Sužavanje ekonomskog jaza na industrijskom, teško pogođenom srednjem zapadu Sjedinjenih Država, moglo bi da stiša žar anti-demokratskog populizma, pokazuje novo istraživanje.
Populizam se pripisuje političkim pokretima koji neguju mentalitet "mi-protiv-njih". Bitke se često vode duž socioekonomskih, etničkih ili opštinskih linija.
"Kada su zajednice u opadanju, kada su stanovnici zabrinuti u pogledu sopstvene budućnosti i budućnosti svoje dece, kada mlađe generacije napuste to područje, rađa se veliko osećanje frustracije, anksioznosti i neprijatnosti, straha od gubljenja statusa u svetu koji se menja", kaže Džon Ostin, glavni autor izveštaja.
"A populisti i na levoj i desnoj strani spektra koriste te stavove i strahove."
Američki srednji zapad nekada je bio ekonomski moćni centar, sa razvijenom naftnom, automobilskom, industrijom čelika i avijacijom. Međutim, globalizacija i tehnološke promene su uništile mnoge od tih fabrika, i ostavile za sobom zajednice koje su se borile za opstanak, sa znatno manje dobro plaćenih poslova pod zaštitom sindikata. Neke studije pokazuju da ekonomsko nezadovoljstvo, koje je često posledica smanjenog životnog standarda i mogućnosti za zaradu, stoji iza rasta populizma u Sjedinjenim Državama.
Tom Beker završava noćnu smenu u fabrici hartije u Kombajnd Loksu u Viskonsinu, 18. avgusta 2020. Između 2001. i 2016, industrija celuloze i papira u toj državi izgubila je 15.000 poslova.
"Populisti iz levog krila definitivno koriste isto nezadovoljstvo i anksiznost zbog promena u svetu kao i populisti desnog krila, ali levičari - populisti nude političko rešenje: 'Hajde da oporezujemo bogataše i pružimo vam besplatnu zdravstvenu zaštitu, besplatni koledž i pristojne nadnice'. To je njihovo rešenje", kaže Ostin, direktor Ekonomskog centra Mičigena i viši saradnik Instituta Brukings.
"Populisti - desničari nude kulturni rat: 'Ne verujte vladi, imigrantima ili nekome drugom ko dobija svoje šanse i beneficije preko vaših leđa. Oni su uzrok problema vaše zajednice.' A populisti desničari takođe podstiču anti-demokratsko ponašanje: 'Ne verujte novinarima. Ne možete verovati vladi. Ne možemo da verujemo sopstvenim institucijama", kaže.
Semjuel Ejbrams, profesor politike i društvenih nauka na koledžu Sara Lorens u Bronksvilu u Njujorku, drugačije sagledava podele između desne i leve strane spektra.
Imam utisak da populizam desnice često nastoji da zadrži naše institucije i vrati ih u stanje koje odgovara njihovom osećanju šta te institucije možda predstavljaju", kaže Ejbrams, koji je saradnik konzervativnog instituta Amerikan Enterprajz.
"S druge strane, ako pogledate retoriku levice, imam osećaj da se tu ne radi o očuvanju institucija već u uništenju institucija. Uopšte se ne radi o spasavanju i ne vidim predloge levice o tome šta bi zamenilo te institucije."
U izveštaju se konstatuje da se neke od zajednica na srednjem zapadu oporavljaju zato što su uspele da iskoriste svoje lokalne resurse i prednosti.
"Njihov pristup ekonomskom razvoju je - moramo da izgradimo našu sopstvenu, novu budućnost, na osnovu naših specifičnosti", kaže Ostin. "Pristup nije da se jure fabrike koje bi se otvorile, ili nude poreske olakšice ljudima da bi se tu doselili. Pristup je da se sve dobro razmotri i ulaže u razvoj kojih god sredstava i resursa imate na raspolaganju, i da se gradi odatle, iznutra."
Kuća u Istočnom Klivlendu u Ohaju čiji su stanari prinudno iseljeni, 24. septembra 2014. Ohajo je jedna od država na srednjem zapadu koje su bile najteže pogođene krizom stambenog tržišta.
To može da znači rast lokalnih univerziteta i istraživačkih insittucija, revitalizaciju gradskih centara kako bi postali pogodniji za šetnje i život, i ulaganje u škole, umetnost i rekreaciju.
"Ulaganja u kvalitet života i igre ima mnogo jači uticaj na rast zapošljavanja i rast broja stanovnika od tradicionalnih mera za podsticanje biznisa kao što su - smanjimo poreze i regulativu i nadajmo se da će to privući neku industriju ili neka ulaganja", kaže Ostin.
Problem, prema Ejbrams, je što glasači nisu uvek racionalni u pogledu toga šta im je potrebno, i često skloni da prigrle kompletan set ideja sa levice ili desnice koji je ukorenjen u ideologiji više nego u praktičnim razmatranjima.
"Tako da, da, apsolutno možete da transformišete te zajednice u srcu Amerike. Mislim da bi to bilo veoma moćno i imalo dalekosežni efekat", ističe Ejbrams. "Međutim i dalje bismo morali da se bavimo tom ideološkom polarizacijom... Ako pogledate, značajan deo retorike populističkih pokreta u ovom trenutku odnosi se na imigraciju, odbranu, ima mnogo ksenofobičnih stavova. Ljudi mogu da postanu imućniji i bolje žive, ali se to neće promeniti."
Podaci sa predsedničkih izbora 2020, između predsednika Donalda Trampa i bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena, pokazuju da su se neki gradovi i okruzi na srednjem zapadu koji su doživeli ekonomski razvoj, okrenuli ka demokratama, udaljili od Trampove vrste populizma ka Bajdenovim gledištima levog centra.
Međutim, prema Ejbramsovom mišljenju, ekonomski oporavak ima određeni domet. "Verujem da će doći do promena ukoliko možemo da poboljšamo ekonomsku stabilnost i pomognemo da se ljudi osećaju manje izloženim ekonomskim promenama", kaže analitičar instituta Amerikan Enteprajz. "Ali postoje i brojni primeri gde možete da pronađete Trampove pristalice i populiste, i u levici i desnici, čija gledišta nemaju nikakve veze sa novcem, već su potpuno povezana sa ideologijom."