Dok se rat u Ukrajini nastavlja, neki teško ranjeni Ukrajinci koji su dobili medicinsku pomoć u inostranstvu, vraćaju se kući. Jana Stepanenko i njena majka su se vratile u Lavov posle godinu dana lečenja i rehabilitacije u Sjedinjenim Državama.
12-godišnja Jana Stepanenko radi domaće zadatke u Lavovu, u Ukrajini. Raspored časova je poznata rutina: algebra, geometrija, pa svetska književnost. To je dobrodošla promena u odnosu na prošlu godinu, koja je bila puna briga i previranja, a zatim olakšanja.
Jana, koja je izgubila oba stopala u ruskom raketnom napadu, otišla je u Sjedinjene Države, gde joj je jedna klinika omogućila da ponovo hoda.
“Prvo se držala za kolica, onda je koristila štap, i na kraju je povratila ravnotežu i počela da hoda samostalno. Postepeno je naučila", priča Janina majka, Natalija.
“Bila sam nervozna jer sam ležala tokom većeg dela prošle godine. Bilo mi je teško i da sedim. Jednog dana sam razgovarala sa Piterom, i on mi je rekao da ću moći da ustanem i čak hodam, samostalno", kaže Jana.
Ona misli na Pitera Herša, koji vodi kliniku za ortopedsku protetiku u San Dijegu, u Kaliforniji. Piter i njegov tim su takođe radili sa Janinom majkom, Natalijom Stepanenko, koja je izgubila levu nogu. Zajedno su ponovo naučile da hodaju.
Your browser doesn’t support HTML5
Ukrajinska porodica se vratila kući posle duge rehabilitacije u SAD
“Kada ste u invalidskim kolicima više od tri meseca i konačno ustanete, sećate se trenutaka kada ste hodali na obe noge, kako je sve bilo jednostavno. A sada si kao malo dete, činiš prve korake. Bilo je veoma teško.”
Porodica Stepanenko je živela u naselju Njujork u Donjecku u Ukrajini kada je Rusija napala. 8. aprila 2022. bile su na železničkoj stanici Kramatorsk i čekale evakuaciju, kada je stanicu pogodio ruski projektil, koji je usmrtio 52 odrasle osobe i sedmoro dece. Fotografija Jane, koju je snimio španski fotograf Emilio Morenati, postala je definicija rata.
"Doktor Dmitro me nosi u naručju. To je bilo nakon što mi je promenio zavoje na nogama", kaže devojčica.
Tokom lečenja i rehabilitacije u SAD, Stepanenkovi su živeli u Ensinitasu, predgrađu San Dijega. Tu je Jana ponovo naučila da vozi bicikl.
“Kada je Jana prvi put sela na bicikl, bila sam tako ponosna na nju. Nije odustala, znala je da može. Veoma je jaka."
“Piter mi je napravio specijalne proteze za trčanje u Americi. Sada hodam i čak malo trčim”, ispričala je za Glas Amerike Jana.
Posle povratka u Ukrajinu, Jana Stepanenko je završila simboličnu trku na 70 metara u okviru humanitarnog polumaratona u Lavovu. Postala je ambasadorka rehabilitacionog centra “Nesalomivi” i pomaže da se prikupi novac za kupovinu medicinske opreme. Otkako je rat počeo, lokalni lekari su usavršili pedijatrijsku protetičku tehnologiju koja im je ranije bila nedostupna. A Jana je svetao primer da je rehabilitacija moguća.