GRAČANICA - “Kršenje jezičkih prava je problem za sve zajednice na Kosovu”, rečenica je koja se može naći u gotovo svim izveštajima domaćih i međunarodnih organizacija i institucija. Međutim, brojna istraživanja i izveštaji pokazuju da se pravo na upotrebu srpskog jezika, koji je po Ustavu Kosova pored albanskog službeni jezik, svakodnevno krši kako od strane predstavnika najviših kosovskih institucija, tako i od lokalnih službenika, predstavnika javnih preduzeća, ali i onih čiji je posao da sprovode red i zakon.
Jedan od poslednjih primera dogodio se pre dva dana u Lapljem Selu i Gračanici gde je Regionalna vodovodna kompanija “Priština” sprovela akciju isključenja sa mreže za potrošače koji imaju neizmirine račune za vodu.
Radnici i inspektori ove kompanije su u pratnji policije, nekoliko albanskih medija i portparolke ove kompanije nenajavljeno ulazili u dvorišta građana i sprovodili svoju akciju, koja je izazvala veliku pažnju albanske javnosti. U brojnim albanskim medjima i na društvenim mrežama posebno je tokom akcije istaknuto ponašanje kosovskih policajaca, koji su od pojedinih građana Srba tražili da govore “albanski” i “samo albanski”.
Ljubinko Karadžić iz Lapljeg sela jedan od onih koji je isključen sa vododovdne mreže, akciju Regionalne vodovodne kompanije “Priština” ocenjuje kao “dobro izrežiranu predstavu za javnost i pokazivanje mišića predstavnika kosovskih institucija”.
“Niti su imali prevodioca, došli su sa kamerama, sa pet, šest ekipa novinara, svi albanski novinari. Prevodilaca nije bilo, niko nije hteo da priča srpski. Ja sam se pozvao na to da imam pravo da, ako već dolaze da vrše neku intervenciju, da ja po zakonu Kosova imam pravo da imam prevodioca. Nisu su se obazirali na to, tražili su od mene da pričam albanski“, rekao je Karadžić za Glas Amerike.
Snimak na kojem kosovski policijaci „naređuju“ Karadžiću da govori albanski, pod naslovom „O pričaj albanski, samo albanski – srpskim građanima nije dozvoljeno da pričaju srpski“, je na društvenim mrežama pojedinih albanskih medija za manje od 24 sata pogledalo više od sto hiljada ljudi. Tu je i više od 500 komentara, a najviše je onih koji podržavaju pripadnike policije.
„Bravo policijo, samo albanski“, „Poštovanje za policiju Republike Kosovo“, „Ovaj policajac se zove hrabrost, svaka čast hrabro“, neki su od komentara na Fejsbuku pojedinih albanskih medija.
Međutim, među komentarima građana ima i onih koji navode da je u pitanju kršenje Ustava i Zakona od strane službenika policije.
„Kosovskom policajcu je potreban srpski ili prevodilac sa njim. Pravo Srba je da sa državnim organima govore maternjim jezikom. Ako mislite drugačije, onda se nemojte čuditi zašto Srbi sa severa žele da se odvoje i odvojiće se od Kosova“.
„Poštovanje policiji, ali treba shvatiti da se država ne drži na emocijama već na zakonima. Sviđalo se to ili ne srpski je zvanični jezik po Ustavu, koji daje pravo Srbima da govore srpski. Ovo je isto kao da nemački policajac u Švajcarskoj govori građaninu da ne govori francuski, iako su tamo oba jezika službena“, navodi se u nekim od komentara.
Pored pojedinih građana na društvenim mrežama, na kršenje Ustava i Zakona kad je u pitanju srpski jezik u ovom slučaju ukazuje i poverenik za jezike na Kosovu Slaviša Mladenović. On je u pisanoj izjavi za Glas Amerike naveo da je ovakvo ponašanje policijaca, ali i službenika Regionalne vodovodne kompanije “ Priština” neprihvatljivo.
“Prilikom obavljanja dužnosti službenici policije su dužni da omoguće komunikaciju sa građanima na bilo kom službenom jeziku. Prema Zakonu o upotrebi jezika, obaveza je i javnih i komunalnih preduzeća da svoje usluge pružaju na oba službena jezika. U slučajevima kada službenici policije nisu u mogućnosti da komuniciraju na oba službena jezika, dužni su da obezbede prevodioca. Na video zapisu koji ste mi poslali mogli smo čuti policajca koji građaninu kaže da mora da priča albanski, međutim po zakonu obaveza dvojezičnosti je na institucijama, ne građanima, te je time policajac prekršio Zakon o upotrebi jezika”, naveo je Mladenović.
Posle objavljivanja ove priče, u Policijskom inspektoratu Kosova (PIK) odgovorili su na upit Glas Amerike da nisu primili nijednu žalbu niti informaciju u vezi sa ovim slučajem.
"Kako god, PIK će proveriti sve informacije i video zapis, dok će druge istražne radnje preduzeti u zavisnosti od nalaza", navodi se u pisanom odgovoru.
Zamenik kosovskog Ombudsmana dr Srđan Sentić za Glas Amerike navodi da u ovom slučaju postoje elementi kršenja ljudskih prava i da će institucija Ombudmsana pokrenuti postupak po službenoj dužnosti.
„Institucija Ombudsmana će po službenoj dužnosti tražiti od nadležnih organa da pokrenu postupak utvrđivanja da li je došlo do kršenja ljudskih prava, odnosno člana 5. Ustava Kosova, koji je veoma jasan - da su albanski i srpski zvanični jezici na Kosovu i da imaju ravnopravan status“, rekao je Sentić za Glas Amerike.
Portparolka Regionalne vodovodne kompanije „Priština" Arijeta Mjeku potvrdila je u pisanoj izjavi za Glas Amerike da tokom akcije u Gračanici i Lapljem Selu nije bilo prevodioca na terenu, kao i da je i zapisnik o isključenju iz tehničkih razloga ostavljen na albanskom jeziku, a da će drugi put svakako biti na srpskom jeziku.
Kosovski Ombudsman će se u ovom slučaju ispitati i da li su ispoštovane zakonske procedure koje se odnose na isključenja građana sa vodovodne mreže.
„Dakle, da li je došlo do obaveštenja građana, da li su građani dobili opomene pred isključenje, da li su ispoštovali zakonsku procedure - da su morali najmanje pet radnih dana da pred isključenje daju opomenu. Ukoliko nije došlo do toga imamo jasno kršenje ljudskih prava“, naveo je zamenik Ombudsmana dr Srđan Sentić.
Ljubinko Karadžić navodi da njemu nije stiglo nikakvo obaveštenje ili opomena pred isključenje. Kaže da brojilo za vodu glasi na ime njegovog pokojnog oca i da je u pitanju paušalni dug iz vremena kad niko nije plaćao usluge vodosnabdevanja na Kosovu.
“Konkretno su isključili vodu zbog navodnog starog duga koji se vodi na računima vodovoda, koji je nepostojeći jer i tad kad su ubacili taj stari dug on se nije slagao sa stanjem na brojilima za potrošnju vode. Pre 20 godina je taj dug bio otprilike postavljen na račun i pored toga što sam ja nekoliko puta bio da razgovaram sa njima da oni to izbrišu, oni nisu hteli, hteli su da ja potpišem zvanično neki ugovor, a ja znam da potpisivanjem ugovora mi priznajemo taj dug i zbog toga nisam hteo to da uradim”, navodi Karadžić
S druge strane iz Regionalnog vodovoda “Priština” potvrđuju da se radi o starom dugu, da su procedure u vezi sa isključenjem ispoštovane i da je Karadžiću više puta poslato obaveštenje, ali za plaćanje.
“Period duga u kome je potrošač dužan da plati je od meseca juna 1999. do jula 2023, takođe prema gore navedenim propisima potrošaču je poslato pet pismenih obaveštenja za plaćanje - obaveštenja su poslata na srpskom jeziku/prema informacijama iz Operativne jedinice vodovoda u Gračanici”, navela je u pisanoj izjavi za Glas Amerike Arijeta Mjeku.
Prema podacima Regionalne vodovodne kompanije “Priština”, ukupan iznos neplaćenih računa za utrošenu vodu na Kosovu iznosi 45 miliona evra. Od toga, 40 miliona evra duguju domaćinstva, a više od pet miliona mala i velika preduzeća.