Posle tri meseca, delegacije Srbije i Kosova ponovo su u utorak bile u Briselu, ali ponovo ne za istim stolom. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petković, i zamenik premijera Kosova Besnik Bisljimi sastali su se odvojeno sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom. RSE prenosi da je, uprkos težnji evropskih posrednika da se zajednički susret organizuje, taj pokušaj propao.
Izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak napisao je u sredu na Tviteru da je "posle 11 sati jučerašnjih pregovora, dogovor o određenim dokumentima blizu".
"Ali, kao što to često biva, poslednji korak je i najteži. Rad se nastavlja", tvitovao je Lajčak.
Nije poznato o kojim je temama raspravljano, ali su mediji preneli da su na stolu pitanje registarskih tablica, nestalih osoba, formiranja Zajednice srpskih opština i glasanja na izborima u Srbiji 3. aprila.
Trilateralni sastanak nije održan od 8. septembra 2021, jer dve strane nisu uspevale da se dogovore oko tema. Poslednji put su pregovarači bili u Briselu 16. novembra i tada su se odvojeno sastali sa Lajčakom.
Dijalog u Briselu održan je nepunih mesec dana pošto su u Beogradu i Prištini bili izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar. Njihove glavne poruke bile su da obe strane treba da ispune dogovoreno, a u Beogradu su istakli da se to odnosi i na formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO). Jedna od poruka bila je i da kosovskim Srbima treba omogućiti da glasaju na predstojećim parlamentarnim i predsedničkim izborima u Srbiji, što nije bilo omogućeno na referendumu o ustavnim promenama održanom 16. januara ove godine.
Ne propustite: Lajčak: Nije pitanje da li će biti dijaloga u Briselu, nego kadDocent na Fakultetu političkih nauka i viši istraživač Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative, Milan Krstić, za Glas Amerike ocenjuje da će Zapad, a pogotovo SAD, insistirati da se ovi zahtevi ispune, što ne znači da će ih kosovska vlada i ispuniti.
"Amerika želi da odblokira dijalog, i mislim da postoji veliki stepen razočaranja Kurtijevim ponašanjem koje smatraju destruktivnim na Zapadu i smatraju da je krenuo ne samo da blokira nove dogovre, već i da minira one koji su postignuti i neke stvari koje su se do sada tolerisale. Od postizanja dogovora Beograda i Prištine, kada je OEBS nadgledao te srpske izbore na Kosovu, pa do sada do referenduma u januaru ove godine, nikada nije bio problem da se realizuju srpski izbori na Kosovu, dok nije došao Kurti koji je radikalizovao situaciju i nešto je bilo praksa u Prištini predstavio kao nelegitimno i nelegalno", podseća Krstić.
Dijalog Beograda i Prištine je poslednjih meseci stajao u mestu ili išao unazad zbog dešavanja na terenu - poput krize sa registarskim tablicama u septembru 2021. Glavni politički pregovarači, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti, do sada su se sastali dva puta, ali bez pomaka. U Srbiji slede izbori, pa je malo verovatno da će se desiti značajniji napredak i u tom periodu.
"Meni deluje da se u ovoj godini ne treba nadati nečem specijalnom od dijaloga. Dijalog za sada ima cilj da opstane i da se vrati u formu neke normalne komunikacije, čini mi se ništa više od toga u kratkoročnom periodu.Govorilo se ranije o rešenju 2018, pa 2020. itd, sada se, čini se, niko i ne usuđuje da neko prognozira kada će rešenje. Sada je važnije da se održi proces, nego da se forsira nekakav brzi i očekivani kraj tog procesa", ocenjuje Milan Krstić.
Ne propustite: Balkan 2022 - pogoršanje stanja ili iskorak?Da li se ukrajinska kriza može odraziti na pregovore Srbije i Kosova i dodatno ih zakomplikovati?
Krstić ne veruje da može imati direktne posledice na pregovarački proces, ali očekuje pojačane pritiske na Srbiju u kontekstu odnosa sa Rusijom.
"Ne znači da će ovo imati analogijske reperkusije na situaciju na Kosovu, ipak je u pitanju potpuno drugačija stvar i drugačiji proces pregovora koji postoji od 2011, u kojem Rusija ne učestvuje direktno, već se vodi pod okriljem EU. Rusija ima uticaja na Srbe na Kosovu i njen stav znači, tako da dogovor ili razmimiolaženje između SAD i Rusije može da ima određene pozitivne ili negativne reperkusije na ovaj proces, ali nisu u direktnoj korelaciji", zaključuje viši istraživač Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative.