NATO je u sredu procenio da je od sedam do 15 hiljada ruskih vojnika poginulo tokom četiri nedelje borbi u Ukrajini, čije snage pružaju snažniji otpor nego što je Moskva očekivala.
Neimenovani visoki zvaničnik NATO-a rekao je da je procena zasnovana na informacijama ukrajinskih zvaničnika, podataka koje je Rusija objavila - namerno ili ne - i obaveštajnih podataka prikupljenih iz otvorenih izvora, prenosi agencija Asošijeted pres. Zvaničnik je za medije govorio pod uslovom da ostane anoniman, u skladu sa pravilima alijanse.
Kada je Rusija 24. februara izvršila najveću invaziju u Evropi od Drugo svetskog rata i upozorila na nuklearnu eskalaciju ako Zapad interveniše, očekivalo se da će brzo zbaciti ukrajinsku, demokratski izabranu vladu, ocenjuje AP.
Ne propustite: Stoltenberg: NATO će verovatno rasporediti više trupa na istočnom kriluMeđutim, nakon pune četiri nedelje rata, ruska vojna kampanja je zastala, sa nepoznatim brojem žrtava, bez kraja na vidiku, i sa ruskom ekonomijom teško pogođenom zapadnim sankcijama.
Američki predsednik Džo Bajden i ključni saveznici sastaju se u Briselu i Varšavi ove nedelje da bi razgovarali o mogućim novim kaznenim merama i dodatnoj vojnoj pomoći za Ukrajinu.
Bajden je uoči odlaska u Evropu, u sredu, upozorio da postoji "stvarna pretnja" da bi Rusija mogla da upotrebi hemijsko oružje i dodao da će o toj opasnosti razgovarati sa drugim liderima.
Mnogi ruski ciljevi i dalje nisu ispunjeni. Kijev je pod stalnim napadima, ali nije opkoljen. Grad je u sredu ponovo granatiran, dok se dve strane bore za kontrolu nad više predgrađa. Gradonačelnik Vitalij Kličko saopštio je da je najmanje 264 civila ubijeno od izbijanja rata.
Kličko je rekao da je jedna osoba poginula, a dve teže ranjene kada su granate pogodile parking jednog tržnog centra u severnom okrugu ukrajinske prestonice.
Na jugu, lučki grad Marijupolj je pretrpeo najgore posledice rata, posle višednevne opsade i bombardovanja. Međutim, ukrajinske snage za sada sprečavaju njegov pad i time pokušaj Moskve da osigura kopneni most od Rusije do Krima, koji je anektirala 2014. godine.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da je 100.000 civila ostalo u gradu u kojem je živelo 430.000 ljudi. Grad je razoren napadima iz vazduha, sa kopna i mora, a pokušaji da se građanima dostavi hrana i druge zalihe često nisu bili uspešni.