez presedana, preneo je Tass.
"Oni hoće da ga optuže zbog veleizdaje za ono što je radio otvoreno, ispunjavajući svoje profesionalne dužnosti. Dugo nisam video takve stvari, ne mogu se setiti ničeg takvog. Dodirnuli smo to pitanje, kao i druga pitanja povezana s Ukrajinom, ali radio bih se uzdržao od ulaženja u detalje", rekao je Putin.
Merkel je rekla da je iskoristila sastanak s Putinom kao priliku da razgovaraju o poteškoćama sa kojima se suočavaju novinari, uključujući novinare u Rusiji.
Tekst je u celosti prenet sa Radija Slobodna Evropa