Malo više od pola sata trajalo je obeležavanje Međunarodnog dana migranata danas u Srbiji. Toliko je, naime, trebalo vremena ministarki za rad i socijalna pitanja Dariji Kisić Tepavčević, zamenici šefa Delegacije EU u Srbiji Mateji Norčić Štamcar i šefici Kancelarije Međunarodne organizacije za migracije u Srbiji Lidiji Marković da prođu kroz Centar za smeštaj maloletnih stranih lica bez pratnje roditelja u Železniku i daju prigodne izjave:
"U toku ove godine je bilo nešto više od sedam hiljada različitih aktivnosti koje su bile usmerene na migrantsku populaciju. Te aktivnosti se uglavnom svode na pružanje blagovremene pomoći i zaštite kada je u pitanju zdravlje ili psihološka pomoć migrantima", rekla je ministarka Kisić Tepavčević.
Mateja Norčić Štamcar je kratko odgovorila na pitanje Glasa Amerike o tome da li Evropska unija ima plan za migrante:
"Evropska unija ima sveobuhvatan plan - ne da ostaju u Srbiji, nego da se nađe načina - jedno je repatrijacija, da se vrate u zemlje gde su bili. A druge je da se na neki način rasporede po zemljama EU".
Ne propustite: Kakva je sudbina migranata u Srbiji koji se zaraze koronavirusomTri zvaničnice nisu imale priliku da se sretnu ni sa jednim migrantom, ali se zato tri devojke iz Info parka svakodnevno sreću sa realnim migrantima - danas su u njihovim prostorijama u Sava Mali bile četiri mlade devojke i četvorogodišnji dečak iz Sirije, da se sklone od sitne kiše u Beogradu i nešto pojedu:
"Mi smo u suštini neka veza između njih i sistema zaštite gde oni treba da ostvare svoja prava. Pružamo im informacije, hranu, pomoć u odeći ili higijeni i upućejemo ih na druge institucije gde treba da dobiju pomoć i zaštitu", kaže Sara Ristić, služebenica zaštite izbeglica i migranata u Info parku, i dodaje:
"Oni se razlikuju kao što se i mi svi razlikujemo, ima različitih ljudi, svi su jedinstveni. Većina njih ima jedan isti cilj iako dolaze iz različitih kultura, iz različitih zemalja - to je neki miran život dostojan čoveka. Ove godine pored Kovid pandemije, napadi od strane ekstremnih desničarskih organizacije su bili jedan od glavnih faktora koji je pogoršao njihovu situaciju u Beogradu i Srbiji. Ali i više incidenata fizičkog i psihičkog nasilja od strane policije i vojske".
Ne propustite: Ko širi govor mržnje prema migrantimaOsim ovih, svima vidljivih, postoje i mnogi mali problemi sa kojima se susreću migranti u Srbiji, koje je gotovo niko ne prepoznaje. Primera radi, nevladina organizacija Collective Aid nedavno je otvorila javno kupatilo za migrante u Lominoj ulici kod Zelenog venca, gde su topla voda i topla reč - deo usluge. Nažalost, predstavnici Collective Aid-a nisu hteli pred kamere Glasa Amerike, ali su zato migranti pokazali veliko zadovoljstvo zbog ovakvog mesta za njih:
"Ovo je dobro mesto za tuširanje migranata. Hvala onima koji su otvorili ovo mesto", kaže Faez iz Avganistana.
"Svaki dan dokazimo ovde na tuširanje. Hvala dobrim ljudima koji su otvorili ovo lepo mesto", priča Abid koji putuje sa maloletnim rođakom.
"Svako jutro možemo da se istuširamo ovde. Ima tople vode, šampona i sapuna. Možemo i veš da operemo. I sve je besplatno", dodaje Masud Amin, takođe iz Avganistana.
U priči o migrantima, zvaničnici najčešće govore p milionima ove ili one valute, tonama razne pomoći, sastancima i dogovorima. Novac, hrana i smeštaj jesu važni, ali ponekad topla reč i topla voda znače više od svega.