U postovima na društvenim mrežama, novoizabrani predsednik Donald Tramp pretio je da će uvesti tarife za Kanadu, Kinu i Meksiko – tri najveća trgovinska partnera Sjedinjenih Država. Ako Tramp uvede tarife, postavlja se pitanje kakve bi mogle da budu posledice.
Kada je Tramp tokom prvog mandata potpisao sporazum sa Meksikom i Kanadom (USMCA), 2020. godine, poljoprivrednik iz Illinoisa Dejvid Ajserman je to video kao pozitivan potez za trgovinsku politiku Sjedinjenih Država.
“To je bilo nešto što je trebalo da se uradi, i njemu za to pripadaju zasluge, jer je bilo problema."
Međutim, tarife protiv Kanada i Meksika, koje je Tramp najavio na društvenim mrežama, prekršile bi uslove sporazuma SAD-a sa tim zemljama. To bi moglo da utiču na cenu kukuruza i soje – proizvoda koji Sjedinjene Države izvoze u Kanadu i Meksiko, i koji su ključni izvori prihoda za poljoprivrednike kao što je Ajserman.
“Problem sa tarifama je što dovode do uzvratnih mera”, kaže on, dok Kimberli Klozing, ekonomiskinja sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu ističe da bi, ako Amerika uvede takvu vrstu ad hok carina na sve, mnogi američki trgovinski partneri uzvratili.
Your browser doesn’t support HTML5
Moguće posledice uvođenja tarifa koje predlaže Tramp
"Ni jedna bogata zemlja ne oslanja se na tarife kao značajan izvor prihoda", kaže Klozing.
Donald Tramp, je još u kamanji za predsednika rekao da je za njega "najlepša reč u rečniku, tarifa."
Obraćajući se ekonomskom klubu Čikaga tokom kampanje u oktobru, Tramp je naglasio zašto veruje da tarife pomažu američkoj ekonomiji.
“Prvo, radi se o zaštiti kompanija koje imamo ovde i novih koje će se useliti, jer će u ovu zemlju doći hiljade kompanija. Njihov broj će rasti kao nikad pre", rekao je on.
U izveštaju objavljenom u junu 2024, nestranačka i neprofitna Fondacija za poreska pitanja utvrdila je da su tarife uvedene na proizvode vredne oko 380 milijardi dolara tokom prve Trumpove administracije, koštale Amerikance oko 80 milijardi dolara novih poreza.
Administracija predsednika Džoa Bajdena zadržala je većinu tih tarifa i dodala oko 18 milijardi dolara novih carina na kinesku robu, uključujući poluprovodnike i električna vozila.
Poreska fondacija navodi da su tarife uvedene u poslednjih sedam godina smanjile ukupan BDP za 2 odsto i eliminisale oko 140 hiljada stalnih radnih mesta u SAD-u.
Rajan Vajthaus, iz Biroa za poljoprivredu Ilinoisa kaže da "tarife ne daju prednost farmerima Ilinoisa ili američkoj poljoprivredi."
Vajthaus brani interese poljoprivrednika pred zakonodavcima.
Kina je 2019. godine uvela povratne tarife na američku soju i okrenula se drugim dobavljačima. Ove godine, udeo Kine u uvozu američke soje iznosi 18 odsto, u odnosu na 40 odsto 2016, dok kineski carinski podaci pokazuju da je udeo Brazila porastao na 76 odsto.
Vajthaus je zabrinut da će novi talas uzvratnih tarifa naškoditi američkim poljoprivrednicima koji proizvode kukuruz i soju, a koji se već bore sa niskim cenama.
“Ako pogledate kojim je putem išla prethodna Trampova administracije, to izaziva određenu zabrinutost. Želimo da budemo sigurni da ćemo otvoriti ta tržišta, a ne da ih zatvorimo."
Dejvid Ajserman, kaže da će Amerika imati najveći trgovinski deficit u poljoprivredi dugo, dugo vremena.
Zbog toga se on nada da teški razgovori o novim tarifama neće dovesti do mera koje bi mogle da utiču na njegov prihod.
“Istorija je pokazala da nema pobednika", zaključio je Ajserman.