BEOGRAD - Referendumi su završeni i u najkraćem – četiri okupirane oblasti Ukrajine su odlučile da se pripoje Rusiji, saopštili su proruski zvaničnici u tim oblastima. Iako Zapad ne priznaje ove referendume smatrajući ih lažnim, stara pitanja i dileme su ponovo otvorena – ista ona koja su postavljana i prilikom proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine. Šta je jače: pravo na teritorijalni integritet ili pravo na samoopredeljenje?
Zbog toga se i u teoriji i u praksi slučajevi Ukrajine i Kosova često porede, iako se u samoj realizaciji dosta razlikuju.
“U slučaju ukrajinskih referenduma, tu jedna velika sila ima partikularni interes da faktički anektira i pripoji te teritorije, dok je u slučaju Kosova velike sile, prevashodno Amerika, nisu želele da to pripoje sebi, već da stvore nezavisnost i obezbede posledični uticaj na toj teritoriji”, kaže za Glas Amerike Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative i ističe da se legitimitet rezultata referenduma dobija kroz spoljno priznanje - prvo velikih sila, a onda i neke šire međunarodne zajednice, ili uže, zavisi od posledica referenduma u ukrajinskim oblastima.
Ne propustite: Četiri ukrajinske oblasti izglasale pripajanje Rusiji na osporavanim referendumimaDiplomata i profesor FPN u penziji Ivo Visković ukazuje na još jednu razliku – u Ukrajini su pod ruskom kontrolom održani referendumi, na Kosovu nisu.
“Ovo su prisilni referendumi gde prosto – sa jedne strane je sila, a sa druge strane očekivanja ljudi idu ka tome da se ogromna većina stanovnika, to su procenti sve preko 90 posto, izjašnjava za to. I u tom pogledu teško je reći da se na osnovu takvog referenduma može legitimno steći vlast. A na Kosovu se čak referendum nije ni održao. Tamo je bilo devedesetih godina referenduma, ali ne i sada, nego je prosto jedan organ – Skupština proširena sa nekim predstavnicima, doneo tu odluku, što je po meni isto tako vrlo problematično”, kaže Visković i podseća da je Međunarodni sud pravde u svom savetodavnom mišljenju rekao da to navodno nije uradio organ koji je bio predviđen Rezolucijom 1244, nego da je to uradio jedan ad hoc organ.
“No i jedno i drugo je u suštini po meni vezano za jedan veliki problem koji postoji u međunarodnom pravu, a to je sukob dva principa: prava na samoopredeljenje i prava na očuvanje teritorijalnog integriteta. I to je ključ svega”.
Po mišljenju Milenkovića, naspram međunarodnog prava najčešće presuđuje pravo jačeg ili moć koju poseduju zagovornici ili oni koji podržavaju ili ne podržavaju referendume.
“U slučaju Kosova, imamo značajan broj zemalja koje su podržale. Imamo situaciju da je veliki broj moćnih zemalja to podržalo, a sa druge strane mislim da postoje mali izgledi da ove referendume u Ukrajini priznaju i neke druge moćne države osim Rusije, koja ima interes. Tu dolazimo do balansa moći, koga će veći broj zemalja podržati”.
Ne propustite: Vučić u parlamentu: Srbija neće ni posredno ni neposredno priznati nezavisnost KosovaPodsećajući na Izraelsku okupaciju Golanske visoravni koja traje do danas uprkos tome što je sprovedena mimo međunarodnog prava, Visković kaže da nad pravom najčešće dominira sila i održivost situacije na terenu. To jest, moći i sposobnosti da se održi situacija, u ovom slučaju otcepljenje delova teritorije Ukrajine i pripajanje Rusiji.
“Ovakvi referendumi koji se organizuju od strane jedne zemlje koja je praktično uljez na tom prostoru ne mogu se smatrati po meni ni moralno prihvatljivim, ni sa međunarodnog stanovišta dopustivim. Ali to je odnos moći, to nije odnos pravde, poštenja – toga u međunarodnim odnosima ima veoma malo, ako ima imalo. Prosto, odnos snaga je taj koji može da reši neku situaciju i mislim da je u ovom slučaju Rusija postupila upravo tako. Mi možemo, ili kako naš narod kaže može nam se, pa kad nam se može što da ne uradimo”, kaže Ivo Visković i dodaje da se u ovakvim situacija nađe nekakav status quo koji može da potraje i decenijama.
“Mislim da će se i u ovom slučaju to dogoditi. Jednostavno i Ukrajina će se morati pomiriti sa tim. Ne mogu ni oni da izdrže večno rat i sukob sa Rusijom i pokušaće da zaustave, a to znači da će faktički morati da prihvate stanje kakvo je na terenu. Možda će biti nekakvih malih ustupaka i sa jedne i sa druge strane, ali ja se bojim da će situacija ostati ovakva kakva je, odnosno da će Rusija praktično kontrolisati tu teritoriju, a ona sama možda formalno proglasiti i aneksiju, priključenje iako to drugi neće priznavati, ali činjenica je da će imati faktičku vlast na terenu i to je po meni ono što je najbitnije”.
Ne propustite: Ukrajina: Građani okupiranih regiona prisiljavani da glasaju o pripajanju RusijiZanimljivo je i da Rusija priznaje situaciju u Ukrajini, ali ne podržava nezavisnost Kosova, dok je Srbija protiv oba slučaja otcepljenja i ne priznaje rezultate upravo okončanih referenduma. Ali to je, kako kaže Dušan Milenković jedna tačka gde se slučajevi Ukrajine i Kosova približavaju.
Po njegovom mišljenju, opasnost po Srbiju dolazi na pregovorima nakon rata, na kojima bi Putin mogao da povuče argument Kosova i suštinski, u zamenu za legitimitet tih referenduma, da legitimitet nezavisnosti Kosova.
Milenković kaže da može da se očekuje veći pritisak na Srbiju od strane međunarodne zajednice da reši pitanje Kosova.
“Ja mislim da postoji namera u međunarodnoj zajednici, pogotovo u zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova, da reše to pitanje kako bi oduzeli Putinu argumente u kasnijim pregovorima. On kaže da je taj pritisak sve jači, postoje ti papiri, vidimo da su se Nemačka i Francuska angažovale, tako da to deluje da se nešto dešava. E sad, koliko je to ozbiljnije, ne možemo da znamo, jer ne možemo samo da tumačimo iz toga što govori Vučić”.