Ukrajina: Prvo suđenje za ratne zločine zarobljenom ruskom vojniku

  • Karla Bab
    Džef Seldin

Stanovnica sela Vilhivka, blizu Harkova, pored kuće uništene u ruskom napadu (Foto: REUTERS/Ricardo Moraes)

KIJEV - Državna tužiteljka Ukrajine u sredu je najavila da će biti održano prvo suđenje za ratne zločine zarobljenom ruskom vojniku, dok borbe besne na istoku i jugu zemlje, a Kremlj ostavlja otvorenom opciju ankesije Hersona koji su ruske snage zauzele na početku invazije, prenosi agencija Asošijeted pres.

Tužiteljka Irina Venediktova rekla je da je njena kancelarija podigla optužnicu protiv 21-godišnjeg Vadina Šišimarina za ubistvo nenaoružanog 62-godišnjeg civila koji je upucan dok je vozio biciklo, četiri dana nakon početka rata.

Šišimarin, koji je služio u tenkovskoj jedinici, optužen je da je pucao iz vozila na stanovnika sela Čupakivka. Venediktova je kazala da bi ruski vojnik mogao da bude osuđen na do 15 godina zatvora, ali nije precizirala kada bi suđenje moglo da počne.

Kancelarija državne tužišteljke saopštila je da istražuje više od 10.700 navodnih ratnih zločina koje su počinile ruske snage i da je identifikovala najmanje 600 osumnjičenih.

Ne propustite: Ukrajinski region Herson planira pripajanje Rusiji

Mnoga od navodnih zverstava otkrivena su prošlog meseca nakon što su se ruske snage povukle iz područja oko prestonice. U gradovima kao što je Buča otkrivene su masovne grobnice, i tela na ulicama i u dvorištima, a stanovnici su svedočili o ubistvima, paljenjima, silovanjima i mučenjima.

U međuvremenu, generalni sekretar UN Antiono Gutereš rekao je da "trenutno nema naznaka za dogovor o miru u Ukrajini", ali je obećao da UN "nikada neće odustati i da moraju učiniti sve što mogu da se okonča rat".

Gutereš je u Austriji, gde je razgovarao sa predsednikom te zemlje Aleksandrom Van der Belenom, rekao da UN čine sve što mogu da spasu živote ljudi i omoguće evakuaciju i dostavu humanitarne pomoći.

"Rat neće trajati zauvek. Doći će trenutak za mirovne pregovore. Doći će trenutak, nadam se, kada će biti pronađeno rešenje za ovaj problem, u skladu sa Poveljom UN i međunarodnim pravom", rekao je Gutereš.

Italijanski premijer Mario Dragi u sredu je rekao da bi Sjedinjene Države i Evropa trebalo da rade sa Rusijom i Ukrajinom da se okonča konflikt i sklopi mirovni sporazum.

Dragi je dan posle sastanka sa američkim predsednikom Džo Bajdenom ocenio da se pokazalo da Rusija nije nepobediva, i da je ključno pronaći načine da se rat okonča.

"Saglasili smo se da moramo da nastavimo da podržavamo Ukrajinu i vršimo pritisak na Moskvu, ali takođe da počnemo da se pitamo kako da postignemo mir", rekao je Dragi novinarima i dodao da je ključno da SAD direktno razgovaraju sa Rusijom.

Naglasio je međutim da niko ne bi trebalo da pokuša da Ukrajini nametne mirovni sporazum, uz upozorenje da bi to vio "recept za katastrofu".

Ukrajinski zvaničnici saopštili su da je vojska postigla napredak u potiskivanju ruskih trupa iz Harkova na severoistoku Ukrajine, koji je napadan otkako je Rusija krenula u invaziju.

Posle višednevnog napredovanja severno i istočno od Harkova, ukrajinske snage nalaze se na samo nekoliko kilometara od ruske granice, prenosi agencija Rojters pozivajući se na neimenovani izvor iz ukrajinske vojske.

Generalštab ukrajinske vojske saopštio je da je osvojen Pitomnik, selo na glavnom autoputu severno od Harkova, na oko pola puta do ruske granice. Dalje na istoku, ukrajinske snage po svemu sudeći kontrolišu selo Rubižne, na obalama reke Donjec.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je objavio "dobre vesti“, rekavši da se „okupatori postepeno potiskuju“.

„Ali takođe želim da apelujem na sve ljude... da ne reaguju preterano emotivno. Ne treba da stvaramo atmosferu preteranog moralnog pritiska, gde se pobede očekuju svake nedelje, pa čak i svakog dana", kazao je ukrajinski predsednik.

Ukrajinski lider je na Tviteru iskazao zahvalnost Predstavničkom domu američkog Kongresa, koji je odobrio još 40 milijardi dolara vojne i humanitarne pomoći Ukrajini.

Ovu meru tek mora da odobri i Senat, a ona uključuje 7 milijardi dolara više nego što je predsednik SAD Džo Bajden tražio.

Bajden je rekao da je njegova administracija "skoro iscrpela" svoja postojeća ovlašćenja da šalje oružje i drugu vojnu opremu iz zaliha Pentagona.

„Dodatni resursi uključeni u ovaj zakon će nam omogućiti da pošaljemo više oružja, poput artiljerije, oklopnih vozila i municije“, navela je u saopštenju portparolka Bele kuće Džen Psaki.

Ne propustite: Predstavnički dom odobrio 40 milijardi dolara pomoći Ukrajini

Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je da su ukrajinske snage uspele da iz drona pogode rusku protivvazdušnu odbranu i da opremaju brodove, dok Rusija pokušava da pojača garnizon na ostrvu Zminji.

U utorak je napadnuta Odesa, rekli su ukrajinski zvaničnici i dodali da je u raketnim napadima na tržni centar i skladište poginula najmanje jedna osoba.

Borbe su intenzivirane u istočnoj i južnoj Ukrajini poslednjih nedelja, nakon što je Moskva povukla trupe iz drugih delova zemlje.

Međutim, Evril Hejns, američka direktorka Nacionalne obaveštajne službe, rekla je obaveštajci procenjuju da ruski predsednik Vladimir Putin neće biti zadovoljan zauzimanjem istočne Ukrajine, ako do toga uopšte i dođe.

Ne propustite: Obaveštajni zvaničnici: "Pat pozicija" u Ukrajini, Putin se sprema za dugi rat

„Procenjujemo da se predsednik Putin sprema za produženi sukob u Ukrajini, tokom kojeg namerava da postigne ciljeve izvan Donbasa“, rekla je Hejns.