Sjedinjene Države, Evropska unija, Kina, Rusija, Japan, Indija i Južna Koreja - sve tehnološki razvijene zemlje - potpisale su dugo očekivani sporazum, vredan gotovo 13 milijardi dolara, o izgradnji fuzionog nukleanog reaktora, koji bi mogao da oslobodi svet zavisnosti od takozvanih prljavih goriva.
Fuzija, odnosno spajanje atomskih jezgara, obrnut je proces od razbijanja jezgara, zvanog fisija, na čijem principu rade današnji reaktori, ali i atomske bombe. Fisija oslobadja velike količine toplote, koja se upotrebljava za stvaranje pare i okretanje turbina, a samim tim i za okretanje generatora za proizvodnju struje. Nezgoda je u tome što je njen uzgredni produkt opasno atomsko zračenje, a potrošeno gorivo ostaje još stotinama godina radioaktivno. Fuzija, s druge strane, ne oslobadja gotovo nikakvo zračenje i zasniva se na spajanju jezgara vodonika - najrasprostranjenijeg elementa u svemiru.
Gorivo potrošeno u fuziji ima radioaktivnost niskog intenziteta. Medjunarodni termonuklearni reaktor ITER biće sagradjen u Francuskoj, a izgradnja će trajati oko osam godina. Najteža tehnička prepreka biće konstruisanje takvog jezgra reaktora, u kome će vladati visoka temperatura i pritisak kao na suncu. Pod tim uslovima, od otprilike jednog litra morske vode mogla bi da se dobije energija jednaka energiji koju daje kilogram uglja - ali bez pepela, ugljendioksida i svih mogućih drugih zagadjivača. Protivnici kažu da je projekat preskup i da će odvratiti pažnju od sadašnje borbe protiv globalnog zagrevanja.