MOSKVA - Kremlj je upozorio da će uzvratiti "vojno-tehničkim" koracima pošto su lideri u Finskoj najavili da bi mogli podneti zahtev za članstvo u NATO-u, a očekuje se da bi isto mogla da uradi i Švedska, zbog invazije Rusije na Ukrajinu.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije upozorilo je da će Moskva „biti prinuđena da preduzme korake vojno-tehničkih i drugih karakteristika kako bi se suprotstavila novonastalim pretnjama svojoj nacionalnoj bezbednosti“.
Finski predsednik i premijer saopštili su u četvrtak da ta zemlja treba odmah da se prijavi za članstvo u NATO-u.
„Vi (Rusija) ste izazvali ovo. Pogledajte se u ogledalo“, rekao je finski predsednik Sauli Ninisto.
Ne propustite: Finska: Što pre u NATO; Rusija: To je pretnja našoj bezbednostiIako parlament to treba da odobri, ovakva najava znači da će Finska gotovo sigurno aplicirati za članstvo u NATO-u, što razmatra i Švedska.
To bi predstavljalo veliku promenu u slici evropske bezbednosti: Švedska je izbegavala vojne saveze više od 200 godina, dok je Finska usvojila neutralnost nakon poraza od Sovjeta u Drugom svetskom ratu.
Javno mnjenje u obe zemlje drastično se promenilo u korist članstva u NATO-u nakon invazije na Ukrajinu.
Ako bi dve zemlje ušle u NATO, to bi Rusiju ostavilo okruženu zemljama alijanse u Baltičkom moru i na Arktiku. Takođe se smatra da bi bilo i korak unazad za ruskog predsednika Vladimira Putina, koji se nadao da će oslabiti NATO u Evropi, a desilo se suprotno.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da će alijansa dočekati Finsku i Švedsku raširenih ruku.
Erdogan: Turska protiv prijema Švedske i Finske
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je u petak da njegova zemlja, koja je članica NATO-a, ne može da podrži planove o pridruživanju savezu, navodeći da su te dve severne zemlje "utočište više terorističkih organizacija."
Turska kritikuje Švedsku i druge zapadnoevropske zemlje zbog pristupa organizacijama koje Ankara smatra terorističkim, kao što su kurdske militante grupe PKK i Jedinice narodne odbrane (YPG).
Iako je Turska zvanično podržala proširenje od kad se pridružila NATO-u 1952. godine, njeno protivljenje može da predstavlja problem za Švedsku i Finsku budući da je za prijem potrebna saglasnost svih članica.
ARHIVA - Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan na konferenciji za novinare posle samita NATO u Briselu, 24. marta 2022.
"Pratimo razvoj događaja u vezi sa Švedskom i Finskom, ali nemamo pozitivna mišljenja", rekao je Erdogan novinarima u Istanbulu, dodajući da je NATO pogrešio kada je primio Grčku kao članicu. "Turska ne želi da ponovimo slične greške. Skandinavske zemlje su utočište terorističkih organizacija", rekao je Erdogan, iako nije naveo detalje.
"U nekim zemljama oni su čak članovi parlamenta. Nemoguće je da podržimo taj prijem", dodao je.
Finski šef diplomatije Peka Havisto pozvao je na strpljenje i postepeni pristup nakon što se Turska usprotivila prijemu Finske i Švedske u NATO. "Ova vrsta procesa se ne odvija preko noći, potrebno nam je strpljenje, idemo korak po korak", rekao je novinarima Havisto.
SAD traže pojašenjenje, Bajden razgovarao sa liderima Finske i Švedske
Sjedinjene Države rade na tome da pojasne stav Turske o potencijalnom članstvu Švedske i Finske, saopštila je pomoćnica državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Karen Donfrid.
Donfrid je novinarima rekla da će se o toj temi razgovarati na ministarskom sastanku NATO-a tokom vikenda u Berlinu, kojem će prisustvovati i šefovi diplomatija Turske, Švedske i Finske.
Sastanku će prisustvovati i američki državni sekretar Entoni Blinken ali još nije poznato da li će odvojeno razgovarati sa turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom.
Iz Bijele kuće je u međuvremeno saopšteno da je predsednik Džo Bajden telefonom razgovarao sa premijerkom Švedske Magdalenom Anderson i predsednikom Finske Sauli Ninistom.
U saopštenju posle sastanka se navodi da je Bajden tokom razgovora naglasio američku podršku politici otvorenih vrata NATO-a i da podržava pravo dve zemlje da odlučuju o svojoj budućnosti, spoljnoj politici i bezbednosnim aranžmanima.
Naglašena je i zajednička rešenost da se nastavi koordinacija "u podršci Ukrajini i ukrajinskogm narodu pogođenom ratu", navodi se u saopštenju Bele kuće.