MIKULUČI - Nadja Trubčaninova nije ovako zamišljala život u sedamdesetim - da će svakog dana morati da stopira od svog sela do Buče u pokušaju da prenese telo svog sina i sahrani ga.
I dalje nema odgovore na mnoga pitanja: zašto je 48-godišnji Vadim otišao u Buču, zašto su ga Rusi tamo ubili, zašto se to desilo samo dan pre nego što se ruska vojska odale povukla?
Nadja je saznala da je Vadim ubijen i sahranjen zajedno sa drugima u jednom dvorištu u Buči. Bilo joj je potrebno nedelju dana da prenese njegovo telo kući i sahrani ga kako dolikuje.
Trubčaninova je jedna od mnogih starijih ljudi u Ukrajini koji su izgubili decu ili su im deca pobegla iz zemlje.
Šal oko noge - znak raspoznavanja
Nadja je poslednji put videla sina 30. marta. Izašao je iz kuće i pomislila je da je otišao u šetnju, što je redovno radio jer se opravljao od šloga.
"Suludo je da je sam otišao toliko daleko, do Buče", kaže Nadja. Pomislila je i da je možda pokušao da se odveze do mesta na kojem ima signala za mobilni telefon, jer je hteo da čestita svom sinu rođendan.
Ne propustite: Policija: Više od 900 mrtvih civila u području KijevaMožda je Vadim, kaže Nadja, mislio da su Rusi u Buči isti kao i u njihovom selu, gde im je rečeno da ih neće povrediti ako se ne budu borili.
Posle nedelju dana potrage, našla je improvizovanu grobnicu u Buči, sa imenom svog sina. Potom je našla i kesu sa njegovim telom. Nadja je, kako ga ne bi ponovo izgubila, vezala šal oko njegove noge, kao znak raspoznavanja. Vadimovo telo je potom prebačeno u mtrvačnicu nadomak Buče.
Sada je Nadja morala da nađe kovčeg da sina prenese, ali to košta oko 90 dolara, što je njena mesečna penzija. Otkako je rat počeo, kao i mnogi Ukrajinci, ni Nadja nije podigla svoju penziju i živi od voća i povrća koje gaji, ako uspe da ga proda.
Nadja pored kovčega sa telom njenog sina Vadima, ubijenog u Buči
Kao i mnogi stariji Ukrajinci, i Nadja je celog života radila kako bi svojoj deci pružila bolju budućnost.
"To su bili moji planovi. A šta sada da planiram, kada mi sin leži ovde mrtav?", pita se Nadja.
Danima je dolazila ispred mrtvačnice u Buči u pokušaju da organizuje prevoz tela svog sina do njenog sela, Mikulučija.
Na kraju, Nadji je doniran kovčeg. Belim kombijem je Vadimovo telo prevezeno na seosko groblje.
Sveštenik je održao opelo. Nadja je klečala i plakala. A Vadim je konačno sahranjen.