Pet godina pošto su korupcionaški skandali doveli do bankrotstva dve najveće korporacije u istoriji SAD, dvojici bivših direktora energetske kompanije Enron izrečena je sudska presuda da su krivi za finansijske malverzacije i mogli bi da provedu ostatak života u zatvoru.
Presudama Keju Leju i Džefriju Skilingu obeležava se kraj ere prekomerenosti i finansijskih malverzacija što je okaljalo imidž američkog biznisa. Kada je kompanija Enron proglasila bankrotstvo 2001. godine, hiljade nameštenika su izgubile posao, a hiljade svoje penzije, dok su akcionari izgubili svoje investicije.
Tokom sudjenja u Hjustonu u državi Teksas, Ken Lej i Džerfi Skiling, medjusobno su se optuživali za propast kompanije. Drugi su, a ne oni, tvrdili su optuženi, lagali o finanijskom stanju kompanije da bi povećali cene akcija. Porotea nije prihvatila te tvrdnje i proglasila je Keja i Skilinga krivim za melverzacije vrednosnim papirima i prezentiranje netačnih podataka finansijskim revizorima.
Njujorški agent za nekretnine i izdavač časopisa “ US News and World Report”, Mort Zukermen, pozdravlja odluku hjustonskog žirija.
“To su ljudi koji su bili angažovani u pohlepnim transakcijama i finansijskim malverzacijama da bi prikazali svoju kompaniju boljom nego što je stvarno bila. Mi takve moramo pohvatati i suditi im.”
Drugi korporacijski lideri su takodje kažnjeni zbog korupcije. Sud je Bernarda Ebersa 2005. proglasio krivim za proneveru 11 milijardi dolara u vrednosnim papirima, što je dovelo da bankrotstva kompanije ” World Com” , ogromne telekomunikacione firme. On je osdujen na zatvorsku kaznu u trajanju od 25 godina. Denis Kozlovski je osudjen zbog kradje 150 miliona dolara u kompaniji Tajko, čiji je bio predsednik. On je osudjen na zatvorsku kaznu do 25 godina.
Američki Kongres nastoji da reguliše pravila poslovnih aktivnosti da bi se otežalo kompanjiama da lažno predstavljaju svoju finansijsku situaciju. Zakon poznat pod imenom Sarbejns-Oksli predvidja ličnu odgovornost direktora i predsednika firmi za finansijske izveštaje svojih kompanija. Republikanski kongresmen Majkl Oksli rekao je za list ” Bloomberg News” da je cilj tog zakona borba protiv korupcije.
“Naš zakon se temelji na dve činjenice: transparentnosti i odgovornosti. Što više podataka bude dostupno javnosti, mislim da će biti sve teže da se počine finansijske malverzacije slične onima u firmi Enron.”
Senator Pol Sarbejns, demokrata iz države Meriland, drugi autor tog zakona, smatra da se ponašanje vodećih ljudi u korporacijma poboljšalo. Medjutim, on još uvek brine kako će se te afere odraziti na reputaciju američkih finansijskih tržišta.
“Mislim da su se standardi znatno poboljšali u korporacijskom svetu. Ljudi shvataju važnost poštenih finansijskih izveštaja i poslovanja. Ako imate tačne finansijske izveštaje, investitori će staviti svoj novac u američka tržista kapitalom. Ako investitori ne stave svoj novac u američku berzu, našoj privredi će biti zadat jak udarac.”
Kritičari kažu da je zakon ” Sarbejsn-Oksli” previše oštar i zahteva preveliku dokumentaciju registrovanih američkih kompanija. Stručnjaci kažu da je poruka sudskih presuda Leju, Skilingu, Kozlovskom i Ebersu da finansijska korupcija -- kada se otkrije -- neće biti tolerisana i da će malverzanti završiti u zatvoru.