Glasači mlađi od 30 godina su populacija koja se pažljivo posmatra u Sjedinjenim Državama, dok je odnos prema rasi najvažnije pitanje među mladim ljudima.
"Ima velikih rasnih i polnih razlika u odnosu na to koga od kandidata na izborima mladi podržavaju", kaže za Glas Amerike Ebi Kisa, direktorka u Centru za informacije i istraživanje o građanskom obrazovanju i učestvovanju (CIRCLE) na Univerzitetu Tafts.
"Na primer, veliki broj mladih ljudi koji nisu belci, pogotovo mladi Afroamerikanci i Latinoamerikanci, glasaju za demokratske kandidate. S druge strane, kada posmatramo belačku omladinu, ne postoji tako jaka podrška".
Pored milenijalaca i Generacije X koja čini 37 odsto biračkog tela, prema istraživanju Pju centra, Generacija Z će činiti veći deo glasačkog tela, nego starija, ne tako glasna generacija.
Ne propustite: Kako će glasati naturalizovani Amerikanci?Američka populacija će od većinske belačke prerasti u većinsku manjinsku, odnosno uglavnom u glasače koji nisu belci - do 2054, prema Institutu Brukings. Kako će mladi glasati u novembru zavisiće od rase.
Prema najnovijem istraživanju Forbsa, 70 odsto crnih glasača ispod 30 godina podržava demokratskog predsedničkog kandidata Džoa Bajdena, što je mnogo više od proseka svih birača mlađih od 30, koji je 57 odsto.
"Iskreno, ja bih sve pare stavio na Demokratsku stranku", kaže za Glas Amerike Stiv Etjen, student Merimaunt univerziteta u Arlingtonu u Virdžiniji.
Za Etjena koji dolazi sa Floride, a roditelji su mu imigranti iz Haitija, obrazovanje, zdravstvena nega i imigraciona politika su najvažnija pitanja koja ga i opredeljuju prema demokratama.
"Ja studiram, a moj mlađi brat će uskoro, a nije lako platiti fakultet. Znam da su neki kandidati predlagali da dve godine državnog fakulteta mogu da budu bez školarine, pa bi to bilo korisno".
Dok su zdravstvena nega i obrazovanje stalno među mladim glasačima najvažnija tema, podaci CIRCLE iz 2018. godine, pokazuju da je za crnkinje ključno pitanje - rasizam. Za Latinoamerikanke, to je imigracija.
"Najvažnije pitanje, ono što mene zapravo zanima je rasna nepravda koja se sada događa u Americi", kaže za Glas Amerike Hejli Moja, studentkinja u Virdžiniji.
Ne propustite: Pokret protiv rasizma dobija sve više poklonika u izbornoj godini u SAD"A onda, ljudi iz Latinske Amerike su zatvoreni u kavezima", kaže ona, misleći na kontroverznu imigracionu politiku.
Moja dodaje da se kao Afroamerikanka i Latinoamerikanka, ona i njeni prijatelji suočavaju sa izazovima koji oblikuju njen politički stav o kojima njeni beli drugovi ne moraju da razmišljaju.
"Oni u životu ne moraju da neke stvari traže ili da se plaše", kaže Moja i dodaje da oseća nelagodu kada zove policiju ili hitnu pomoć.
Prema istraživanju Galupa, sprovedenom tokom leta, samo 18 odsto crnih Amerikanaca smatra da bi njihovo iskustvo sa policijom bilo pozitivno, u poređenju sa 56 odsto belaca.
Etjen navodi da su ljudi koje poznaje, a planiraju da glasaju za republikance u novembru, fokusirani na poslovne interese.
Ne propustite: Glasačka grupa koja može da odluči izbore u SAD"Neki od mojih belih kolega studenata, a nekima od njih roditelji imaju privatan posao, verujem da mi je jasno zašto podržavaju republikance ili Donalda Trampa, jer je on poznat po svom biznisu", kaže Etjen.
Prema CIRCLE, mlade bele muškarce koji podržavaju Trampa, najviše motiviše pravo na nošenje oružja i predizborno obećanje da će "Učiniti Ameriku ponovo velikom".
Naravno, glasači koji predstavljaju manjine, jednoglasno su uz Demokratsku stranku.
"Svakako me ne vređa niko ko misli da sam liberalan samo zbog mog prezimena", kaže Džoi Rodriges, izvršni direktor studentske Republikanske grupe na Univerzitetu Džordž Vašington.
Rodriges je rekao da je zbog hrišćanskog porekla, za njega protivljenje abortusu centar političke ideologije.
Nekoliko grupa rasnih i etničkih manjina su izrazile podršku za predsednika, uključujući "Latinoamerikance za Trampa", koja ističe njegovu podršku privredi i republikansku posvećenost porodičnim vrednostima.
Dok je Kamala Haris ušla u istoriju kao prva crnkinja i žena južnoazijskog porekla u stranačkoj kandidaturi za potpredsednicu, čak i njene pristalice misle da njeno poreklo samo nije dovoljno da privuče njihove glasove.
Marvi Ali sa sestrom Zarom ( Foto: VOA/E. Sarai)
"Iako je važno promovisati i ohrabrivati različitost, jednako je važno shvatiti da samo to što je neko drugačijeg porekla, ne znači da ga to čini boljim političarem ili vođom", kaže za Glas Amerike Marvi Ali iz srednje škole u Delaveru.
Prema podacima CIRCLE, mlade rasne i etničke manjine spremnije su od svojih belih vršnjaka da zastupaju određeni stav ili da učestvuju u demonstracijama.
"Mladi koji nisu belci, pre bi se borili za neki stav, nego belci, 41 odsto prema 34 odsto. Sve u svemu, 28 odsto mladih ljudi u tom starosnom dobu kaže da je učestvovalo u demonstracijama, ali je tu 37 odsto onih koji nisu belci, a samo 22 odsto belaca", kaže za Glas Amerike Kisa u pisanom odgovoru.
Da li će se taj nivo građanskog uključivanja u politiku preliti i na izlaznost na izbore, videće se u novembru.