Čuveni neutralni status Švajcarske je na najvećoj probi u poslednjih nekoliko decenija, kako njeno ministarstvo odbrane naginje bliže zapadnim vojnim silama, reagujući na rusku invaziju Ukrajine.
Ministarstvo odbrane radi na izveštaju o bezbednosnim opcijama koje obuhvataju zajedničke vojne vežbe sa NATO zemljama i indirektno slanje municije, izjavio je za Rojters Pelvi Puli, šef bezbednosne službe u švajcarskom ministarstvu odbrane.
"U krajnoj liniji, doći će do promena u načinu interpretacije neutralnosti", rekao je Puli u intervjuu prošle nedelje. Tokom posete Vašingtonu ove nedelje, ministarka odbrane Viola Amherd izjavila je da Švajcarska treba da bliže sarađuje sa zapadnim savezom koji predvode SAD, ali ne i da mu se pridruži, preneli su švajcarski mediji.
Neutralnost, zbog koje Švajcarska nije učestvovala ni u Prvom ni Drugom svetskom ratu nije bila cilj sama po sebi, već je cilj bio da se poveća bezbednost Švajcarske, podsetio je Puli.
Druge opcije uključuju redovne sastanke na visokom nivou između švajcarskih i NATO komandanata i političara, navela je Viola Amherd.
Ne propustite: Švedska zbog NATO šalje diplomate u Tursku, Rusija ponovo upozoravaTakvo približavanje NATO savezu označilo bi odstupanje od pažljivo negovane tradicije nezauzimanja strane u sukobima, što je - prema pristalicama neutralnosti - pomoglo Švajcarskoj da prosperira na miran način, i održi specijalnu ulogu posrednika, između ostalog u vreme tenzija između Zapada i Sovjetskog Saveza.
Ideja o punom članstvu u NATO je razmotrena, ali dok su Švedska i Finska - zemlje koje takođe imaju istoriju neutralnosti - na ivici pridruživanja zapadnom savezu, Puli kaže da je malo verovatno da će se u izveštaju švajcarskoj vladi preporučiti takav korak.
Izveštaj će biti završen do kraja septembra, kada će ga razmotriti švajcarski kabinet. Zatim će biti predat parlamentu na raspravu i poslužiće kao osnova za moguće odluke o budućem smeru švajcarske bezbednosne politike. O samom izveštaju se neće glasati.
Ministarstvo odbrane će takođe dati svoj doprinos široj studiji koju priprema ministarstvo spoljnih poslova. U projektu će se razmotriti uvođenje sankcija, izvoz oružja i municije i odnosi sa NATO sa perspektive neutralnosti, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova.
Oživela debata o neutralnosti Švajcarske
Švajcarska se nije borila ni u jednom od međunarodnih sukoba posle 1815. kada je usvojila neutralnost na Bečkom kongresu posle francuskih revolucionarnih ratova.
Haškom konvencijom iz 1907. uspostavljeno je pravilo da Švajcarska neće učestvovati u međunarodnim oružanim sukobima, pružati vojnu podršku bilo kojoj strani niti dozvoliti bilo kojoj od zaraćenih strana da koriste njenu teritoriju.
Neturalnost, koja je deo Ustava, dozvoljava Švajcarskoj pravo na samoodbranu, i pruža okvir za interpretaciju političkih aspekata tog koncepta, koji nisu obuhvaćeni pravnom definicijom.
Princip neutralnosti je poslednji put dopunjen početkom 1990-ih, posle raspada Sovjetskog Saveza, da bi se dozvolila spoljna politika zasnovana na saradnji sa drugim zemljama u sferama humanitarne pomoći i pomoći u slučaju prirodnih katastrofa.
Sukob u Ukrajini je oživeo tu debatu koja se sada fokusira na vladinu odluku da uvede sankcije Rusiji ali ne dozvoli novi izvoz švajcarske municije u Ukrajinu.
"Postoji velika nelagoda zbog toga što Švajcarska ne može da preduzme još više da pomogne Ukrajini", rekao je Puli.
ARHIVA - Zbog pandemije kovida, Švajcarska je rasporedila hiljade rezervista da pmognu opterećenim državnim bolnicama, u prvoj mobilizaciji švajcarske vojske od Drugog svetskog rata.
Još jedna potencijalna mera je slanje švajcarske municije drugim zemljama, da bi se nadomestila municija koju te zemlje šalju Ukrajini, rekao je šef vojno-bezbednosne policije Puli, što je zaokret u odnosu na dosadašnju vladinu politiku, iako bi direktno slanje municije bilo previše krupan korak.
Predsednik Ignacio Kasis isključio je mogućnost slanja oružja trećim zemljama radi podrške Ukrajini, ali je takođe izjavio da neutralnost nije "dogma" i da bi neuspeh da se reaguje sankcijama "išao na ruku agresorima".
Sve veća podrška NATO-u
Švajcarska već ima određene veze sa NATO, dok je prošle godine odlučila da kupi avione F35A od kompanije "Lokhid martin", kakve već koriste ili su kupile neke članice NATO.
Švajcarska "ne može da se pridruži nijednom savezu zbog svoje neutralnosti. Ali možemo da sarađujemo, a sistemi koje kupujemo su dobra osnova za to", izjavila je ministarka odbrane Amherd za kanal SRF.
Mere koje se trenutno razmatraju bi bile značajan korak približavanja NATO-u za zemlju koja se pridružila Ujedinjenim nacijama tek 2002. godine, i koja proizvodi većinu svog oružja.
Vladimir Koklov, portparol ruske ambasade u Bernu, izjavio je da bi takve mere značile radikalnu promenu politike Švajcarske. Moskva "ne bi mogla da ignoriše" eventualno ukidanje principa neutralnosti, koje bi imalo posledice, rekao je Koklov, ali nije precizirao na kakve se posledice misli.
Ne propustite: Gledajući Ukrajinu, neutralna Švajcarska razmišlja o pojačanju odbraneŠvajcarska vojska se zalaže za veću saradnju sa NATO-om radi jačanja nacionalne odbrane, dok se javno mnjenje drastično promenilo posle invazije na Ukrajinu.
Više od polovine ispitanika - 56 odsto - podržava jačanje veza sa NATO, pokazala je nedavna anketa, što je značajno više od 37 procenata, koje je takav stav imalo u istraživanjima rađenim proteklih nekoliko godina.
Podrška samom ulasku u NATO je i dalje manjinsko mišljenje, ali je značajno porasla. Anketa agencije Sotomo u aprilu pokazala je da se 33 odsto Švajcaraca zalaže za ulazak u NATO.
"Jasno je da je ruska invazija na Ukrajinu promenila mnoga mišljenja. Ona je viđena kao napad na naše zapadne demokratske vrednosti", izjavio je Majkl Herman iz agencije Sotomo.
Tijeri Burkart, lider Liberalno-demokratske partije desnog centra, koja je deo vladajuće koalicije, opisuje "tektonske promene" u načinu na koji Švajcarci gledaju na neutralnost.
"Neutralnost mora da bude fleksibilna", izjavio je Burkart za Rojters.
"Pre Ukrajine, neki su mislili da se nikada više neće biti konvencionalnog rata u Evropi", rekao je, dodajući da su se neki zalagali za ukidanje vojske. "Ukrajinski konflikt pokazuje da ne možemo da budemo uljuljkani u tom uverenju".
Burkart kaže da podržava veću vojnu potrošnju i bliže odnose sa NATO, ali ne i punopravno članstvo. Međutim, Piter Keler, generalni sekretar ultra-desničarske Švajcarske narodne partije (SVP) rekao je za Rojters da tešnji odnosi sa NATO nisu kompatibilni sa neutralnošću. SVP je takođe deo vladajuće koalicije i najveća stranka u donjem domu švajcarskog parlamenta.
"Nema razloga da menjamo uspešnu spoljnopolitičku maksimu. Ona je donela mir i prosperitet našim građanima", kaže Keler.
Ministarstvo odbrane se ne slaže sa tim. Tokom posete Vašingtonu, Amherd je ocenila da okvir zakona o neutralnosti "dozvoljava bližu saradnju sa NATO i sa evropskim partnerima", preneo je dnevnik Tagesancajger.