Država je spremna da raskine dogovore sa kompanijom Rio Tinto - moglo se u poslednje vreme čuti od predstavnika vlasti. Premijerka Ana Brnabić izjavila je da je Vlada spremna da ukine uredbu o utvrđivanju prostornog plana za realizaciju projekta “Jadar”. Kompanija Rio Tinto je istog dana saopštila da odlaže početak komercijalne proizvodnje za 2027. godinu, umesto planiranu 2026. Pitanje je da li je država Srbija iskrena u nameri da raskine projekat “Jadar” vredan 2,4 milijarde dolara sa, kako se procenjuje, najvećim proizvođačem litijuma u Evropi u narednim godinama i da li to može da učini bez odštete? Ili su najave iz vlasti samo predizborno smirivanje nezadovoljstva građana, koji nedaljama unazad protestuju tražeći da Vlada “otera” Rio Tinto iz Srbije?
Zlatko Kokanović, predstavnik udruženja “Ne damo Jadar” iz Gornjih Nedeljica, nema dilemu šta je posredi.
“Oni pokušavaju da smire strasti jer je izborna godina i mnoge poene gube na Rio Tintu. Znači, oni samo žele da smire strasti i obustave to na neki period i posle izbora da nastave po starom”, kaže Kokanović za Glas Amerike.
“Ne damo Jadar” i druge ekološke organizacije su od Vlade Srbije tražile da ukine uredbu o utvrđivanju prostornog plana za realizaciju projekta “Jadar”.
Međutim, sada idu i korak dalje i traže donošenje novog zakona, koji se ne odnosi samo na Rio Tinto, već će trajno zabraniti iskopavanje litijuma i bora. Zbog toga im nije prihvatljiva ideja predsednika Aleksandra Vučića da se na projekat stavi privremeni moratorijum.
"Vlada kako donese uredbu da se stavi moratorijum, sutra kad prođu izbori, ona će isto tako da ukine taj moratorijum i da nastavi po starom...Pominjanje moratorijuma, što je predsednik rekao da će biti na godinu dana, bukvalno je smirivanje strasti da bude pred izbore mirno, da uspe da pobedi. Kompanija Rio Sava je pomerila otvaranje rudnika za 2027. godinu. Tako da, sve se kockice sklapaju bukvalno, rade oni u dogovoru sa njima. Nas samo interesuje trajna zabrana i bukvalno da se donese zakon da neće moći da se iskopavaju litijum i borati na teritoriji cele Srbije".
Ne propustite: U Srbiji održana još jedna serija ekoloških protesta uz blokade saobraćajnicaGlas Amerike uputio je pitanja kompaniji Rio Tinto o tome kako komentariše najave iz Vlade o potencijalnom raskidu dogovora po pitanju projekta "Jadar" i da li bi u tom slučaju država Srbija trebalo nešto da plati, i rečeno je da će odgovori stići najkasnije u četvrtak.
Vlada Srbije i Rio Tinto imaju potpisan Memorandum o razumevanju iz 2017. u kojem se ne navode kakve su obaveze strana u slučaju raskida dogovora.
Aktuelna dozvola za geološka istraživanja Rio Tintu ističe 22. januara 2022. godine. Na pitanje da li će biti izdata nova dozvola, iz Ministarstva energetike za Glas Amerike odgovaraju da se “na zahtev meštana Gornjih Nedeljica stalo sa daljim aktivnostima na projektu Jadar”.
„Stav Ministarstva rudarstva i energetike je da, bez obzira da li se radi o litijumu ili nekoj drugom metaličnom ili nemetaličnom resursu, projekti u rudarstvu i energetici ne mogu da se rade bez ispunjenosti svih standarda u zaštiti životne sredine“, navodi se u pisanom odgovoru. Odgovor iz kompanije Rio Tinto na ovo pitanje najavljen je za četvrtak.
Rio Tinto je u utorak saopštio da pomera početak komercijalne proizvodnje za 2027. godinu, umesto planirane 2026. zbog kašnjenja u dobijanju Odobrenja za eksploataciono polje – koje je potrebno da bi se podnela studija o uticaju na životnu sredinu.
Ne propustite: Rio Tinto pomera realizaciju projekta "Jadar", aktivisti najavljuju veliki protestBez gotove studije o uticaju na životnu sredinu, Rio Tinto ne može da dobije dozvolu za eksploataciju.
Zlatko Kokanović kaže da trenutno na terenu nema nikakvih radova, ali da ga zabrinjava i dosadašnji uticaj Rio Tinta u dolini Jadra.
“Koncentracija bora u reci Jadar na ulivu u Drinu je 17 puta veća nego dozvoljeno. Šta će se desiti kada rudnik bude počeo da radi, kada se već sada od istražnih bušotina pojavio bor u reci Jadar?”, napominje Kokanović iznoseći podatke iz analize koje je, prema njegovim rečima, radilo udruženje Ne damo Jadar u saradnji sa stručnjacima.
Korporacija Rio Tinto je ranije najavila da planira da uloži više od 100 milona evra u zaštitu životne sredine i 40 miliona dolara u postrojenje za preradu voda.
"Apatridi u sopstvenoj državi"
Akademik Vladimir Stevanović, predsednik Akademijskih odbora SANU za zaštitu životne sredine i izučavanje flore i vegetacije Srbije, ocenjuje da se resorno Ministarstvo "ponaša kao ekspozitura Rio Tinta" i da su bez konsultacija javnosti data mnoga obećanja ovoj kompaniji, kao i da nisu sagledane razmere uništavanja životne sredine projektom "Jadar".
"Isuviše komotno je dato pravo Rio Tintu da na terenu radi šta hoće, pa čak i da otkupljuje imanja starosedelaca i čisti teren za rudnika, a da valjana studija uticaja na životnu sredinu nije urađena. Štaviše, ni valjana studija opravdanosti projekta nije urađena kako treba jer je u obzir uzeto samo rudno ležište, a ne i ono što je na njegovoj površini koje će biti trajno uništeno - poljoprivredno zemljište, biljne kulture, prirodne šume, livade, vodotoci, biodiverzitet i ono što je najvažnije stanovništvo koje će biti dislocirano. Zapitajmo se ko tu najviše profitira? Da li država koja će dobiti 4 posto rudne rente ili Rio tinto koji otvara rudnik zbog profita. Ko onda gubi? Gubi stanovništvo koje skladno i održivo živi i decenijama opstaje u jednom pitomom i blagorodnom predelu", kaže Stevanović za Glas Amerike i dodaje da postoje računice koje pokazuju da prihodi od poljoprivrede nadmašuju vrednost litijuma i borata.
Ne propustite: Srbiji (ne)treba rudnik litijuma?Podsećajući da je Biološki fakultet, koji je radio studiju prethodnog stanja terena na kome će biti rudnik, ocenio projekat Jadar kao štetan, Stevanović kaže da će, ukoliko se podigne rudnik, stanovnici tog kraja biti na gubitku i da će postati "apatridi u sopstvenoj državi".
"Zašto bi se stanovništvo raseljavalo kada ono to neće i kada živi skladno i u svakom pogledu uspešno na ovom prostoru. Oni ne pristaju na to što će u užoj zoni planiranog rudničkog kompleksa doći do totalne devastacije predela veličine 500 fudbalskih terena ili biti isečeno oko 200 hektara šuma i uništeno preko 300 hektara poljoprivrednog zemljišta, Važno je naglasiti da u tom predelu živi velik broj biljaka i životinja koje su zakonom zatićene."
Vladimir Stevanović smatra da ni dolazak neke druge rudarske kompanije da iskopava litijum u Srbiji nije rešenje.
"Vidimo kako posluju kineske kompanije u Srbiji i kako vode račna o životnoj sredini. Okolina Bora i Majdnapeka sa deponijama i kopovima izgleda kao mesečev pejzaš. Preselili su prljave tehnologije na tlo Srbije. Ili namera kanadske kompanije da eksploatiiše zlato u okolini Žagubice i da to radi upotrebom cijanida. Prema nacrtu prostornog plana Srbije do 2035. godine, koji nije kritički ramatran i sa fingiranim uvidom javnosti ispada da je Srbije rudarska zemlja. To je u startu strateška greška i nepromišljenost."