VAŠINGTON - Skoro dve godine posle predsedničkih izbora i nasilnog upada u Kongres, mnogi Amerikanci kažu da su pesimisti po pitanju stanja demokratije u SAD i načina na koji se sprovode izbori, pokazuje novo istraživanje koje su radili AP i NORK.
Oko polovina Amerikanaca rekla je da ima poverenja u način na koji će biti sprovedeni naredni kongresni izbori u novembru. Ali, samo 9 odsto ispitanika u SAD smatra da demokratija funkcioniše veoma dobro, dok 52 odsto ocenjuje da ne funkcioniše dobro.
Republikanci sada u većem broju od demokata kažu da demokratija ne funkcioniše, što je bilo obrnuto pre dve godine – 68 odsto republinanaca to misli sada, a 32 odsto je tako mislilo pre dve godine. Kod demokrata je taj procenat pao sa 63 na 40 odsto.
Ronald Mekgro, Afroamerikanac star 67 godina, je penzionisani građevinski radnik iz Indijanapolisa. On smatra da svi treba da izađu na kongresne izbore, ali ga brine potencijalno političko previranje u zemlji i to što "neki političari rade protiv manjina". Registrovan je kao republikanac, ali kaže da to ne znači da će za njih i glasati.
"Pratim šta se dešava", kaže on.
Ne propustite: Četiri ključne stvari o predstojećim kongresnim izborima u SADTradicionalno, partija predsenika prolazi lošije na kongresnim izborima, dok partija koja je izgubila predsedničke izbore ima bolji rezultat. Očekuje se da ta razlika bude još i veća u odnosu na 2020. godinu, zbog tvrdnji Donalda Trampa da su izbori bili pokradeni, iako za to nema dokaza.
Samo četvrtina odraslih ispitanika, i republikanaca i demokrata, kaže da sa optimizmom gleda na to kako se biraju njihovi predstavnici, 43 odsto kaže da su pesimistični po tom pitanju, a 31 odsto ispitanika nema stav.
Adam Kojkendal, 31-godšnji nastavnik iz Viskonsina, smatra da političare više motivišu stranački, nego interesi birača.
"Imam utisak da sve postaje polarizovanije, više fokusirano na lojalnost stranci, nego glasačima", kaže Kojkendal koji se izjašnjava kao neopredeljen, ali naginje ka demokratama.
Demonstranti drže natpis "Kongresni izbori dolaze 8. novembra 2022", na protestu za očuvanje prava na abortus u Masačusetsu
Istraživanje AP i NORK-a pokazalo je da 58 odsto republikanaca veruje da Bajdenov izbor nije legitiman.
Tako misli i Gari Felps, 70-godišnji vozač kamiona iz Minesote. On prihvata Bajdena kao predsednika, ali smatra da nije legitimno izabran. Brinu ga potencijalna krađa glasova, brojanje glasova pristiglih poštom posle izbornog dana, kao i neregularnsoti sa mašinama za glasanje. Ali, kaže da je sve to više osećaj, a ne uverenje zasnovano na dokazima. On je takođe registrovan kao neopredeljeni, ali naginje ka republikancima.
Anketa je pokazala da 47 odsto Amerikanaca veruje da će glasovi na kongresnim izborima biti pošteno prebrojani. 74 odsto demokrata kaže da u to ima "mnogo poverenja", dok tako odgovara samo 25 odsto republikanaca.
Džuli Dagan, 31-godišnja policajka iz Čikaga, je takođe među republikancima koji veruju da Bajden nije legitimno izabran, te da njegovi gafovi u javnosti dokazuju da je nemoguće da je dobio toliku podršku. Kaže da je brinu inflacija, ilegalna imigracija, stopa krimnala i pravac u kojem zemlja ide.
"Moje poverenje u izbore je definitivno poljuljano. Ako ne izaberemo prave ljude, doći ćemo na tačku bez povratka", kaže Dagan koja sumnja da će izbori biti regularni.