Prema rečima jednog šiitskog zvaničnika, u predlogu je odgovoreno na dve glavne primedbe sunitskih Arapa – vezane za federalizam i nastojanja da se bivši članovi partije Baas Sadama Huseina isključe iz javnog života. Saopštenju je prethodio telefonski razgovor izmedju američkog predsednika Buša i Abdula Aziza al-Hakima, lidera najveće šiitske stranke u Iraku. Buš je apelovao na iračkog liera da bude fleksibilniji prema sunitskim zahtevima. Američki zvaničnici smatraju da bi svaka odluka Šiita da krenu dalje bez učešća Sunita zadala fatalni udarac Ustavu, i dovela do toga da se još veći broj sunitskih arapa pridruži pobunjenicima što bi dodatno odložilo povratak američkih vojnika iz Iraka.
Sirija spremna da saradjuju sa inspektorima UN
Sirijski zvaničnici spremni su da saradjuju sa inspektorima UN na istrazi ubistva bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja, prenose Francuska novinska agencija i Rojters pozivajući se na neimenovanog sirijskog zvaničnika. Dan ranije, sirijski podsekretar za politička pitanja Ibrahim Gambari izjavio je da je Damask do sada ignorisao zahteve UN da pruži uvid u dokumenta i omogući razgovore sa očevicima atentata. Savet bezbednosti UN kasnije je pozvao sve zemlje, aposebno one za koje je naveo da «tek treba da adekvatno odgovore» - da u potpunosti saradjuju sa istražiteljima. Novinske agencije prenose da će se šef istražne komisije uskoro sastati sa predstavnikom Sirije.
Šamil Basajev imenovan za potpredsednika separatističke čečenske vlade
Organizator više terorističkih napada na Rusiju Šamil Basajev imenovan je drugim čovekom separatističke čečenske vlade, objavljeno je na veb sajtu čečenskih ekstremista. U saopštenju se navodi da je Basajev postavljen na mesto potpredsednika vlade, zaduženog za oružane snage. Saopštenje je potpisao Abdul-Halim Sadulajev, koji je postao čečenski predsednik posle ubistva Aslana Mashadova u martu ove godine. Basajev je 2002. godine napustio čečensku administraciju pod pritiskom Mashadova, koji je njegove metoe smatrao suviše nasilnim. On je izmedju ostalog preuzeo odgovornost i za upad u školu u Beslanu u kome je poginulo više od 330 ljudi.
U Pakistanu izrečena smrtna kazna petorici ljudi
U Pakistanu je izrečena smrtna kazna petorici ljudi koji su pre dve godine organizovali atentat na predsednika Perveza Mušarafa, saopštio je vojni portparol, general Šaukat Sultan.
«Oni su osudjeni za pokušaj ubistva predsednika 25 decembra 2003. Na smrtnu kaznu je osudjeno pet osoba, četvoro civila i jedan vojnik»
Osudjeni su uhapšeni nakon što su bombaši samoubice kolima napunjenim ekpslozivom udarili u predsednikovu povorku. Mušaraf nje povredjen u napadu ali je u njemu poginulo 15 ljudi. Ranije ovog meseca, u Pakistanu je izvršena smrtna kazna vešanjem nad vojnikom povezanim sa tim napadom, kao i ranijom zaverom za ubistvo predsednika.
Španske vlasti saopštile su da će od vlasti SCG tražiti ekstradiciju Marokanca Abdelmadžida Bušara
Španske vlasti saopštile su da će od vlasti SCG tražiti ekstradiciju Marokanca Abdelmadžida Bušara, glavnog osumnjicenog za učešće u terorističkim napadima u Madridu 11. marta 2003. Bušar je uhapšen je 23. juna u Srbiji, u vozu a na osnovu narušavanja imigracionog zakona. Zvaničnici u Srbiji su rekli da će ekstradicija Bušara trajati nekoliko sedmica, a mozda i nekoliko meseci.
Žak Širak kritikovao Tursku zbog odbijanja da prizna vladu kiparskih Grka
Francuski predsednik Žak Širak kritikovao je Tursku zbog odbijanja da prizna vladu kiparskih Grka koja ima podršku medjunarodne zajednice. Posle sastanka u Parizu sa predsednikom Evropske komisije, Hoze Manuelom Barozom, Širak je izjavio da turski stav «nije u duhu» potencijalnog kandidata za članstvo u Uniji. Istovremeno, lider nemačke opozicije Angela Merkel rekla je da je turska pozicija prema Kipru faktor koji blokira njeno članstvo u EU. Mekel, koja bi posle parlamentarnih izbora u Nemačkoj mogla da pstane novi kancelar, predložila je da se Turskoj ponudi status manji od punog članstva u Uniji.
Hrvatska optužila Sloveniju za gajenje «teritorijalnih aspiracija»
Hrvatska je optužila susednu Sloveniju za gajenje «teritorijalnih aspiracija» i pozvala svog ambasadora u Ljubljani, Maria Nobila, na hitne konsultacije nakon što je slovenačka vlada usvojila Predlog zakona o zaštićenoj ekološkoj zoni i epikontinentalnom pojasu. U Ministarstvo inostranih poslova Hrvatske pozvan je na razgovor i slovenački ambasador u Hrvatskoj Peter Bekeš. Dve bivše jugoslovenske republike spore se oko svoje granice na Jadranskom moru, slovenačkavlada je proglasila deo otvorenog mora ekološkom zonom i polaže pravo na tu teritoriju.