Zbignjev Bžežinski i Joška Fišer su pre nekoliko dana govorili o sadašnjim izazovima inostrane politike u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.
Zbignjev Bžežinski, savetnik za nacionalnu bezbednost bivšeg predsednika Džimija Kartera, apelovao je na Sjedinjene Države i Evropsku uniju da pronađu zajedničku strategiju da bi lakše izašle na kraj sa važnim geopolitičkim izazovima. Kao prvi korak prema efikasnijem transatlantskom stavu, evropski lideri moraju da prihvate jedinstveniji pogled na spoljnopolitička pitanja, kaže Bžežinski.
«Vi Evropljani imate nacionalne celine, koje su u okviru određenih granica u stanju da sprovode individualnu politiku. Ali mi nemamo evropskog partnera i to je ono što nam veoma nedostaje», rekao je Bžežinski.
Njegovo zalaganje za zajednički pristup je podržao bivši nemački ministar inostranih poslova Joška Fišer. Pojavivši se zajedno sa Bžežinskim na nedavno održanom panelu o inostranoj politici u Vašingtonu, Fišer je pozvao Sjedinjene Države da se uključe u evropske pregovore o prekidanju iranskog razvoja nuklearnog oružja. Evropi su potrebne Sjedinjene Države da bi iznela, kako je Fišer rekao, «veliku ponudu».
«Ako bih ovde mogao da dam jedan savet, predložio bih da se ponudi potpuna normalizacija na kraju procesa. To znači reći i ‘zbogom ideji promene režima i ponuditi širu prelaznu strategiju.»
Zbignjev Bžežinski, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Džimija Kartera, od 1977. do 81, govorio je sa optimizmom o dugoročnim izgledima za demokratiju u Rusiji.
«Kada govorimo o nazadovanju demokratije u Rusiji, rekao bih da je to poslednji ostatak sovjetske ere. U pitanju je elita KGB-a, poslednji proizvod sovjetske ere, razmažena, privilegovana elita sovjetske ere. Njoj ne preostaje više od desetak godina. Za otprilike deceniju, zameniće je potpuno drugačija politička elita, koja nije obučavana u partijskim školama, niti posebno u KGB-u.»
Fišer, prilikom prvog javnog nastupa od odlaska sa položaja novembra prošle godine, rekao je da će demokratizacija Rusije, iako predstavlja izazov, obnoviti status Rusije kao velike svetske sile.
«Demokratizovana Rusija, zasnovana na vladavini zakona i tržišnoj ekonomiji, biće sila. To će biti najbolja budućnost za Rusiju i to će značiti povratak Rusije na svetsku scenu kao jedne od najvažnijih sila», rekao je Fišer, dodavši da će Evropa sve više računati na jaku i naprednu Rusiju kao važnog regionalnog partnera. Ipak, Evropa će u odnosima sa bivšim komunističkim liderom insistirati i na svojim osnovnim demokratskim vrednostima, ukazao je Fišer.
«Moramo se držati naših osnovnih vrednosti i Rusi moraju da shvate da nova Evropa neće da sledi staro ponašanje ruske imperije i da padne u zonu njenog uticaja», istakao je bivši nemački ministar.
Bžežinski je dodao da bi stalna pomoć Zapada Ukrajini indirektno uticala na demokratizaciju Rusije.
«Rekao bih da bi uspešna, zapadno orijentisana Ukrajina, bila važan magnet za Ruse, što znači da u Ukrajini odmah imamo konkretan ulog», objasnio je Bžežinski.
Na kraju panela održanog u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, dva bivša političara su još jednom naglasila potrebu za povećanjem zapadne pomoći Ukrajini.