Američka vojska izvršila je znatno manje vazdušnih udara 2021. nego 2020. godine, što je promena za koju vojni analitičari kažu da je bar delimično posledica povlačenja iz Avganistana prošlog avgusta, i odluke Bajdenove administracije da stavi naglasak na diplomatiju umesto vojne sile.
Prema podacima do kojih je došao Glas Amerike, u Avganistanu, Iraku, Siriji, Jemenu i Somaliji prošle godine su izvršena ukupno 852 američka vazdušna udara, što je za 42% manje od 1.459 američkih udara izvršenih u istoj ratnoj zoni 2020.
Više od trećine vazdušnih udara na Bliskom istoku 2020. i 2021. izvršila je operativna grupa za borbu protiv terorizma, a podaci o njenim udarima tokom 2021. su prvi put objavljeni u ovom izveštaju.
Pored podataka o akcijama operativne grupe za borbu protiv terorizma, koje je dostavila američka Centralna komanda (CENTCOM), Glas Amerike je, u izveštaju, koristio potvrde vazdušnih udara iz saopštenja američke Komande za Afriku (AFRICOM) i sažetke koje je objavila američka Centralna vazduhoplovna komanda (AFCENT).
Portparol Pentagona Džon Kirbi na konferenciji za medije 4. januara 2022.
Dve nedelje posle inauguracije, predsednik Džo Bajden je objavio da će njegova administracija preduzeti korake da "ispravi kurs" američke spoljne politike i "naše demokratske vrednosti bolje ujedini sa našim diplomatskim liderstvom". Sekretaru za odbranu Lojdu Ostinu poverio je zadatak da izvrši reviziju američkih vojnih snaga širom sveta kako bi vojno prisustvo Amerike, prema njegovim rečima, bilo "adekvatno usklađeno sa našim spoljnopolitičkim i prioritetima u nacionalnoj bezbednosti."
Majkl O’Henlon, analitičar Instituta Brukings, izjavio je za Glas Amerike da su objavljeni podaci o vazdušnim udarima odraz poraza u Avganistanu u drugoj polovini prošle godine, kao i stabilnije situaciju u borbi protiv Islamske države u Iraku i Siriji.
“Bilo je manje meta koje je trebalo pogoditi i manje razloga za udare", rekao je za Glas Amerike.
Američke snage su obustavile udare u Avganistanu posle povlačenja svih vojnika 31. avgusta 2021.
ARHIVA - Američki vojnik stoji blizu projektila "Patriot"u vazdušnoj bazi Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji, 20. februara 2020.
Pentagon je obećao da će koristiti vazdušne udare pokrenute iz zemalja van Avganistana kako bi napadao teroriste u toj zemlji koji planiraju da napadnu SAD ili američke saveznike. Međutim, poslednji takav napad se dogodio 27. avgusta 2021, a meta je bila teroristička grupa Islamska država - Korasan u istočnom Avganistanu. Napad je izvršen dan pošto je 13 američkih vojnika, kao i desetine avganistanskih civila, poginulo u samoubilačkom bombaškom napadu na međunarodni aerodrom u Kabulu.
U Iraku i Siriji, SAD i međunarodne snage su zvanično prešli na neborbenu misiju 9. decembra 2021, dan pre nego što je iračka vlada proslavila četvrtu godišnjicu pobede nad Islamskom državom. U vazdušnim udarima u tim zemljama gađani su ostaci terorističke grupe i branjeni američki i međunarodni saveznici od napada militantnih grupa koje podržava Iran.
"U trenutku dok Bajdenova administracija pregovara sa Iranom u Beču, saradnici Teherana napadaju naše vojnike", izjavio je za Glas Amerike Bredli Bouman, direktor Centra za vojnu i političku moć Fondacije za odbranu demokratija.
Kako dodaje, pojačani napadi ekstremista koje podržava Iran, i smanjeni broj američkih vazdušnih udara, su posledica "predsednikovog nerazumevanja odnosa između diplomatskog uspeha i vojne moći."
Vojska je izvršila samo jedan vazdušni udar u Jemenu 2020, dok je prethodno svake godine vršeno više napada na članove Al-Kaide Arapskog poluostrva, navodi CENTCOM. Nijedan američki vojni udar nije izvršen u Jemenu 2021.
U Somaliji, američki vazdušni udari su pojačani za vreme Trampove administracije, pošto su vojni komandanti koristili udare da izvrše brze napade na saradnicu Al-Kaide, grupu al-Šabab, bez slanja značajnijeg broja kopnenih vojnika.
Brzi tempo udara se nastavio u poslednjim danima Trampove administracije, a šest od 10 udara 2021. izvršeno je pre nego što je Bajden stupio na položaj 20. januara.
Ne propustite: Vojska SAD neće kazniti svoje pripadnike zbog smrtonosnog napada u KabuluKritike istraga civilnih žrtava
Iako američki komandanti i neki analitičari pozdravljaju to što se vazdušnim udarima smanjuje rizik po američke vojnike, ti udari se sve više preispituju proteklih nedelja, nakon što je istraga Njujork Tajmsa otkrila nekoliko grešaka u Pentagonovom odbacivanju tvrdnji o civilnim žrtvama.
U većini slučajeva, tvrdnje o civilnim žrtvama bi odbacila posebna grupa Pentagona koja ima zadatak da proceni broj civilnih žrtava. Međutim, Tajms je pregledao 80 takvih procena, i "u više navrata pronašao nešto što izgleda kao jednostavna greške, kao omaške, koje su reporteri Njujork Tajmsa mogli da otkriju koristeći resurse lako dostupne javnosti."
U jednom primeru, žalba na civilne žrtve u delu Mosula nazvanom "Siha" je odbačena zato što istražitelji nisu uspeli da lociraju taj kraj. Tajmsovi reporteri su pronašli četvrt na Gugl mapama jednostavno tako što su dodali jedno slovo "h" na kraj reči Siha, budući da arapska imena često imaju nekoliko verzija pisanja kada se prenesu na engleski jezik. U nekoliko medijskih izveštaja u to vreme je takođe povrđena lokacija te četvrti.
U drugim slučajevima, tvrdnje su odbačene zato što istražitelji nisu uspeli da ustanove koji su od brojnih udara u nekom području bili predmet žalbe. Pentagon je saopštio da će istražiti te greške.
"Ugrožavanje civila je nešto što vrlo ozbiljno shvatamo i kao što je sam sekretar za odbranu izjavio, svesni smo da moramo da budemo bolji", izjavio je ranije ovog meseca sekretar za štampu Pentagona Džon Kirbi odgovarajući na pitanje Glasa Amerike.
"Dok unosimo izmene i poboljšanja, svakako ćemo biti transparentni u tom pogledu", zaključio je.