"Bilo da Rusija upotrebi takozvanu prljavu bombu ili konvencionalno nuklearno oružje - snosiće posledice", upozorio je portparol Stejt departmenta Ned Prajs u ponedeljak.
Vašington i druge zapadne zemlje optužile su Rusiju da planira da iskoristi pretnju bombom sa nuklearnim materijalom kao izgovor za eskalaciju u Ukrajini.
Na pitanje da li bi Vašington tretirao upotrebu "prljave bombe" isto kao upotrebu bilo koje nuklearne bombe, Prajs je rekao novinarima da bi "u oba slučaja bilo posledica za Rusiju", i da je to "jasno stavljeno na znanje."
Ne propustite: Blinken: Rusija nezainteresovana da okonča agresiju na UkrajinuRanije u ponedeljak, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu telefonom je razgovarao sa zapadnim kolegama i upozorio ih da Kijev planira da iskoristi takozvanu "prljavu bombu".
Šojgu je rekao da bi Ukrajina mogla da eskalira ako upotrebi "prljavu bombu", odnosno konvencionalni eksploziv sa radioaktivnim materijalom. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba odbacio je optužbe kao "apsurdne i opasne".
U zajedničkom saopštenju posle razgovora sa Šojguom, Britanija, Francuska i SAD navele su da će i "koliko god da je potrebno podržavati Ukrajinu" i odbacile rusko upozorenje o "prljavoj bombi".
"Jasno smo odbacili ruske lažne navode o ukrajinskoj "prljavoj bombi" i smatramo to njihovim izgovorom za dalju eskalaciju".
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da NATO saveznici odbacuju ruske navode da se Ukrajina sprema da upotrebi "prljavu bombu" na svojoj teritoriji, dodajući da je razgovarao o tome sa američkim sekretarom za odbranu Lojdom Ostinom i njegovim britanskim kolegom Benom Valasom. "NATO saveznici odbacuju ruske tvrdnje. Rusija ne sme da ih koristi kao izgovor za eskalaciju", poručio je Stoltenberg.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da su ruske optužbe znak da Moskva zapravo planira da izvede takav napad i da za to okrivi Ukrajinu.
"Ako Rusija kaže da Ukrajina navodno planira nešto, to znači samo jedno - da je Rusija to već sve isplanirala".
"Prljave bombe" - oružje straha
Glavni cilj prljavih bombi je da izazivaju paniku i strah, tako što dižu radioaktivnu prašinu i dim u atmosferu. Iako do sada nikada nije zabeležen napad prljavom bombom, dva neuspešna pokušaja da se takvo oružje detonira prijavljena su u južnoj ruskoj republici Čečeniji pre više od dvadeset godina.
Tehnički poznate kao naprave za radiološko raspršivanje, prljave bombe su relativno primitivno, neprecizno oružje. Mnogo su lakše i jeftinije za izradu od nuklearnog oružja i daleko manje opasne. Prljave bombe koriste konvencionalan eksploziv, kao što je dinamit, koji se postsavlja pored radioaktivnog materijala, koji se zatim izbacuje snagom eksplozije. Količina raspršenog radioaktivnog materijala, iako opasna, nije nužno i smrtonosna.
Broj žrtava i razmere štete od detonacije prljave bombe zavise od raznih faktora. Najvažniji je vrsta i količina konvencionalnog eksploziva koji je upotrebljen, od čega zavisi jačina eksplozije. Drugi faktor su vremenski uslovi - posebno vetar - u vreme eksplozije. Mnoge prljave bombe ne bi emitovale dovoljno radijacije da izazovu smrt ili čak težu bolest. Prljava bomba bi verovatno izazvala ograničeni broj smrtnih slučajeva. Njen glavni efekat je psihološki.
Evakuacija civila iz Hersona
Rusija je u ponedeljak ispalila rakete i dronove na grad Nikolajev i pogodila jednu stambenu zgradu. Iz grada Hersona evakuišu se civili, oko 60.000 ljudi, kojima je to naredila Rusija.
Ukrajinski Generalštab saopštio je u nedelju da su vazdušne snage oborile 12 iranskih dronova u protekla 24 sata. Teheran negira da Rusiju snabdeva dronovima.
Ukrajinske snage napreduju na Hersonu i severoistoku zemlje, na šta Rusija odgovara intenzivnijim napadima raketama i dronovima na civilnu infrastrukturu. Kako je saopšteno, uništeno je oko 40 odsto sistema za snabevanje strujom širom Ukrajine, pred zimu.
Rusija se povukla sa određenih delova fronta i okupacione vlasti pozivaju civile da se evakuišu na teritoriju Rusije pre očekivane bitke za Herson, grad na putu za Krim koji je Moskva anektirala 2014.
Evakuacija civila iz Hersona, oktobar 2022.
Od prošlog utorka evakuisano je 25.000 ljudi, preneo je Interfaks.
Ukrajinska vojska je saopštila da napreduje na jugu i da je preuzela najmanje dva sela iz kojih su Rusi otišli.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da ruski napadi na energetsku infrastrukturu imaju dalekosežne posledice.
Rat ulazi u deveti mesec, a zima se približava, pa postoji rizik od smrzavanja. Volodimir Kurdicki, šef ukrajinske energetske kompanije Ukrenergo, rekao je da je struju ponovo dobilo 1,5 miliona potrošača.
Moskva negira da su joj meta civilni ciljevi.