BEOGRAD - Nemački kancelar Olaf Šolc u petak 10. juna dolazi u kratku posetu Zapadnom Balkanu, i planirano je da za dva dana poseti Srbiju, Kosovo, Severnu Makedoniju, Grčku i Bugarsku. Iz Berlina je ranije saopšteno da će glavne teme posete biti evropska perspektiva Zapadnog Balkana, doprinos Nemačke unapređenju regionalne saradnje i rešavanju bilateralnih sporova, kao i zajednička reakcija na rat u Ukrajini. Nemački kancelar u Beograd dolazi 10. juna popodne na nekoliko sati, i sastaće se sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, nešto više od mesec dana pošto je Vučić bio u Berlinu.
O poseti Šolca nemački mediji pišu uglavnom šturo, jer je glavna tema i dalje Ukrajina, kaže za Glas Amerike dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević. Mediji u Srbiji, pak, spekulišu da se tokom posete očekuju pritisci zbog sankcija Rusiji, Kosova, pa čak i ucene nemačkim investicijama, dok predsednik Aleksandar Vučić najavljuje da očekuje "teške poruke".
"Meni se čini da ovde i vlast i opozicija, pa čak i pojedine diplomate, pumpaju atmosferu da će biti nešto strašno, a da je zapravo mala verovatnoća da će biti poseta poput one čuvene posete Angele Merkel Borisu Tadiću u avgustu 2011. godine. Ova poseta dolazi samo nekoliko nedelja posle posete Vučića i Kurtija Berlinu, i mislim da su već tada postavljeni temelji i očekivanja, da su lideri sa Zapadnog Balkana već tada znali šta Nemačka očekuje. Ova poseta je, po mom mišljenju, više simbolički važna za Olafa Šolca", kaže Radičević.
Kada su početkom maja u Berlinu bili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti, fokus je bio na ponovnom pokretanju dijaloga, a ne na sankcijama Rusiji.
Ne propustite: Šolc: Napredak u dijalogu Srbije i Kosova ključan za članstvo u Evropskoj unijiRadičević smatra da će i sada sankcije biti važna, ali ne i najvažnija tema razgovora Šolca i Vučića.
"Mislim da će Olafu Šolcu biti značajnije da pokuša da pokrene dijalog Beograda i Prištine sa mrtve tačke, jer je klinički mrtav prilično dugo, i da učini da zvanični Beograd učini sve što može da spreči Milorada Dodika u nekoj vrsti secesionizma. Nemačka čak podržava sankcije protiv Dodika, oni su i ukinuli nemačko finansiranje projekata u Republici Srpskoj. Mene ne bi čudilo da veći pritisak Šolca bude po pitanju dijlaoga o Kosovu i Dodika, nego o sankcijama".
Urednik portala European Western Balkans (EWB) Nemanja Todorović Štiplija, pak, smatra da će Srbija morati da preduzme određene korake po pitanju sankcija Rusiji, u periodu od Šolcove posete do samita EU krajem juna.
"Ja verujem da je poseta kancelara Šolca prelomni trenutak i da posle neće biti moguće ono što papir Evropske službe za spoljne poslove (u koji su mediji imali uvid, ali nije zvanično potvrđeno da je autentičan) kaže da postoje “mali koraci ka Zapadu”, mislim da će morati da se napravi jedan veliki korak. Srbija ima mogućnosti da uvede određeni deo sankcija, da uvede sankcije koje nju ekonoomski neće oštetiti, postoji u tih pet, šest paketa sankcija nešto što Srbija može da uradi".
Ne propustite: Da li je Zapadni Balkan deo Makronovog predloga o evropskoj političkoj zajednici?Šta je Šolcu važno kod kuće?
Jedan od prioriteta nemačkog kancelara, važan za njegovu spoljnopolitičku, ali i unutrašnjepolitičku poziciju, je integracija Zapadnog Balkana u EU, saglasni su sagovornici Glasa Amerike. Radičević ukazuje da za to Šolc ima podršku i koalicionih partnera, ali i opozicionih demohrišćana.
"Za samog Olafa Šolca, Zapadni Balkan ima višestruki značaj. S jedne strane, dokazuje ono što mu ljudi prebacuju da nije dovoljno oštar prema Moskvi, pa time što pokušava da približi Zapadni Balkan EU, zapravo izgurava ruski uticaj i obezbeđuje stabilnost. Kroz ovu agendu pokazuje i da je posvećen interesima EU”, objašnjava dopisnik RTS-a iz Nemačke.
Urednik EWB podseća da je integracija Zapadnog Balkana u EU bila važna i za prethodnu vladu Angele Merkel, koja je zato inicirala Berlinski proces - regionalno povezivanje šest zemalja regiona koje je trenutno u senci druge inicijative.
"To je nešto što će kancelar pomenuti, nastavak tog procesa. Naime, on se u potpunosti kosi sa osnivanjem Otvorenog Balkana i primetili ste da Nemačka uopšte ne podržava tu inicijativu, odnosno ne podržava je u obliku kako danas izgleda", kaže Todorović Štiplija.
Ne propustite: Otvoreni Balkan: Sporazumi o diplomama, kulturi, turizmuOn veruje da će jedna od mogućih tema biti i vladavina prava i stanje demokratije, budući da su Zeleni – koalicioni partner Šolcovih socijaldemokrata – najvažniji kritičari stanja demokratije u Srbiji.
Nemački kancelar će u Beograd stići iz Prištine, u petak popodne. Prema agendi posete koju je objavilo Predsedništvo Srbije, očekuju se plenarni razgovori delegacija Srbije i Nemačke, tet-a-tet sastanak Vučića i Šolca, a najavljeno je i njihovo obraćanje medijima.