Stotine hiljada Rusa koji su se protivili Putinovom ratu u Ukrajini otišlo je da nađe utočište u baltičkim zemljama, gde su se pridružili Belorusima koji su izbegli Lukašenkovu represiju.
Nojz Em Si je jedan od najpopularnijih savremenih ruskih muzičara koji se usprotivio agresiji svoje zemlje protiv Ukrajine. Njegova muzika, uvek kritična prema Kremlju, navela ga je da pobegne od represije. Njegovo utočište je bila Litvanija, gde je pobegao sa svojom porodicom. Za njih, odlazak kući ne izgleda kao opcija u bliskoj budućnosti, ne bez radikalne promene u sistemu.
“Kraj Putinizma. Možda ne Putina lično, jer bi Putinizam mogao da se nastavi čak i nakon njegove smrti. Svi ti ljudi koji su trenutno oko njega, niko od njih nije dobar, za mene", kaže Nojz Em Si.
Your browser doesn’t support HTML5
Oni koji su pobegli iz Putinove Rusije pridružili su se beloruskoj dijaspori u Litvaniji – ljudima koji su izbegli represiju lidera Aleksandra Lukašenka posle protesta u toj zemlji 2020. Beloruska opozicija navodi da su Lukašenkove snage stavile više od 1400 političkih zatvorenika iza rešetaka.
Liderka beloruske opozicije Svetlana Tihanovska - takođe u egzilu u Viljnusu - rekla je za Glas Amerike da se plaši da će se Lukašenko pridružiti ratu protiv Ukrajine, za koji kaže da je protiv volje beloruskog naroda.
“Naš glavni cilj je da sprečimo raspoređivanje beloruskih trupa u Ukrajini. I znate, naši vojnici se ne osećaju kao da su u ratu protiv Ukrajinaca. Ne smatramo Ukrajince neprijateljima", istakla je Tihanovska.
Staro pozorište u Viljnusu promenilo je ime posle početka rata. Nekad se zvalo Viljnusko rusko pozorište. Ruski i beloruski glumci su tu pronašli utočište, novi profesionalni dom koji im daje priliku da rade na svom jeziku. Ali to je takođe problem, jer je pozorište kritikovano zbog korišćenja ruskog jezika u svojim predstavama. To je nešto što ovi izgnanici savršeno razumeju.
Andrius Darela umetnički direktor kaže da "kultura znači ne udarati po gradovima projektilima, niti uništavati, niti bombardovati pozorišta bombama od pola tone. Ako to trenutno izaziva takvu reakciju među ljudima, apsolutno ih razumem."
Posle početka rata, vlasti u Litvaniji zabranile su ulazak Rusima koji imaju turističke vize za Evropsku uniju. Ipak, oni su osigurali da im vrata ostanu otvorena za sve političke izbeglice, Ruse i Beloruse.
Ingrida Šimonite, premijerka Litvanije ukazuje da njena zemlja pozdravlja ljude koji su u komplikovanoj situaciji zbog svojih moralnih i političkih stavova: "Tako je bilo. Tako je sada. Tako će biti."
Glavni grad Litvanije, Viljnus, postao je utočište za hiljade ljudi koji beže od Putina i Lukašenka. Veliko pitanje za sve je, koliko dugo.