Ali upravo to se može videti u Vašingtonu zahvaljujući dosetljivosti jednog mladog preduzetnika. Da li je u pitanju obostrana korist ili eksploatacija onih koji ništa nemaju?
Ben Rogovi je dvadesetdvogodišnji preduzetnik sa tek otvorenim veb sajtom i takoreći praznim džepom tako da nema novca za reklamiranje svog biznisa. Medjutim, Ben se dosetio kako da maksimalno iskoristi svoj mini budžet pa je marketinški posao ponudio -- beskućnicima. Za hranu, vodu i nešto malo keša prosjaci drže natpise sa adresom Benovog veb sajta. Džaneta -- kojoj je trebalo 10 sekundi da pristane na Benovu ponudu -- kaže da mora da prosi jer, i pored toga što radi dva posla, nema dovoljno sredstava da plati račune. ”Ljudi misle da ovo nije posao -- a jeste. I nije lak,“ dodaje ona.
Ben smatra da je onima koji prose po ulicama bolje da budu korisni i sebi i njemu i dodaje da bi tim ljudima -- da može -- mnogo više pomogao. Ali, s tim se ne slaže Nikol Makri iz Koalicije za beskućnike. Ona Benov poduhvat naziva eksploatacijom i ukazuje da se time samo podstiče pogrešan stereotip o beskućnima -- ”kao da nisu ljudi nego bandere za kačenje reklama. Stoga takvu praksu treba zabraniti,“ dodaje Nikol.
Ben tvrdi da se ne radi o eksploataciji već da ljudima daje posao. A na pitanje da li je za taj posao potrebno iskustvo, Džaneta uzvraća da ne treba jer se u stvari radio samo razmeni usluga. Bilo kako bilo, mesec dana pošto je Ben angažovao ljude na ulici da nose njegove postere, posao mu je krenuo: ranije je njegov veb sajt imao svega stotinjak posetilaca dnevno, danas ih je nekoliko hiljada.