Posle pustošenja uragana Katrina i Rita i plavljenja Nju Orleansa postavljeno je pitanje da li ima logike u obnavljanju grada koji se nalazi ispod nivoa mora i koji bi mogao da bude meta budućih uragana.
1953. godine veliki delovi priobalnih područja Holandije, koji su takodje ispod nivoa mora, bili su poplavljeni, ali je ta zemlja iz prirodne stihije izvukla neke vredne pouke.
Februara 1953. velika oluja je donela plimni talas sa Severnog mora, koji je probio čuveni holandski sistem brana i nasipa. Oko hiljadu osam stotina ljudi je stradalo u najvećoj poplavi u novijoj instoriji Holandije. Hidro-inženjer Han Friling bio je svedok te poplave.
«Sećam se da je oluja odnela krov za skladišta blizu naše kuće i da je on završio u našem dvorištu. Moj otac je bio novinar i morao je da ode da izveštava o katastrofi.»
Slično delovima Luizijane, i priobalni delovi Holandije su nekada bili močvarna područja. Najveći holandski gradovi, poput Roterdama i Amsterdama, su ispod nivoa mora. Stoga je Holandija zaštićena mrežom brana i nasipa čija izgradnja je počela još u srednjem veku. Holandsko društvo, vlada i kultura su na neki način ponikli i dalje zavise od sposobnosti da se voda kontroliše.
«Prvobitno su porodice živele više izolovano, ali se vremenom pojavila potreba da se svačija kuća i zemlja za obradjivanje zaštiti od poplava. Da bi se cela ta mreža nasipa povezala i održavala bila je potrebna vlada koja bi sve to organizovala.»
Posle Drugog svetskog rata, holandski političari su odlučili da novac od poreza ulože u odbranu i obnovu zemlje i sistem kontrole poplava je zapostavljen.
«Medjutim, 1953. smo naučili da neodržavanje nasipa svakako ima svoju cenu.»
Posle oluje 1953, holandska vlada je uložila 8 milijardi dolara u 30-ogodišnji program jačanja sistema za kontrolu poplava. Osnova tog projekta bila je izgradnja kapija u ukupnoj dužini od 2 kilometra 400 metara koje kontrolišu pristup Severnom moru. Druga važna komponenta tog sistema i inženjersko remek-delo je velika brana na ušću Rajne koja štiti grad Roterdam od poplava.
«To je brana u Meslantu. Ona se sastoji od dve velike polukružne kapije koje su pokretne. Kada dodje do podizanja nivoa mora usled oluje te kapije se pomeraju do središta toka reke Rajne. Kada se one susretnu, napune se vodom i spuste na dno reke.»
Holandski sistem je zasnovan na zakonu verovatnoće. Han Friling kaže da je Holandija zaštićena od svega osim oluje kakva bi mogla da se pojavi jednom u deset hiljada godina. Za razliku do toga, Nju Orleans je bio zaštićen sistemom koji može da izdrži oluju koja se pojavi jednom u 30 godina. Prema tome, relativno često može da dodje do oluje koja može da poplavi grad. Gledano na taj način, nivo zaštite Nju Orleansa je pitanje političke volje i novca.
Da li ste iznenadjeni onim što se dogodilo u Nju Orleansu?
«Nismo bili iznenadjeni onim što se desilo posle oluje. Ono što nas iznenadjuje je da je nivo zaštite grada tako nizak. Ta zaštita je za naše standarde zaista veoma slaba.»