Statut ZSO na dnevnom redu sastanka u Briselu; Bisljimi: Sprovođenje ne može da počne bez potpisa

ARHIVA - Miroslav Lajčak sa Petrom Petkovićem i Besnikom Bisljimijem (Foto: Twitter/@miroslavlajcak)

Nova runda tehničkog dijaloga Srbije i Kosova održana je u četvrtak u Briselu, a jedna od glavnih tema bila je izrada statuta Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO). Glavni pregovarači - direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Petar Petković i zamenik premijera Kosova Besnik Bisljimi odvojeno su se sastali sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, ali do trilateralnog sastanka, uprkos ranijim najavama, nije došlo.

Petković se prvi sastao sa Lajčakom, a kako je naveo, glavna tema njihovog razgovora bila je izrada statuta zajednice srpskih opština, kao prvog konkretnog koraka u smeru formiranja ZSO.

"Oni su jasno govorili o svim aspektima nacrta statuta, posebno onom delu koji se odnosi na izvršne nadležnosti, pre svega prostorno planiranje, zdravstvo, obrazovanje, ekonomski razvoj i da je finansira Beograd", naveo je Petković, dodajući da će se razgovori nastaviti, ali da se delegacija u Beograd vraća sa uverenjem da kroz dijalog i kompromisna rešenja može da napreduje u normalizaciji odnosa sa Prištinom.

Uporedo su se odvijali i paralelni sastanci osamnaestočlanog tima iz Beograda sa ekspertima EU, a teme njihovih razgovora bili su energetika i pitanje nestalih.

Petković je naglasio da je Beograd strana koja je posvećena miru i stabilnosti i da mu je važno da kroz pregovore pronađu rešenje koje će omogućiti bolji život srpskom narodu na Kosovu, okrivljujući premijera Kosova Aljbina Kurtija za "eskalatorno ponašanje, koje pre svega dovodi u pitanje ostanak, osnovna ljudska prava i pravo na život građana na KiM".

Bisljimi: Sprovođenje ne može da počne bez potpisa

Glavni pregovarač Prištine Besnik Bisljimi izjavio je da na sastanku u Briselu sa izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom nije razgovarao o nacrtu statuta Zajednice srpskih opština, iako je potvrdio da je to bilo na dnevnom redu.

On je novinarima po završetku sastanka rekao da Priština neće započeti rad na formiranju ZSO bez potpisivanja tri sporazuma.

"Sprovođenje ne može da počne bez potpisa, jer nam je potrebna garancija da imamo važeći sporazum, koji nosi obaveze i za drugu stranu", rekao je Bisljimi.

On ocenio je da je najvažnija tačka današnjeg sastanka bila rasprava o finalizaciji nacrta redosleda Osnovnog sporazuma od 17. februara i aneksa za njegovu implementaciju od 18. marta.

"Lajčak nam je tokom prošle nedelje doneo novi nacrt, koji po prvi put uvodi potpuni paralelizam u primeni sporazuma", rekao je on.

Bisljimi je naveo da je na sastanku bilo reči i o pitanju nestalih lica, a prema njegovim rečima, nakon što je prištinska strana prihvatila amandman, dokument je smatran usvojenim.

On je rekao da Lajčak misli da su veoma blizu potpisivanja sporazuma o energetici i kao rok za to naveo sledeću nedelju.

Prema njegovim rečima, razgovaralo se o dva-tri dodatna koraka koja mogu da se preduzmu za Srbe pošto zamene registarske tablice, kao i o narednim koracima za održavanje vanrednih izbora.

Rekao je da nije bilo razgovora o narednim sastancima, ali je dodao da Lajčak želi poseban sastanak na kojem bi se razgovaralo o primeni prethodnih sporazuma.

Miroslav Lajčak je prethodnih dana posetio Beograd i Prištinu, gde je pokušao da približi stavove dve strane, pre svega kada su u pitanju usaglašavanje predloga EU za smirivanje situacije i nacrt Statuta ZSO.

Kako je Lajčak tada kratko saopštio na društvenoj mreži X, tom prilikom je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i direktorom vladine Kancelarije Petrom Petkovićem razgovarao o napretku u dijalogu i potrebnim koracima za sprovođenje Sporazuma o normalizaciji odnosa.

Susret u Briselu u četvratak prvi je sastanak glavnih pregovarača posle oružanih incidenata u selu Banjska 24. septembra, ali i pošto je Aljbin Kurti „prihvatio predlog EU“ i tražio da ga obe strane potpišu, zajedno sa dva do sada nepotpisana dokumenta – Briselskim sporazumom i Ohridskim aneksom, što je Aleksandar Vučić odbio, navodeći da je dokument, koji im je ponuđen na razmatranje, „dobra osnova za dalje razgovore“.