Sjedinjene Države trebalo bi da razmotre uspostavljanje dodatnih baza u istočnoj Evropi zbog zaštite od ruske agresije, ali da u njima rotiraju snage, umesto da ih trajno stacioniraju, rekao je u utorak u Kongresu načelnik združenog Generalštaba američke vojske general Mark Mili.
Mili je rekao bi da bi baze finansirale druge zemlje kao što su Poljska i baltičke džave, koje žele raspoređivanje većeg broja američkih vojnika. Sekretar za odbranu Lojd Ostin rekao da se "još radi" na planovima za jačanje bezbednosti u istočnoj Evropi i da će se to tome verovatno razgovarati na NATO samitu u junu.
Ostin i Mili svedočili su pred Odborom za oružane snage Predstavničkog doma o predlogu budžeta za fiskalnu 2023. godinu, ali je pretres bio usredsređen na ruski rat protiv Ukrajine i na to šta SAD mogu da urade da pomognu Ukrajini i ojačaju bezbednost širom Evrope.
Članovi odbora pitali su Milija o potrebi da se američke snage razmeste na istočnim evropskim granicama, zbog zabrinutosti NATO saveznika da bi to mogla da bude sledeća meta Rusije.
Ne propustite: Zelenski pred Savetom bezbednosti: Buča nije jedini masakr, zaustavite rat ili se rasformirajte“Moj savet bi bio da se uspostave stalne baze, ali ne sa stalno pozicioniranim snagama. Tako bi ste imali efekat trajnosti sa snagama koje se rotiraju u stalnim bazama. Verujem da je veliki broj naših evropskih saveznika, naročito oni na Baltiku ili Poljska i Rumunija, ili negde drugo - veoma spreman za uspostavljanje stalnih baza. Oni će ih izgraditi i finansirati", odgovorio je američki general.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg objavio je prošlog meseca da NATO formira četiri nove borbene jedinice, koje obično imaju od 1.000 do 1.500 pripadnika, a koje će biti poslate u Mađarsku, Slovačku, Rumuniju i Bugarsku. NATO članice će o dodatnim bezbednosnim merama razgovarati na predstojećem samitu.
Mili se zalagao za rotiranje snaga širom sveta - što znači da su vojnici raspoređeni na kraće vremenske periode. Snage, koje su trajno stacionirane, često ostaju u nekoj zemlji dve ili tri godine.
Mili i Ostin su članovima odbora takođe rekli da Rusija ima značajne vojne kapacitete, koje nije mogla efikasno da koristi. Ostin je naveo da ruski oficiri nisu dovoljno dobro obučeni, a da Kremlj nije mogao da dostavi zalihe i obezbedi potrebnu logistiku za kopnene trupe.
Takođe je dodao da su rakete "Stinger" i "Džavelin" efikasne protiv ruskih trupa i oružja.