Demokrate u američkom Senatu otvorile su debatu o predlogu zakona o glasačkim pravima, iako se očekuje da neće biti usvojen jer su republikanci jedinstveni u protivljenju zakonu.
Zakon o kome bi trebalo da se glasa narednih dana, je možda poslednja šansa za Bajdena da izdejstvuje usvajanje novih, uniformnijih izbornih pravila na saveznom nivou, nakon što je više država pod republikanskom kontrolom usvojilo svoje zakone kojima se uvode različita ograničenja za birače.
Demokrate smatraju da su državni zakoni doneti kako bi se pomoglo republikancima da u novembru osvoje bar jedan, ili oba doma Kongresa, jer masovnija izlasnost, uz olakšane uslove glasanja, obično donosi uspeh demokratama.
Očekuje se da republikanci u sredu ili četvrtak blokiraju usvajanje zakona, za koji kažu da je pokušaj Demokratske stranke da podrije lokalnu kontrolu nad izborima. Demokrate nemaju dovoljnu podršku članova sopstvene stranke da se promeni senatsko pravilo filibaster koje zahteva većinu od 60 glasova za usvajanje većine zakona. Ukidanje filibastera bi demokratama omogućilo da zaobiđu protivljenje republikanaca i usvoje zakon prostom većinom.
Dok su ostali zakonski predlozi sa Bajdenove unutrašnjepolitičke agende zakočeni na Kapitol hilu, demokratski predsednik je glasanje o izbornom zakonu nazvao značajnim trenutkom za američku demokratiju u krizi.
Ne propustite: Bajden o glasačkim pravima: Umoran sam od toga da budem tihAko predlog ne bude usvojen, Senat bi mogao da pristane na usvajanje užeg, kompromisnog predloga o regulisanju procedure brojanja glasova, budući da neki republikanci kažu da žele da izbegnu ponavljanje haosa koji je usledio posle predsedničkih izbora 2020.
Senat prvo treba da raspravlja o zakonu koji predviđa da se proširi mogućnost glasanja poštom, ojačaju pravila finansiranja političkih kampanja kao i federalni nadzor nad izborima u državama u kojima postoji istorijat rasne diskriminacije.
Debata pre glasanja bi mogla da potraje. Demokratski senator Tim Kejn u petak je primetio da je Senat proveo nekoliko nedelja vodeći raspravu o istorijskom zakonu o glasačkim pravima 1960-ih, kome je Kongres poslednji put dodao nove stavke 2006.
Martin Luter King mlađi i članovi njegove porodice sa demokratskim kongresmenima na skupu u znak podrške zakonu o glasačkim pravima, održanom na nacionalni praznik, Dan Martina Lutera Kinga, 17. januara 2022.
Demokrate tvrde da je zakon, koji podržavaju grupe za građanska prava, neophodan da bi se odgovorilo na inicijative republikanaca da otežaju glasanje na državnom nivou, posebno za crnce i glasače drugih manjina.
Ti pokušaji se odvijaju više od deset godina, ali su dobili novi zamah prošle godine, nakon što je bivši predsednik Donald Tramp lažno tvrdio da je 2020. izgubio izbore zbog prevare. Zakonodavci u 19 država su usvojili desetine zakona posle Trampovog poraza, kojima je ograničeno vreme glasanja uživo, kao i vremenski rokovi za glasanje poštom, i uvedena striktnija pravila za identifikaciju birača.
Republikanci u Senatu su blokirali sličan zakon tri puta prošle godine, i očekuje se da će to ponovo uraditi. Demokrate kontrolišu 50 od 100 mesta u Senatu, dok je za usvajanje većine zakona potrebna većina od 60 glasova.
Bajden je prošle nedelje pozvao demokrate da odustane od pravila "supervećine", poznatog kao "filibaster", kada je reč o zakonu koji se odnosi na glasačka prava. Međutim, dvoje demokratskih senatora, Kirsten Sinema i Džo Menčin su rekli da neće podržati ukidanje filibastera. Oni su se krajem prošle nedelje sastali sa Bajdenom da razgovaraju o tom pitanju ali od tada nisu dali nagoveštaj da su promenili stav.