S obzirom na brzi rast cena energije u poslednjih nekoliko nedjelja, sve više potrošača, kompanija i drugih korisnika traži kreativne načine da smanji troškove. Jedan od prestižnih američkih univerziteta pribegao je neobičnoj metodi da unajmi stručnjaka koji će na kampusu promovisati samoodrživi razvoj.
Kampus Univerziteta Džons Hopkins u Baltimoru, u saveznoj državi Merilend, smatra se jednim od najlepših u Americi. Međutim, mnoge od starih zgrada mogle bi da troše značajno manje energije i tako doprinesu uštedi novca, ali i očuvaju dragocenih prirodnih resursa.
«Možemo da sačuvamo prelepe kampuse i staramo se o velikim građevinama i zgradama koje imamo, ali bi sve to mogli da obavimo na način koji će nas učiniti samoodrživijim u budućnosti», kaže Dejvis Bukhart, tek zaposleni menadžer za korišćenje energije i nadzor prirodne sredine na Hopkinsu. Njegov posao je da razvija nove inicijative za štednju vode i struje, da ohrabruje recikliranje i smanji uticaj Uuniverziteta na životnu sredinu.
«Mi imamo vrlo veliki uticaj zbog toga što trošimo dosta svetla, trošimo energiju, na grejanje, trošimo puno vode. Ono što želimo da postignemo jeste da minimalizujemo trag iza sebe», dodaje Bukhart i ističe da će mu u tome biti potrebna pomoć studenata, i osoblja fakulteta. Jedan od njih je profesor eko-inženjeringa, Bil Bol.
«Osoba kojoj je profesija da razmišlja o ovim pitanjima, koja ima vizije i radi sa studentima je upravo ono što nam je bilo potrebno», kaže profesor Bol.
Dejvis Bukhart je prepun ideja kako da se modifikuju čak i sistemi na kampusu koji minimalno traće energiju.
«Ono što možemo da uradimo jeste da ovde stavimo uređaj, koji će osetiti da li neko nailazi ili ne i da li će koristiti mašine u sred noći, što može da nam smanji račun za struju za oko 30 do 50 odsto», objašnajva Bukhart.
Druga ideja je da se krovovi pretvore u takozvane «Zelene krovove». Radi se o prirodnim biljne pokrivačima, koji kontrolišu odvod vode posle nevremena i smanjuju energiju koja se koristi za izolaciju zgrada od ekstremnih temperatura.
«Koncept zelenog krova je da ublaži mnoga zagađenja sa krovova, načičkanih jedan do drugog u pejzažu grada», kaže profesor Bol i dodaje da krov, kao što je ovaj, može da se pretvori u baštu i učini mnogo toga dobrog.
Bukhartovi projekti za očuvanje energije obećavaju i značajne beneficije u ekonomskom smislu. Troškovi univerziteta za struju porasli su za 36 odsto prošle godine, a i ove godine predviđa se sličan skok.
«Znate, neke od tih aktivnosti i načini za što efikasnije korišćenje energije koje tražimo, donese direktnu i trenutnu ekonomsku korist univerzitetu», kaže profesor Bil Bol.
Ono što se već dešava na Univerzitetu Džons Hopkins polako počinje da se prenosi i na ostale američke koledže. Kampusi, koji su oduvek bili zeleni, uskoro će postati još zeleniji.