Srbija će najverovatnije dobiti zeleno svetlo za studiju o izvodljivosti kao nagradu za izručenja Haškom sudu, izjavio je Džejms Lajon, šef kancelarije Medjunarodne krizne grupe u SCG. Isto tako, Lajon smatra da će medjunarodna zajednica sredinom ove godine ocenjivati napore koje su uložile kosovske vlasti u sprovodjenju standarda, a ne i same rezultate, te da će Priština takodje dobiti prelaznu ocenu u tom pogledu.
Lajon: Postoji mnogo problema što se standarda tiče. S druge strane, vidimo sve više napora sa albanske strane da de oni ispune. Napori će verovatno dobiti prelaznu ocenu. Što se tiče rezultata, uprkos svih njihovih napora, rezultati nisu baš najbolji mada vidimo neka kretanja u boljem pravcu... Medjunarodna zajednica će verovatno započeti proces preispitivanja standarda, koji će potrajati tri, četiri možda i pet meseci; to mora da bude jedna ozbiljna studija na svim relevantnim nivoima. Procedura će verovatno da počne krajem maja, početkom juna.
Glas Amerike: Kako gledate na sve usaglašeniji stav Beograda o tome da Kosovo treba da dobije manje od nezavisnosti a više od autonomije?
Lajon: Reakcije beogradskih političara su mnogo zrelije od onoga što smo videli do sada. Prvi put beogradski političari pokušavaju da se ozbiljno bave kosovskim pitanjem i da kreiraju ozbiljnu politiku s kojom mogu da udju u medjunarodne pregovore o budućem statusu Kosova. To je veoma važno jer do sada su to bile samo parole koje su koristili umesto zdrave politike. Mislim da je najvažnije da neko u Beogradu postavi sebi pitanje šta je prihvatljivo za medjunarodnu zajednicu jer, na kraju krajeva, ona će biti odlučujući faktor.
Na osnovu mojih razgovora i informacija kojima raspolažem, mislim da medjunarodna zajednica neće prihvatiti da kosovski Albanci budu vraćeni pod ingerencije Beograda pod bilo kakvim uslovima. Ne postoji niko u medjunarodnim krugovima ko će dati saglasnost da Bograd ikad više ima bilo kakve ingerencije na Kosovu. To je polazna tačka medjunarodne zajednice, a obzirom da je medjunarodna zajednica prilično važna u celoj igri, moramo da postavimo pitanje -- šta sledi? Ako Kosovo nikad više ne sme da bude pod kontrolom Beograda, šta su druge opcije? A ako Kosovo nije pod kontrolom beogradskih vlasti, to podrazumeva neku vrstu nezavisnosti. Sada je bitno kakva će biti ta nezavisnost i pod kojim uslovima će Kosovo da je dobije. Šta mogu Srbi da dobiju u okviru te nezavisnosti, šta mogu Albanci da nude Srbima, a šta medjunarodna zajednica? Šta mogu Srbi da nude medjunarodnoj zajednici i Albancima? Drugim rečima, svako će imati svoje zahteve i sada bi bilo veoma dobro vreme za razmišljanje u beogradskim krugovima o onome šta su spremni da nude Albanacima i medjunarodnoj zajednici, zato što medjunarodna zajednica u ovom trenutku 100% sigurno razmišlja šta će dati Beogradu i Albancima.
Glas Amerike: Da li Kosovo može da bude nezavisna država u ekonomskom smislu, u pogledu institucija i zaštite demokratije i ljudskih prava, pre svega prava manjina?
Lajon: Biće teško, kad pogledamo na aktuelnu političku situaciju, naročito na veoma loše ekonomsko stanje na Kosovu. Da li postoje teoretske šanse da se situacija popravlja bez nezavisnosti? Odgovor je, ne. Da li postoje teoretske šanse da se popravlja uz nezavisnost? Odgovor je da, zato što medjunarodne finansijske institucije ne mogu da rade na Kosovu sve dok je Kosovo deo Srbije jer im njihovi akti daju pravo samo da rade sa suverenim vladama. Sve dok Kosovo nema pristup tim finansijskim mehanizmima, biće veoma teška situacija za kosovsku ekonomiju.
Glas Amerike: Šta je to što u ovom trenutku sprečava Kosovske vlasti da bolje zaštite Srbe i više se približe njima?
Lajon: To je pitanje za kosovske vlasti, a obzirom da ja nisam njihov predstavnik, ne mogu vam to reci.
Glas Amerike: Prvo je Beograd govorio da neće saradjivati sa bivšim Premijerom Ramušom Haradinajem, a sada Premijer Bajram Kosumi kaže da ne želi da saradjuje sa Beogradom?
Lajon: Mislim da je to samo priča za domaću javnost; mogu da vam kažem 100% sigurno da će se on sastati sa Beogradom zato što će morati, zbog činjenice da cela procedura ide napred 2005. Albanci će biti uključeni u pregovore, kao što će i Srbi. Ako albanski premijer neće da se uključi u razgovore koji se vode o budućem statusu, onda on čini veliku medvedju uslugu svom narodu i ja sam siguran da će ga medjunarodna zajednica naterati da razgovara sa Srbima.
Glas Amerike: Evropski zvaničnici kažu da Beograd ima dobre izglede da dobije prelaznu ocenu za Studiju izvodljivosti. Da li mislite da će SCG dobiti prelaznu ocenu?
Lajon: Moram da kažem da se slažem sa stavom zvaničnika EU. Beograd je napravio veliki napredak u prethodna 2 meseca. Nadamo se da će nastaviti istim tempom izručenja i prilično smo sigurni da će Beograd dobiti nagradu, odnosno zeleno svetlo za početak studije o izvodljivosti. Što se tiče Mladića i Pavkovića, mislim da Beograd ima težak zadatak, a znamo na osnovu najnovije izjave ministra inostranih poslova Vuka Draškovića da bezbednosne snage unutar Srbije štite generala Mladića. Medjunarodna zajednica je mnogo zabrinuta zbog te činjenica jer bi želela da te iste bezbednosne strukture hapse generala Mladića, a ne da ga štite. Ali sudeći po svemu Srbija će dobiti zeleno svetlo i počeće rad na studiji o izvodljivosti.
Glas Amerike: Da li je medjunarodna zajednica uverena da srpske vlasti mogu da lociraju Mladića?
Lajon: Ja mislim da je medjunarodna zajednica potpuno ubedjena da je general Mladić zaštićen od strane srpskih bezbednosnih struktura i crkve. Bilo je toliko slučajeva da je vlada demantovala vesti o ratnim zločincima, a da je kasnije ispalo da ili laže ili pokušava da obmanjuje medjunarodnu zajednicu, tako da je vlada Srbije izgubila bukvalno sav kredibilitet u tom pogledu. Dakle, ako vlada kaže da njega nema, niko joj neće verovati. Očekuju se da se Ratko Mladić pojavi pred haškim sudom.
Glas Amerike: Kakvi su izgledi da Srbija krajem juna dobije i sartifikaciju američke pomoći?
Lajon: Ako Beograd nastavi istim tempom, mislim da su izgledi veoma dobri. Mislim da sada postoji neki novi entuzijazam zbog saradnje sa Hagom, i da u Vašingtonu i EU postoji nada da će se ta saradnja nastaviti. Ovde u Vašingtonu je sigurno da će Beograd dobiti sertifikaciju ako bude nastavio sa izručenjem haških otpuženika.