Marijana Savić, direktorka nevladine organizacije Atina i aktivistkinja za ženska i ljudska prava, dobitnica je nagrade američkog Stejt departmenta koja se dodeljuje za doprinos u borbi protiv trgovine ljudima.
Nagradu joj je u ponedeljak uručio američki državni sekretar Entoni Blinken, koji je u Stejt departmentu predstavio ovogodišnji izveštaj o trgovini ljudima.
“Nagrađena je za priznato angažovanje u borbi protiv trgovine ljudima u Srbiji. Neumorna nastojanja za ostvarenje održivih rešenja. Insistiranje na pristupima usredsređenim na žrtve. Za davanje prioriteta ugroženima i inovacije u radu. Promovisanje dugoročne ekonomske integracije za žrtve kako bi se sprečila ponovna viktimizacija”, istaknuto je u Stejt departmentu pre uručenja priznanja.
Your browser doesn’t support HTML5
Stejt department nagradio aktivistkinju iz Srbije
„Ovo je veliko priznanje za naš rad i višedecenijsko bavljenje ovom temom“, rekla je za Glas Amerike Marijana Savić, jedna od 10 pojedinaca iz celog sveta koje je Stejt department nagradio.
Priznanje za doprinos u borbi protiv trgovine ljudima stiglo je od Amerike, ali nevladina organizacija Atina nema takvu vrstu tretmana od strane države Srbije, kaže direktorka ove NVO.
Marijana Savić objašnjava da država često traži pomoć i ekspertizu organizacija civilnog društva – koje direktno rade sa žrtvama trgovine ljudima na terenu, ali tim istim organizacijama ne pomaže da svoje programe finansijski održe.
„Ovaj posao se ne može raditi bez partnerstva. Mi imamo partnere u državnim institucijama u smislu profesionalaca i profesionalki koji fantastično rade svoj posao, koji su strastveni i znaju šta treba da rade. Ono što jeste problem je što mi suštinski imamo jednu urušenu državu, nemamo institucije od poverenja koje planiraju svoje aktivnosti i drže se planova, i finansiraju aktivnosti kako bi odgovorile na potrebe građana i građanki. To je ključni problem – nije problem u ljudima koji tamo rade, ali problem jeste u urušenim institucijama“, kaže Savić.
Srbija je, kako se navodi u aktuelnom izveštaju Stejt departmenta o borbi protiv trgovine ljudima, „izbegla nazadovanje u kategoriju tri“ i stagnira.
Ali, navodi se da je potrebno dodatno pratiti situaciju. U izveštaju piše i da Vlada Srbije ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za suzbijanje trgovine ljudima ali ulaže značajne napore da to učini.
Direktorka Atine za Glas Amerike upozorava da je narednih godinu dana od ključne važnosti da se stvari poprave u oblasti borbe protiv trgovine ljudima.
„Ja se iskreno nadam, posle ovog izveštaja i dijaloga koje smo vodili, da će prepoznati sve nas kao partnere i da ćemo zajedno u sledećih godinu dana – a sledećih godinu dana je kritično, jer ako ne napravimo neku promenu, bićemo negativno ocenjeni, izgubićemo pristup različitim fondovima, znači naši građani će izgubiti pristup, te žene, te devojčice koje su iskorišćavane. Tako da se nadam da će se kreirati politička volja da se naprave veliki koraci i da se vratimo procesu da unapređujemo mehanizme“.
Ne propustite: Crna Gora napredovala, Srbija i Kosovo stagniraju u izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudimaAkcija je, kaže Marijana Savić, potrebna na različitim frontovima: od prevencije trgovine ljudima do sudskog procesuiranja odgovornih. Uz to, kao što je i konstatovano u izveštaju Stejt departmenta, javljaju se i novi trendovi radne i seksualne eksploatacije imigranata koji u Srbiju dolaze iz siromašnih ili zaraćenih zemalja. Među žrtvama ima i mlađih od 14 godina, i devojčica i dečaka.
„Mi imamo mehanizme kako da adresiramo mnoge od tih stvari. Ali, prvo moramo da preuzmemo odgovornost za to, jer bez preuzimanja odgovornosti i posledica za nečinjenje - mi nećemo nigde stići. I naravno, vraćanje poverenja i zakona u institucije. To je ključ“, zaključuje dobitnica nagrade američkog Stejt departmenta.
Nevladina organizacija Atina je više od dve decenije usredređena na sveobuhvatno socijalno uključivanje žrtava trgovine ljudima i drugih oblika eksploatacije.
Obezbeđuje medicinsku, psihološku i pravnu pomoć, podršku u obrazovanju i rešavanju građansko-pravnog statusa, privremeni smeštaj, porodično savetovanje i medijaciju, programe ekonomskog osnaživanja, rad pri grupi samopodrške kao pomoć kroz edukativne i druge radionice.