Politika administracije predsednika Buša vezana za tretman osumnjičenih terorista pretrpela je nekoliko pravnih udaraca. Medjutim, uprkos javnoj kritici i izvesnim zastojima, administracija se drži svoje kontroverzne politike.
Neposredno pošto je Al Kaida udarila avionima u kule svetskog trgovinskog centra 11 septembra 2001.godine, predsednik Buš je jasno stavio do znanja kako gleda na te napade:
”Jučerašnji namerni i smrtonosni napadi na našu zemlju su daleko više od pukih činova terorizma. To su aktovi rata.“
Medjutim, ta oštra deklaracija pokrenula je kontroverznu novu politiku koja je dovela osumnjičene teroriste zarobljene na američom tlu i u inostranstvu u pravno nepostojeći svet u kojem nisu ni ratni zarobljenici niti krivični prestupnici. Dato im je ime ”nezakoniti neprijateljski borci.“
Mnogi od njih su prebačeni u objekat podignut u američkoj vojnoj bazi u zalivu Guantanamo na Kubi, bez prava na takozvani habeas corpus, odnosno prava da na nekom američkom civilnom sudu, dovedu u pitanje to pritvaranje. Ako bi im se uopšte sudilo, to bi se odigralo pred vojnom komisijom gde bi imali manju pravnu zaštitu od one koju obezbedjuje tradicionalni sud.
Bivši zamenik pomoćnika sekretara za pravosudje, Džon Joo, je u okviru Bušove administracije glavni arhitekta politike prema pritvorenicima. On kaže da ratni uslovi zahtevaju drugačije pravne norme za osumnjičene teroriste.
”Kad čujete tvrdnje da bi svi neprijateljski borci u zalivu Guantanamo trebalo da imaju advokata i pravo na habeas corpus, treba istaći da je zaista teško transplantirati civilne ideje na pravdu u vojnom sistemu.“
Judžin Fidel, advokat i predsednik Nacionalnog instituta za vojnu pravdu, kaže da je terorizam krivično delo i da bi trebalo da bude tretiran kao bilo koje drugo krivično delo:
”Moje lično gledište je da su oblasni i federalni sudovi dragulj u kruni našeg pravnog sistema i ne bi trebalo da se oslanjamo na bilo koji drugi pravni sistem. Po meni,vojne komisije su neka vrsta veštačkih dragulja u kruni. Zašto biste koristili veštačke kad imate prave dragulje?“
Vodi se žustra debata oko ispitivanja osumnjičenih terorista, koja je koncentrisana na to šta predstavlja torturu. Dejvid Rivkin bio je službenik Sekretarijata za pravosudje u Reganovoj i administraciji Buša starijeg. On je ponovio tvrdnje administracije da Sjedinjene Države nisu pribegle torturi. Medjutim, takodje iznosi argument za izvesnu širinu u ispitivanju pritvorenika:
”Ideja da su odobreni torutra ili čak surovi, nehumani i degradirajući tretman jednostavno nije istinita. Mi govorimo o nivou stresa koji je ispod toga. Iskreno, nivo stresa se ne razlikuje mnogo od taktike dobrog i lošeg policajca ili onoga što ljudi prolaze u osnovnoj vojnoj obuci. Medjutim, nije u pitanju ništa užasno, ništa tegobno.“
Medjutim, Bret Mikam, advokat koji zastupa neke od pritvorenika u Guantanamu, ističe da su neki njegovi klijenti bili podvrgnuti, kako kaže, torturi u jednom američkom objektu u Avganistanu pre no što su prebačeni u Guantanamo:
”Takozvani ”tamni zatvor“ je jedan od prvih tajnih pritvornih centara CIA-e. To je pakleno mesto pod zemljom, bez svetla. Privorenici bi tu visili na lancima po tri dana i nikada im nisu skidane lisice. Tu bi, mislim, provodili oko dve nedelje. Muzika tamo svira preglasno 24 časa na dan.“
Džon Joo kaže da je bilo lošeg tretmana pritvorenika, ali insistira da to nije opšta vladina politika:
”Bilo je grešaka i zloupotrebe načina na koji su tretirani zatvorenici. Medjutim, ne mislim da su to sistematski slučajevi. Svakako ako je toga bilo, treba istražiti te slučajeve. Medjutim, to ne znači da je svaki pritvorenik koji je bio u američkom pritvornom centru maltretiran.“
Šta god da je istina u mračnom svetu osumnjičenih za terorizam, Judžin Fidel kaže da je percepcija o američkoj politici prema pritvorenicima potkopala argumentaciju Vašingtona da kritikuje kršenje ljudskih prava na drugim mestima:
”Volimo kad smo u stanju da držimo lekcije drugima, kad smatramo da se oni neprimereno ponašaju, ali moramo preispitati i sebe. I ako, kad sve izadje na svetlo dana, naše sopstveno ponašanje ne prodje taj test, onda moramo promeniti pesmu.“
O pitanjima koja okružuju pritvaranje i tretman osumnjičenih terorista se još uvek debatuje na sudovima. Ko što ističe Džon Yoo, izvesni broj skeptičnih sudija je zadao neke pravne udarce administraciji predsednika Buša:
”Na žalost što smo dalje od 11 septembra 2001.godine, što veće uspehe vlada beleži, to više sudija, dovodi u pitanje da li su te mere i dalje neophodne.“
Finalnu reč će ipak dati Vrhovni sud. Ali dok se ovaj slučaj polako penje na pravnoj lestvici, pritvorenici čame u neizvesnom pritvoru.