Gotovo dve trećine studenata četvrte godine na američkim fakultetima svake godine pozajmljuje na hiljade dolara kako bi finansirali svoje školovanje. Neki imaju više od 100.000 dolara duga, a većina i dalje otplaćuje svoje studentske kredite godinama nakon što završe studije. U mnogim slučajevima, diplomci se dodatno zadužuju kako započinju karijeru ili nastavljaju školovanje.
Prema podacima grupa za studentska prava, krediti koje dižu studenti državnih i privatnih fakulteta u Americi su više nego udvostručeni u protekloj protekloj deceniji, a prosečan studentski dug umesto nekadašnjih devet, sada iznosi blizu 19,000 dolara. Analitičar Džeklin King iz američkog Saveta za obrazovanje kaže da te cifre zavise od nekoliko faktora.
«Oko 60 procenata diplomaca posle završenih četvorogodišnjih studija izlazi sa fakulteta sa dugom od oko 16,000 dolara. Magistri, pak, u proseku duguju oko 25,000...»
Mnogo veće kredite podižu polaznici studija kao što je medicina, koji su u proseku zaduženi 115,000 dolara. Više od trećine studenata medicine završi školovanje sa dugom izmedju 150 i 200,000$.
Većina studenata svoj kredit otplati u roku od deset godina, a svega oko šest procenata ne uspe da vrati dug. Medjutim, Mark Kantrovic, autor Internet sajta za pružanje nezavisne finansijske pomoći studentima, kaže da sve više studenata iz porodica sa nižim primanjima ima probleme u vraćanju svojih dugova.
«Ovih dana, oko 7% studenata zaduži se više od 40,000 dolara, što već postaje problematično. Ako pozajmite dva puta više od svoje očekivane početne plate, definitivno ćete imati finansijske poteškoće. Osim toga, veliki dug koji ih očekuje demotiviše mnoge studente iz porodica sa nižim primanjima. Ako uvidite da treba da pozajmite dve godišnje plate vaših roditelja kako biste platili školovanje, dobro ćete razmisliti da li da upišete koledž.»
Prošle godine, federalna vlada je izdvojila više od 40 milijardi dolara za kredite sa sniženim kamatnim stopama za više od 10 miliona studenata. Uprkos tome, mnogi analitičari smatraju da realna vrednost federalnih kredita nije držala korak sa inflacijom i rastom cena školovanja. Prema podacima Sekretarijata za prosvetu, prosečna cena četvorogodišnjeg školovanja na državnim univerzitetima protekle decenije je porasla za 51%, prilagodjeno inflaciji. Zbog toga mnogi studenti federalne zajmove dopunjuju skupljim, privatnim kreditima i primorani su da mnoge račune plaćaju kreditnim karticama. Neki analitičari kažu da je to promenilo način života siromašnijih studenata, koji zbog toga odlažu stupanje u brak, kupovinu kuće ili štednju za penziju. Medjutim, analitičar Džeklin King kaže da tu teoriju ne potkrepljuje mnogo dokaza.
«To možda važi za studente prava, koji će radije raditi za neku privatnu firmu nego vladu jer im je potrebna veća plata da otplate studentski kredit. Ali kada je reč o običnim diplomcima, još nismo videli veći efekat na njihove odluke kada će formirati porodicu ili kupiti kuću i preuzeti slične finansijske obaveze.»
Većina stručnjaka za finansije smatra da je umereno zaduživanje razumna investicija u budućnost studenata. Zbog toga je Kongres prošlog meseca usvojio nekoliko inicijativa da se smanje kamatne stope na studentske kredite, povećaju izdvajanja za stipendije i zajmove a studentima sa nižim primanjima omogući veći pristup državnim sredstvima.