Haški tribunal potvrdio je da je preminuo bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević i najavio istragu. U šturom saopštenju piše samo je da Milošević pronadjen mrtav jutros u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala.
'Danas, 11. marta, Slobodan Milošević je pronađen beživotan u svom krevetu u pritvorskoj jedinici UN u Sheveningenu. Čuvar je odmah pozvao zapovednika i lekara pritvora. Lekar je potvrdio da je Milošević mrtav', piše u saopštenju.
Holandska policija i sudski veštak su pozvan i započeli su istragu. Biće obavljena autopsija i toksikološka analiza, precizirao je Tribunal. Predsednik Tribunala Fausto Pokar naredio je da se sprovede istraga o Miloševićevoj smrti. Miloševićeva porodica je obaveštena o njegovoj smrti.
Holandski ministar spoljnih poslova Bernard Bot izjavio je u Hagu da je Milošević umro prirodnom smrću.
Smrt Miloševića potvrđena je i u Socijalističkoj partiji Srbije čiji je bio predsednik.
Milošević se više puta žalio na zdravstvene probleme u sudnici Haškog tribunala, a sudsko veće odbilo je 24. februara da ga privremeno pusti u Moskvu na lečenje. On je 22. februara obavestio predsedavajućeg sudiju Patrika Robinsona da ne može da nastavi ispitivanje svedoka, jer se ne oseća dobro.
Milošević je u pritvoru u Hagu bio od 29. juna 2001. godine, a od 12. februara 2002. sudilo mu se po optužnici za zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj i genocid u BiH.
U nedelju obdukcija
Haški tribunal saopštio je da će u nedelju biti obavljena obdukcija tela Slobodana Miloševića.
Obdukcija će biti izvršena pod nadzorom holandskih organa, a prisustvovaće i patolozi sa beogradske Vojno-medicinske akademije Ivica Milosavljević i Srbislav Ilić, koji će sutra otputovati u Hag sa predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasimom Ljajićem.
Miloševićev zastupnik Zdenko Tomanović izjavio je da je taj sud prihvatio da moskovski patolozi prisustvuju obdukciji tela Miloševića.
Biografija Slobodana Miloševića
Bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milosević rođen je 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a Pravni fakultet u Beogradu 1964. Bio je član Saveza komunista Jugoslavije od 15. januara 1959. godine.
Radio je u Univerzitetskom komitetu SK Beograda od 1963. do 1966. godine kao sekretar za ideološko-politički rad i predsednik Ideološke komisije, potom je tri godine obavljao poslove savetnika predsednika Skupštine grada Beograda za privredna pitanja, a kasnije kao rukovodilac Službe za informacioni sistem grada Beograda.
Od 1969. do 1973. je bio zamenik generalnog direktora u 'Tehnogasu', a zatim pet godina generalni direktor. Nakon toga postaje predsednik Udružene Beogradske banke i ovu funkciju obavlja do kraja 1983. godine. Do izbora na mesto predsednika GK OSK Beograda, aprila 1984. godine, bio je na stalnom radu u Predsedništvu CK SKS.
U maju 1986. izabran je za predsednika Predsedništva CK SK Srbije, a nakon godinu dana za predsednika Predsedništva SR Srbije.
Predsednik je Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja u julu 1990. Ta partija je nastala ujedinjenjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije.
Na prvim višestranačkim predsedničkim izborima u Srbiji, decembra 1990. godine, kao kandidat SPS dobio je 3.285.799 glasova (65,34 odsto) i postao prvi predsednik Republike Srbije. Na narednim izborima, 20. decembra 1992, nakon raspada bivše Jugoslavije, ponovo je izabran na tu dužnost kada je osvojio 2.515.047 glasova [53,24 odsto].
Za predsednika SR Jugoslavije izabran je 25. jula 1997. godine i na toj funkciji ostao do 5. oktobra 2000. kada je pod pritiskom javnosti priznao poraz na predsedničkim izborima održanim 24. septembra te godine. Na tim izborima Milošević je dobio 1.826.799, odnosno 37,15 odsto glasova birača. Za predsednika SRJ tada je izabran kandidat Demokratske opozicije Srbije, lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica, sa 2.470.304, odnosno 50,24 odsto glasova birača.
Međunarodni sud u Hagu je 27. maja 1999. optužio Miloševića i još četvoricu najviših funkcionera SRJ i Srbije za zločine protiv čovečnosti počinjene na Kosovu. Optužnica je proširena i za odgovornost Miloševića za zločine počinjene i u Hrvatskoj i BiH.
Milošević i njegova porodica nalaze se na spisku ličnosti kojima je zabranjen ulazak u zemlje Evropske unije.
Autor je knjige 'Godine raspleta', koja je prevedena na nekoliko stanih jezika.
Rezervni je kapetan JNA. Nosilac je Ordena rada sa srebrnim vencem i Ordena rada sa crvenom zastavom. Tokom 1994. godine dobio je još tri ordena: Orden Republike Srpske sa ogrlicom Medalju Rige od Fere i Orden srpskog ratnika Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova do 1918.
Od 1988. dobio je veliki broj plaketa, značaka i ostalih nagrada.
Govorio je engleski jezik. Milošević je iza sebe ostavio suprugu Mirjanu, ćerku Mariju i sina Marka.
Kej: Milošević nikada ne bi digao ruku na sebe
Slobodan Milošević je bio je odlučan da istraje do kraja suđenja za ratne zločine i nikada ne bi počinio samoubistvo, ocenio je Stiven Kej, koga je Haški tribunal odredio za advokata bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije iako se on do kraja sam branio. Kej je rekao da je sa Miloševićem nedavno razgovarao o samoubistvu. 'On (Milošević) mi je rekao pre nekoliko sedmica da mu nijednom u toku suđenja nije palo na pamet da povredi sebe', rekao je Kej. 'On je imao slučajeve samoubistava u porodici - oba njegova roditelja - ali kada je reč o njemu, njegov stav je bio potpuno suprotan tome. On je bio odlučan da se bori [na sudu]', naveo je britanski advokat.
Kej je podsetio da je nedavno u ime Miloševića podneo zahtev Haškom sudu da privremeno pusti bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije na lečenje u Moskvu. Milošević je bio lošeg zdravlja, dijagnostikovani su mu srčani problemi', kazao je Kej i dodao 'u proteklih šest meseci imao je problema i sa glavoboljom'.
Stojković: Smrt Miloševića potresla me kao čoveka
Srpski ministar pravde Zoran Stojković izjavio je da ga je vest o smrti Slobodana Miloševića potresla kao čoveka, i ocenio da to pokazuje da optuženici u Hagu nemaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu.
'Potresan sam kao čovek i svako mora da se zapita kako je onda stanje u Haškom tribunalu i kakvu zaštitu imaju lica koja čekaju suđenje', kazao je ministar pravde.
Podsećajući da je reč o drugom slučaju u kratkom vremenskom periodu, Stojković je ocenio da to najbolje govori da nema valjane zdravstvene kontrole za ljude smeštene u privtorskoj jedinici Haškog tribunala.
'U konkretnom slučaju, ono što me najviše pogađa jeste činjenica da se radilo o bolesnom čoveku, koji je tražio da mu se omogući lekarski zaštita u Moskvi, a odgovoreno mu je da ima valjanu zdravstvenu zaštitu', rekao je Stojković.
On je ocenio da su to očigledno bile prazne reči i da valjane zdravstvene zaštite za lica u Haškom tribunalu nema. Čovek može da odgovara i za najteža krivična dela, ali mora i da ima makar minimum zaštite koju ima svaki gradjanin i svaki čovek.
Drašković: Žao mi je što se Miloševiću nije sudilo u Beogradu
Ministar inostranih poslova SCG Vuk Drašković izrazio je u Salcburgu žaljenje povodom vesti o smrti bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića što mu se nije sudilo u Beogradu.
'Iz više razloga mi je teško da komentarišem ovu vest jer je Slobodan Milošević lično naredio tolika ubistva pripadnika moje partije i drugih opozicionih stranaka. On je lično kriv jer je to naredio, i lično je odgovoran i za ubistvo članova moje porodice. Nekoliko puta on je naređivao i moje ubistvo', kazao je on novinarima.
'Žao mi je što mu se sudilo u Hagu, a ne, pre svega za sve ono što je počinio našem narodu, u Beogradu', podvukao je Drašković.
Saučešća srpskih i crnogorskih čelnika porodici Milošević
Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica izrazili su saučešće porodici Slobodana Miloševića i Socijalističkoj partiji Srbije.
"U našem narodu se poštuje običaj da se u ovakvim trenucima političke i sve druge razlike ostavljaju po strani", stoji u saopštenju predsednika Vlade Srbije uz napomenu da će Vlada zatražiti od Haškog tribunala detaljan izveštaj o "ovom tragičnom događaju".
Predsjednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozar Marović u saopštenju ocenjuje da je način na koji je Slobodan Milošević umro "veliko iskušenje za moralni autoritet Haškog tribunala".
"Njegovom smrću istorija će biti uskraćena za potpuni sud i istinu o njegovom učestvovanju u tome", navodi se u pisanoj izjavi predsednika Marovića.
Saučešće porodici Slobodana Miloševića izrazili su predsednik Crne Gore Filip Vujanović, Predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović i Predsednik Socijalističke narodne partije Predrag Bulatović .
Gde će biti sahrana?
Srpska radikalna stranka zatražila je da članovi porodice Milošević budu abolirani kako bi mogli da se vrate u Srbiju i prisustvuju sahrani.
SRS zahteva od Borisa Tadića da odmah omogući porodici Milošević da može da dođe u zemlju i da obavi sahranu, kako to priliči nekadašnjem predsedniku Jugoslavije", stoji u saopštenju stranke.
No, kako je prenela američka TV mreža CNN, Miloševićeva poriodica želi da onbude sahranjen u Rusiji. CNN navodi da je moguće da će Mirjana Marković tražiti posebnu odbukciju tela svog supruga, kao i da ona želi da Milošević bude sahranjen u Moskvi.
"To je na njegovoj porodici da odluči. Prema poslednjim informacijama, njegova žena želi bude sahranjen u Moskvi", rekao je šef diplomatije SCG Vuk Drašković sinoć CNN-u, ali nije naveo dalje detalje u vezi sa sahranom.
Marija Milošević izjavila je da želi da njen otac bude sahranjen u Crnoj Gori, u Lijevoj rijeci - zavičaju Miloševićevog oca.