Debata o imigraciji zahuktala se sa obe strane Atlantika, izmedju pristalica legalizacije ilegalnih useljenika i pristalica strožijeg ograničenja useljavanja.
Francuski parlament upravo razmatra predlog novog zakona koji bi znatno smanjio mogućnost ilegalnim imigrantima da steknu dozvolu stalnog boravka. Zakon bi takodje pravio razliku izmedju visoko kvalifikovanih i nekvalifikovanih useljenika. Francuski ministar unutrašnjih poslova, Nikolas Sarkozi, inače poreklom iz Madjarske, kaže da bi novi zakon ublažio antiimigrantska osećanja u Francuskoj, istovremeno ublažavajući potrebu za kvalifikovanom radnom snagom u nekim oblastima privrede. Dok Sarkozi tvrdi da je predlog zakona pravedan i uravnotežen, kritičari kažu da je nepravedan i zlonameran. Hrišćanske crkve su najglasnije u pozivima da se on ublaži. Sveštenika Fransisa Baržoa, iz San Ipolita, zabrinjava budućnost ilegalnih imigranata u Francuskoj:
Baržo kaže kako veruje da će zakon biti usvojen, dodajući da strahuje da će Francuska kroz nekoliko godina doneti još oštrije propise protiv ilegalnih imigranata, primoravajući ih da se povuku dublje u ilegalu. Mnoge francuske crkve organizuju prihvatilišta za ilegalne imigrante. Stručnjaci kažu da i druge evropske vlade uvode selekciju, uvodeći na primer nove testove i druge mere kako bi privukle samo najbistrije i najkvalifikovanije imigrante. U principu, kako kaže Danijela Džoli, direktorka Centra za istraživanje medjuetničkih odnosa, na univerzitetu Vorvik, u Britaniji, gledišta prema nekvalifikovanim i ilegalnim useljenicima postaju sve nepopustljivija:
”Postoji opšti trend ka regulisanju i ograničavanju useljavanja, naročito prema onima koji traže azil. Po svemu sudeći vrata za ilegalne imigrante su zatvorena, a političari su neprijateljski raspoloženi prema njima.“
Holandija i Nemačka uvele su nove testove za useljenike kojima izdvajaju kvalifikovane radnike sa prihvatljivim društvenim i političkim gledištima. Evropska unija razmatra sličan ugovor o integraciji. U Španiji i Grčkoj, nekoliko miliona imigranata dobilo je amnestiju, ali mnoge druge vraćaju kućama. Čak i zemlje kao što je Danska, sa istorijskom otvorenošću prema useljenicima, sada zatvaraju granice. Medjutim, za razliku od Sjedinjenih Država, oštriji propisi o useljavanju nisu izazvali masovne proteste u Evropi. Han Ecinger, stručnjak za imigraciju na Roterdamskom univerzitetu, objašnjava zašto:
”Ilegalini imigranti su, gotovo po definiciji, jako loše organizovani. Oni nikoga ne interesuju. To je u vezi sa opštim negativnim raspoloženjem prema imigrantima. Veoma je teško naći organizaciju koja brani njihova prava.“
Neraspoloženje prema doseljenicima ide na ruku ekstremno desničarskim strankama u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Danskoj, Austriji i Britaniji. Britanska Nacionalna stranka je, na primer, udvostručila broj svojih opštinskih odbornika na izborima u prošli četvrtak. Ali imigracioni stručnjak Danijela Džoli kaže da snažna retorika u Evropi nije uvek propraćena akcijama. Samo Britanija je prošle godine odobrila 400 hiljada radnih dozvola imigrantima. Na kraju, kaže ona, evropski političari i ekonomisti shvataju da su zbog opadanja broja stanovnika imigranti potrebni - ukljuujući nekvalifikovane radnike.