BEOGRAD - Otvoreni Balkan je najbolji projekat u proteklih 30 godina i nema alternativu, ocenio je ministar saobraćaja i infrastrukture Srbije Tomislav Momirović na forumu Open Balkan, koji je održan u Beogradu u organizaciji Libek-a. Momirović smatra da je regionalna integracija u okviru Otvorenog Balkana komplementarna sa evropskim integracijama.
„Srbija je u procesu pridruživanja EU od 2001. godine, mi ne znamo da li ćemo se pridružiti za godinu, dve ili 50 godina...Mislim da, ko nije za Otvoreni Balkan, nije ni za EU. Jedno je sigurno: EU neće nas primiti ako budemo imali političke i ekonomske razmirice“.
Članice Otvorenog Balkana su trenutno Srbija, Severna Makedonija i Albanija, dok Kosovo, BiH i Crna Gora nisu u projetku.
„Mi smo sa 18,5 miliona stanovnika, šest zemalja Zapadnog Balkana, pre početka pandemije imali 111 milijardi BDP-a. Češka sa 10 miliona ima 215 milijardi. Šta hoćemo mi više kao razlog da počnemo da se približavamo i počnemo nešto da radimo? 30 godina nam je bilo potrebno. Neka se otvore granice za privrednike, ovde se radi o tome da narod ima bolji životni standard“, kazao je Branko Azeski, predsednik Privredne komore Severne Makedonije i dodao da je „problem što svima smeta liderstvo Srbije u projektu, ali njemu ne“.
Ne propustite: Hil sa Vučićem: Podrška evrointegracijama Srbije, Otvorenom BalkanuCilj Otvorenog Balkana, kako je ranije rečeno, da se ukinu granične barijere između tri zemlje i da se olakša protok ljudi, robe i usluga, kao i da se jedinstveno tržište učini atraktivnijim za strane investitore.
Iako ima političku podršku na najvišem nivou u tri države, projekat Otvoreni Balkan suočava se i sa preprekama u primeni dogovorenog, jer administracije trenutno ne mogu da prate planirani tempo ostvarivanja ciljeva, kaže Nenad Đurđević iz Privredne komore Srbije.
Na poslednjem samitu u Tirani, u decembru 2021. godine, tri zemlje potpisale su sporazume u oblasti poljoprivrede, slobodnog tržišta rada, integrisanih sistema elektronskih usluga. Građani mogu da prelaze granice sa ličnom kartom, a na narednom samitu Otvorenog Balkana mogle bi da počnu da se izdaju jedinstvene identifikacione kartice sa kojima bi i radnici imali pristup svim tržištima, najavljuje Đurđević.
„Trenutno se razgovara o protokolima, mi se nadamo i to nam je prioritet, da se na samitu u Ohridu 7. i 8. juna izda prva takva kartica zainteresovanim građanima. Sa tom karticom bi imali i popuste na određene transportne, turističke usluge, o tome se razgovara“.
Ne propustite: Potpisani sporazumi o tržištu rada, poljoprivredi u okviru inicijative Otvoreni BalkanOtvoreni Balkan VS Berlinski proces
Države Zapadnog Balkana uporedo bi trebalo da se umrežavaju i kroz Berlinski proces, inicijativu EU u kojoj su svih šest država regiona.
Ali, kako kaže Nenad Đurđević, u praksi bolje funkcioniše Otvoreni Balkan, što pokazuje i da Berlinski proces treba da se redefiniše.
„Otvoreni Balkan ima specifičnost, a to je da je iskoristio jednu malu stanku u sprovođenju Berlinskog procesa, da neki prioritete koje mogu da se ispune počne da sprovodi – što se tiče slobodnog protoka robe, da to počne da radi konkretno uz političku podršku sa vrha. Slobodno kretanje radne snage, takođe jedan od prioriteta Berlinskog procesa, radi po istom modelu. I važno je da to dolazi kao prepoznata potreba tri glavna grada i političkih lidera. Ja bih voleo da ta energija je slična u svih šest učesnica i da se preslika na Berlinski proces, ali preslikavanje te energije zahteva i prepakivanje Berlinskog procesa. Morate da imate ko je odgovoran za sprovođenje 105 tačaka akcionog plana Berlinskog procesa, morate da kažete šta je najvažnije za 6 članica. Imate jedanput godišnje samit na nivou EU i lidera zemalja regiona, do sledeće godine mi pričamo šta bi trebalo, ko je šta rekao. I mislim da gubimo tako dragoceno vreme i tu smo gde smo“, napomenuo je Đurđević.
Dodaje i da je Otvoreni Balkan inicijativa čiji je cilj da uključi svih šest zemalja regiona, a ne samo tri koliko ih sada ima. Učesnici foruma saglaslili su se da su argumenti protiv priključenja uglavnom politički, a ne ekonomski.
Kosovo i BiH ne daju naznake da bi želele da se priključe ovoj inicijativi, ali su pozitivni nagoveštaji, preko medija, stigli od novog premijera Crne Gore Dritana Abazovića koji je ocenio da je Otvoreni Balkan dobra inicijativa i da je u skladu sa Berlinskim procesom.
Iako su bili najavljeni, forumu nisu prisustvovali predstavnici Crne Gore i Albanije.